Регион

Виталиј Чуркин: Већина у ЕУ покушава да примора Србију да корак по корак напусти своју позицију о КиМ

А ДАЧИЋ У СБ УН РЕКАО ДА ОЧЕКУЈЕ ДА ЋЕ ЕУ „НАСТАВИТИ ДА ОЛАКШАВА НАШ ДИЈАЛОГ СА ПРИШТИНОМ”

  • Ивица Дачић у СБ УН подсетио да је више од 220.000 Срба протерано са својих огњишта на КиМ, а да је само 1,9 одсто њих остварило одрживи повратак. Па упитао: “Да ли је међународна заједница дигла руке од повратка Срба и да ли ће тиме бити легализовано етничко чишћење са Косова и Метохије?”
  • Рекао је и да српски народ на Косову гаранцију свог опстанка и развоја види у успостављању Заједнице српских општина, која би артикулисала интересе српског становништва и понудила институционални механизам за колективно остваривање и заштиту његових основних права
  • Руски амбасадор Виталиј ЧУРКИН оценио да је ситуација с косовским Србима и даље веома озбиљна и упозорио да договорена Заједница српских општина постоји само на папиру иако то треба да допринесе међуетничким односима, тако што би косовски Срби добили права
  • ФАКТИ: Ево, Чуркин се усудио да у Савету безбедности УН изговори оно што Вучић и Дачић не смеју ни за живу главу – да њихова вољена ЕУ врши притисак на Београд да напусти досадашњу позицију, односно да призна Косово. Није рекао – а могао је – да је та позиција Београда јадна и дефанзивна, или нешто још горе. А Дачић је наступио са „гардом”: Србија је задовољна ЕУ, она нас ни на шта НЕ ПРИМОРАВА… Бар две трећине Србије знају да је Чуркин у праву и да Вучић и Дачић поводом ЕУ обмањују свој народ. Србији би боље било да су јој вође слепе, као онај Домановићев…

         МИНИСТАР спољних послова Србије Ивица Дачић оценио је на седници Савета безбедности УН да радикализација политичких прилика и погоршање безбедносне ситуације представљају претњу за све житеље Косова и Метохије, додајући да су најугроженији повратници у национално мешовитим срединама.

         Дачић је на седници на којој је размотрен најновији редовни извештај о раду Мисије УН на Косову (УНМИК) на Косову, поновио да је Србија у потпуности посвећена дијалогу који се, уз посредовање ЕУ, води између Београда и Приштине.

         Он је оценио да ће одсуство владавине права, супротстављени интереси владајућих и опозиционих политичких структура, као и недостатак истинске воље да се испуне услови које пред власти на Косову и Метохији поставља међународна заједница, представљати дестабилизујући фактор у дужем временском периоду.

         Оценивши да је за стицање шире слике о ситуацији у којој живи српско и друго неалбанско становништво на Косову нужно да се сагледа и положај ових заједница јужно од реке Ибар, Дачић је предложио да то буде укључено у будуће периодичне извештаје.

         Он је рекао да Србија очекује ће УНМИК наставити са спровођењем свог мандата, на статусно неутралан начин, у складу са резолуцијом СБ УН 1244.

         Према његовим речима, занемаривање људских права и проблема са којима се сусрећу мањинске заједнице широм Косова додатно доприноси њиховом осећају изолованости, запостављености и безизгледности.

         Он је додао да свака врста подршке коју Србија може да пружи потенцијалним повратницима остаје недовољна ако изостане адекватно ангажовање Привремених институција самоуправе у Приштини и локалних заједница, уз активно ангажовање међународне заједнице.

         Дачић је као пример навео извештај ОМИК-а о Косову из новембра 2015. године према коме се од укупно 479 инцидената на Косову, у 310 случајева радило о инцидентима усмереним према косовским Србима, укључујући у 22 одсто случајева повратнике.

         Министар спољних послова Србије је истакао да само обећања нису довољна, додајући да су потребне ефикасније мере и конкретни резултати.

         Он је поновио да је више од 220.000 Срба протерано са својих огњишта на КиМ, а да је само 1,9 одсто њих остварило одрживи повратак.

