У априлу месецу 2011. године, српском тенисеру Новаку Ђоковићу Синод СПЦ уручио је Орден Светог Саве првог степена*. Том приликом је Идол „Нове Србије“, тј. идолопоклоничке Србије, коју симбиотички мондијалистичко-екуменистички антисрпски и антиправославни организам жели да, „разрешену“ Лазаревог завета за Царство Небеско, принесе на олтар мамонових жречева Новог Вавилона, изјавио:
„Као спортисти и као вернику, тешко ми је да пронађем одговарајуће речи којима бих описао осећање захвалности за указано ми поверење Светог архијерејског синода. Могу да поручим да се само мукотрпним радом и вером у себе, своје ближње и Бога може заслужити овакво поверење”.
После Новакове данашње изјаве да „због притисака и стреса“ на тениском турниру у Вимблдону „морате да нађете место за које знате да у њему можете да се опустите и напуните своје батерије“, те да зато у Лондону посећује један будистички храм, поставља се питање: у ког Бога верује Новак Ђоковић?! Да ли у Распетог и Васкрслог Господа Исуса Христа, симбол чијег распећа носи око врата и љуби га да би победио (очито, нажалост, као амајлију), или у Гаутаму Буду, у чијем храму „пуни своје батерије“? Да ли Ђоковић верује у помоћ Христову, кроз православну молитву, или у помоћ Будину, кроз мантру „онг“ Кундалини Јоге коју упражњава? Као што рече један наш посетилац у једном свом писму, „из поштовања према лику и делу ‘нашег’ Идола, духовни пастири овог нашег дезорјентисаног стада су зажмурили на његове екуменистичке активности, упражњавањеКундалини Јоге, његово псовање публике која навија против њега, као и маскараде на дан вештица и прослављање уз сатанистички бенд AC/DC и њихов ‘хит’ Highway To Hell (аутопут за пакао), и доделили му орден Светог Саве првог степена“. Но, ми бисмо делимично кориговали ово што је написао наш посетилац: било чији лик и дело, као, уосталом, и читав свет, синодски и прочи српски екуменисти посматрају искључиво кроз наочаре марке „евро“.
Рекли бисмо да би носилац ордена Светог Саве требао, заправо, да буде носилац ордена Гаутаме Буде Просветљеног, у чијем храму „пуни батерије“, иако је Лондон пун православних храмова, нарочито оних Руске Заграничне Цркве, који су познати по миру и тишини.
Нека би Бог дао, да једини узори српској омладини и ниње, и присно, и во вјеки вјеков, буду „најлепше српско дете“, како је Светог Саву назвао Владика Николај, Честити Кнез Лазар са славном му војском и безброј наших славних и честитих предака, којима је Косовски Завет био звезда путеводитељка ка нашој вечној Отаџбини – Небеској Србији!
Нека би Господ Свемогући и Свемилостиви дао, да Новак Ђоковић спозна да је истински мир једино – мир у Христу, и да, по речима Светог Серафима Саровског, „ништа на свету није боље од мира у Христу“. „Овај мир, каже Свети Серафим, Господ је као неко бесцен-благо оставио ученицима Својим уочи смрти Своје, говорећи: ‘Мир вам остављам, мир Свој дајем вам’ (Јн. 14, 27). О њему такође говори и Апостол: ‘И мир Божији који превасходи сваки ум, нека сачува срца ваша и мисли ваше у Исусу Христу.’ (Филип. 4, 7) Ми, дакле, треба да све своје мисли, жеље и дела усредсређујемо на то да задобијемо мир Божији и са Црквом свагда вапимо:’Господе Боже наш! Дај нам мир!’“ (Ис. 26, 12).
Новак Ђоковић се током Вимблдона опушта у будистичком храму
Новак Ђоковић је после пласмана у треће коло Вимблдона изјавио да није лако опустити се када сте у центру пажње, те да зато у Лондону посећује један будистички храм.
„Тамо је врло мирно и тихо. Одседам у кући која је врло близу, па сви (из куће) одемо тамо“, рекао је Новак када је упитан о разлозима посете поменутом будистичком храму заједно са девојком, Јеленом Ристић, и његовим стручним штабом.
Он је додао да сви они воле Вимблдон и Лондон, али да је атмосфера понекад превише „жива“ да би особа могла да обнови свој мир.
„Волимо ми, уопштено говорећи, и Вимблдон и Лондон. Овде стварно има толико предивних паркова и природе, места која можете назвати ‘излазима за бекство’ током грозничаве две недеље овог Грен слема. Стварно је много притиска и стреса код свих нас који смо у то укључени, па зато морате да нађете место за које знате да у њему можете да се опустите и напуните своје батерије“, рекао је Ђоковић након што је победио Американца Бобија Рејнолдса.
Најбољи играч света признао је да је тај будистички храм једно од ретких места на којима може да, док траје Вимблдон, осети приватност.
„Некако је… лично, на одређени начин. Све што желим да кажем је да је то једно веома мирно и веома лепо окружење у коме волим да проводим своје време“, закључио је Ђоковић причу на ту тему.
