Америчка дипломатска преписка коју је објавио „Викиликс“ изгледа подупире тврдње данског судије Фредерика Хархофа да је предсједник Хашког трибунала Теодор Мерон помагао циљеве америчке администрације при ослобађању високорангираних осумњичених, пише данас дански љевичарски независни дневник „Информатион“.
Хархоф је прошле седмице изнио тврдњу у писму његовим колегама и пустио информацију у данским медијима да је предсједник Међународног кривичног суда за ратне злочине почињене у бившој Југославији Мерон вршио притисак на судије да пусте водеће хрватске и српске официре, подсјећа АФП.
Француска новинска агенција наводи да депеше Стејт департмента из Хага објављене на „Викиликсу“ изгледа подупиру његове тврдње, укључујући један из 2003. о сусрету Мерона с неименованим америчким амбасадором.
На том састанку, Мерон се наводно залагао да америчка влада гласа за окончање мандата главне тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте, описујући је као „првенствено медијску личност која је превасходно заинтересована за своју сопствену заоставштину“.
„Мерон је позвао америчку владу да се успротиви продужењу и изразио резерве о проширењу њеног мандата за још годину дана“, наводи се у тој депеши о Дел Понтеовој, која је напустила Трибунал 2008. године.
Дански дневник, који је објелоданио постојање америчких депеша, наводи да је Дел Понтеова „развлачила судске предмете и тако стављала препреке на путу САД и Русији да доврше рад Трибунала“.
Дневник пише да Хархоф вјерује да се Мерон залагао за убрзавање судских поступака ради уштеде и престанка 20 година дугог правног процеса.
Хашки трибунал формиран је 1993. године ради суђења починиоцима геноцида, ратних злочина и злочина против човјечности током крвавог распада бивше Југославије, наводи АФП, додајући да су „Срби често критиковали пристрасност суда против њених држављана, који су често осуђивани, док су Хрвати, Бошњаци и Албанци са Косова ослобађани“.
Пасус из друге повјерљиве депеше из 2003. на сусрету Мерона и другог америчког амбасадора описује судију као „најеминентнијег присталицу напора владе САД“.
У информацији се цитира неименовани бивши правни савјетник Трибунала, који каже да депеше показују да је Мерон имао блиске односе сарадње са америчком владом.
„Утисак међу мојим бившим колегама је да предсједник добија инструкције од америчке владе. А документи ‘Викиликса’ сигурно не доприносе његовом случају“, рекао је тај савјетник.
У писму Хархоф је тврдио да је ослобађање двојице хрватских генерала – Анте Готовине и Младена Маркача и три Србина – бившег начелника југословенске војске генерала Момчила Перишића, шефа службе безбједности Србије Јовице Станишића и његовог замјеника Франка Симатовића, супротно установљеној пракси Трибунала да се војни командири сматрају одговорним за злочине које су починили њихови потчињени.
Хархоф је рекао да је суд умјесто тога кренуо ка политици да командири могу бити осуђени једино ако може бити доказано да су знали за намјеру њихових потчињених да почине злочин.
Хархоф је сугерисао да су амерички или израелски званичници били умијешани у та ослобађања.
Он је написао да „вјероватно нећемо сазнати“ да ли је иједан амерички или израелски званичник икада вршио притисак на предсједавајућег суда, Американца, али да „информације о упорном притиску тог истог предсједавајућег суда, Американца, на његове колега у случајевима Готовине и Перишића наводе вас да мислите да је био ријешен да постигне ослобађање – а посебно да је имао довољно среће да убиједи старијег турског судију да промијени став у посљедњем тренутку“.
АФП подсјећа да је једини турски судија у Трибуналу, 77-годишњи Мехмет Гунеј.
„Већина случајева водиће до тога да официри командири слободно ишетају одавде. Тако да амерички (и израелски) војни лидери могу да одахну“, написао је Хархоф, а преноси француска агенција.
Дански судија није желио накнадно да коментарише за медије ово писмо, нагласивши да га је упутио на приватне, а не на јавне адресе, а коментар није дао ни Мерон, на чији рачун су изнесене оптужбе.