         “Да ли је међународна заједница дигла руке од повратка Срба и да ли ће тиме бити легализовано етничко чишћење са Косова и Метохије?”, упитао је Дачић.

         Он је изјавио да изношење парцијалних евиденција о нападима на живот и имовину Срба и припадника других неалбанских заједница на известан начин релативизује једну, цивилизацијски недопустиву појаву, а то је, како је рекао, прогон људи само зато што не припадају већинској заједници.

         Он је рекао да би било илустративно видети статистику о процентуалном решавању злочина и накнади штете за кривична дела извршена против Срба, укључујући убиства.

         “Желим да подсетим и да извештај генералног секретара из априла 2015. године у ставу 34. констатује да су нерешена имовинска права и даље главни чинилац који омета напредак у процесу индивидуалног повратка и у односима међу заједницама”, изјавио је Дачић.

         Дачић је истакао и да је верски екстремизам на Косову и Метохији достигао највиши ниво у региону, рекавши да је радикализација политичких прилика и погоршање безбедносне ситуације услед ескалације политичког и верског екстремизма представљају претњу за све житеље Косова и Метохије.

         Према његовим речима, српски народ на Косову гаранцију свог опстанка и развоја види у успостављању Заједнице српских општина, која би артикулисала интересе српског становништва и понудила институционални механизам за колективно остваривање и заштиту његових основних права, и допринела даљој и бржој нормализацији односа.

         “Очекујемо да Европска унија настави да олакшава наш дијалог са Приштином, а Влада Републике Србије ће, са своје стране, без сумње, наставити да се активно ангажује на примени бриселских договора, у интересу мира, стабилности и економског просперитета региона”, изјавио је Дачић.

         Шеф Мисије УН на Косову (УНМИК) Захир Танин изјавио је да су политички сукоби омели напредак на Косову упркос напорима власти у Приштини.

         “Најочигледнији пример је вишеструко насиље косовске опозиције у парламенту”, рекао је Танин у видео обраћању Савету безбедности УН.

         Танин је изразио уверење да сви треба да се уздрже од политичке борбе и уских политичких интереса и окрену се фундаменталним питањима као што су спровођење владавине закона и заштите људских права што треба да буду приоритети на Косову.

         Шеф Унмика је рекао да је влада у Приштини обећала да ће наставити нормализацију односа с Београдом преко преговора под покровитељством ЕУ, испунити фискалне и финансијске обавезе које су поставиле међународне институције и обезбедити услове за рад Специјалног суда за злочине некадашње ОВК.
Амбасадор Русије у УН Виталиј Чуркин изјавио је да после споразума Београда и Приштине о нормализацији односа није направљен посебан напредак, али и да већина у ЕУ покушава да натера Београд да напусти своју позицију по питању Косова корак по корак у преговорима за чланство у Унији.

         Чуркин је на седници Савета безбедности УН о Косову рекао да ситуацију на Косову и даље обележавају трајна криза и сукоби са опозицијом.

         Руски амбасадор је оценио да је ситуација с косовским Србима и даље веома озбиљна.

         је рекао да договорена Заједница српских општина постоји само на папиру иако то треба да допринесе међуетничким односима, тако што би косовски Срби добили права.

         Ситуације тешко да је задовољавајућа, рекао је Чуркин и додао да су посредници у дијалогу Београда и Приштине из ЕУ тихи по питању заједнице српских општина.

         Тешко је избећи утисак да већина у ЕУ покушава да примора Србију да напусти своју позицију, корак по корак, у преговорима за чланству у ЕУ, рекао је Чуркин подсећајући да су преговори Србије и ЕУ о чланству почели у децембру отварањем поглавља о другим питањима, што се у случају Србије односи на Косово.

Руски амбасадор Виталиј Чуркин

Руски амбасадор Виталиј Чуркин

Поставља се питање непристрасности ЕУ, рекао је Чуркин и нагласио да је резолуција 1244 УН и даље валидан и обавезујући документ.

(Бета)

Извор: Факти.рс

Коментариши чланак

Коментара