Стручна група завршила је Нацрт препорука за реформу Устава ФБиХ. Из извора блиских Амбасади САД у БиХ, како сазнају федерални медији, укида се позиција предсједника и потпредсједника ФБиХ.
Уводи се позиција предсједника Парламента, којег би натполовичном већином, бирала оба дома Парламента ФБиХ. Замјеници предсједника Парламента били би предсједавајући Представничког дома, тј. Дома народа ФБиХ. Овлаштења предсједника Парламента била би предлагање мандатара за састав Владе ФБиХ, предлагање судија Уставног суда ФБиХ и представљање Федерације.
Број делегата у Представничком дому био би смањен на 81. Овлаштења тог дома требало би да буду бити избор предсједника Парламента, именовање Владе ФБиХ и доношење буџета и закона. Према приједлогу, Представнички дом би имао рок од пет мјесеци након конституисања да именује Владу ФБиХ. Уколико Влада не буде изабрана у предвиђеном року, по аутоматизму делегати не би имали плату. Иначе, број професионалних делегата био би сведен на минимум, а плата професионалног делегата не би могла бити већа од три просјечне плате, а плата делегата који није професионалац не би могла бити већа од просјечне плате у ФБиХ. Ако делегат без оправданог разлога не дође на конститутивну сједницу Парламента, остао би без мандата, а његово би мјесто припало кандидату с било које листе који је освојио највише гласова, а претходно није ушао у Парламент.
И број представника у Дому народа ФБиХ, као и њихова овлаштења били би смањени. Дом народа би заједно са Представничким домом, на пленарној сједници учествовао у доношењу буџета и измјенама Устава. У свим осталим случајевима, Дом народа би функционисао као и Вијећа народа Републике Српске. Наиме, не би се изјашњавао о законима, осим у случајевима када један од клубова сматра да је повријеђено питање виталног националног интереса. Влада ФБиХ остала би с истим бројем министара, с тим да на челу Владе не би могао бити припадник истог народа као предсједник, односно потпредсједници Парламента. На тај би начин било ријешено и питање Сејдић и Финци, јер би се због четири извршне функције морала наћи и позиција за представника неконститутивних народа. Када је у питању гласање, за сваку одлуку Владе, која је коначна, морао би гласати најмање по један министар из сваког од конститутивних народа. На тај би начин било ријешено и тзв. хрватско питање.
Уставни суд би се попунио на начин да ВСТС предложи листу кандидата за судије Уставног суда. Листа би била упућена Уставном суду који би сачинио ранг листу, која би била достављена предсједнику Парламента, а он би Парламенту предложио судију за именовање. Сваки кандидат за судију Уставног суда био би дужан да присуствује сједници Парламента на којој би одговарао на посланичка питања. Ако у два круга не би биле именоване судије, на снагу би ступила листа Уставног суда ФБиХ. У нацрту препорука експерата наведено је и смањење броја кантона, али није наведено како би кантони били распоређени и гдје би све биле уцртане границе. На иницијативу америчке администрације, након скоро двије деценије од формалног успостављања ФБиХ, требало би да услиједи њена реконструкција, а у погледу рационалности предлаже се смањивање броја кантона.
