Тајкуни и политичка мафија из државних банака заједно су исисали више од милијарду евра, показују банкарски биланси и истраге.
За милијарду евра, колико се процењује да је рачун пропасти државних банака, могло се направити 500 километара аутопута или четири Моста на Ади у Београду, изградити 60 школа или 400 обданишта.
Прва је банкротирала Агробанка 2012, затим Развојна банка Војводине, па Привредна банка Београд и Универзал банка, а због спреге тајкуна и политике оштећено је и „Дунав осигурање“.
На самрти је била и Српска банка, али ју је Влада спасла под ознаком службена тајна, а 80 милиона евра платили су порески обвезници.
– Гашењима ових некада банкарских узданица кумовали су политички мотивисани кредити. О томе сведочи и привођење Горана Перчевића, власника “Интеркомерца” и бившег функционера СПС, и Мирослава Богићевића, власника “Фармакома”, који је годинама био врло близак врху ДС – каже за “Блиц” “стари банкар “из једне државне банке која је пропала међу првима.
Многи политичари седели су у извршним и управним одборима банака, а дешавало се и да челници државних осигурања седе у управама тајкунских фирми. Истраге показују да су њихова познанства и политичка повезаност доводили до тога да су банкари тајкунима одобравали кредите без обзира на то за шта им новац треба и какве су гаранције нудили.
Неконтролисано давање кредита на крају се свело на одобравање милиона без покрића – били су обезбеђени рудом из напуштених рудника, ненаплаћеном киријом, опиљцима, храном с ограниченим роком трајања…
У “Српској банци” Богићевић је кредите гарантовао јаловином која је наводно вредела “невероватних” 1.000 тона злата у руднику “Леце”. Његове резерве јесу биле процењене на 4,2 милиона тона руде, али је питање колико јаловина вреди.
– Реч је о материјалу из кога је извучен максимум, као и највећи део племенитих метала – оценио је за “Блиц” Предраг Мијатовић, геолог са вишегодишњим искуством.
Перчевић је 2008. и 2009. зајмове гарантовао некретнинама у Београду од укупно од 5.775 квадрата. Годину дана касније кредите је почео обезбеђивати и уговореном киријом, али и сољу и кобасицама.
У “Универзал банци” зајмове су гарантовали лонцима, док је Жељко Жунић из „Беохемије“ кредите добијало по основу гаранције козметиком.
УНИВЕРЗАЛ БАНКА: Необезбеђени кредити
Банка је отишла у стечај почетком 2014. Гашењу су кумовали необезбеђени кредити које је банка одобравала бизнисменима Перчевићу, Богићевићу и Жунићу. Током 2013. банка је одобрила спорна 122 зајма чији су корисници били и фирме са рачунима у блокади. Када је ова банка на чијем је челу био посланик СНС Драган Томић угашена, испоставило се да су у њој милионе евра држале државне фирме. Гашење и спасавање банке је државу коштало 85 милиона евра.
АГРОБАНКА: Прва жртва
Прва жртва међу банкама је угашена у мају 2012. због 300 милиона евра ненаплативих зајмова фирмама које су данас у стечају, попут “Велефарма”. Клијенти су пребачени у Поштанску штедионицу, а без посла је остало 500 радника. Гашење и спасавање банке је државу коштало 400 милиона евра.
РАЗВОЈНА БАНКА ВОЈВОДИНЕ: Оптужнице
Угашена крајем 2012. Оптужница је подигнута против против шест особа у банци због доделе 27 кредита од 3,5 милијарди динара. Они су од 2010. до 2012. предузећима из групе „Боровица“ и „Унихемком“ одобравали кредите и гаранције.
ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ: Обвезнице
„Дунав осигурање“ куповало је вредносне хартије предузећа „Интеркомерц“ и „Котекс“, власника Горана Перчевића, па су те фирме дошле до 343 милиона динара. На исти начин осигурање је дало 328 милиона динара „Фармакому“ Мирослава Богићевића.
ЈУБМЕС БАНКА: Прва жртва
Ових дана се поставља питање гаси ли се и Јубмес банка, а поводом оставке првог човека Слободана Јањића.
Банка је у прва три квартала 2015. имала губитак чак 3,7 пута већи од губитка у истом периоду 2014. Један од највећих клијената банке је био “Фармаком”. НБС тврди да је банка данас ликвидна.
Миланка Јездимировић
Како је функционисало
Банкар из једне угашене државне банке открива да се код преливања новца из банке у политичке странке употребљавао и патент из времена социјализма.
“Странка прво ургира у државној фирми где има своје кадрове. Таква фирма у циљану банку полаже депозите за које добија нижу камату од тржишне. Примера ради, државно предузеће орочи у банци пет динара. Приватна фирма би на овај новац добила три динара камате, али ће државно предузеће добити два. На разлику се потписује фиктивни уговор између банке и фирме о маркетиншким услугама које не постоје, а новац одлази у странку”, наводи извор “Блица”.
Спрега политике и банака
Драган Томић је био члан ИО Универзал банке и посланик СНС. Костадин Поповић, пријатељ Мирка Цветковића, налазио се на челу УО банке ПББ, а некадашњи председник СР Југославије Зоран Лилић је председник УО Јубмес банке, у којој је Србија највећи акционар. Миленка Јездимировић, бивша директорка „Дунав осигурања“ и кадар СПС, била је члан Надзорног одбора у Перчевићевој фирми коју је ова осигуравајућа кућа кредитирала.
Бивши председник Г17 Мирољуб Лабус повукао се из УО Универзал банке 2012, а 2015. централна банка га је казнила са 2,6 милиона динара јер се није старао о успешности пословања банке.
