Инвеститор који уложи у Србији мора да сачека између 25 и 30 година како би повратио новац. Инвестиција се у Хрватској исплати за дупло мање времена, док је у Европској унији то између девет и 12 година. И поред тога, адут Србије за стране инвеститоре су мале плате које те фирме треба да одвоје за запослене.
“Просек враћања инвестиције је у Европској унији, зависно од делатности, од девет до 12 година. Само тамо где се, на пример, граде велики системи, бране – инфраструктурни објекти – повраћај је за око 15 година”, наводи Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије (УПС).
“Један од два највећа произвођача кафе код нас је уложио око 130 милиона евра, а годишња добит те фирме је око три милиона евра. То значи да њима треба и више од 30 година да из добити поврате уложен новац. У дрвнопрерађивачкој индустрији, на пример, опрема и изградња фабрике много коштају, а потребно је бар 25 година да се то врати”, каже Рајић и додаје да добро пролазе једино они који имају специфичне производе за страна тржишта.
“Код нас се новац спорије обрће јер је куповна моћ ниска. Уз то је сваке године је долазило до померања курса, што фирмама поједе од 15 до 50 одсто профита”, наводи он.
У Националној алијанси за локални економски развој (НАЛЕД) тврде да у Србији тренутно бржи повраћај могу да очекују само компаније које су куповале доминантне извозне фирме (и то само у појединим гранама), јер само оне не зависе од слабе куповне моћи становништва
