Робне резерве РС немају лијекова ни санитетског материјала, а постојеће количине осталих врста робе које имају у складиштима су недовољне и требало би их хитно повећати.
Ово је изјавио Драган Вучковић, директор Робних резерви РС, додајући да су постојеће мање количине лијекова и санитетског материјала неупотребљиве због немогућности испуњења услова складиштења које захтијевају овакве врсте робе.
„Имамо проблем са складиштењем лијекова и санитетског материјала јер овакве врсте робе, због своје специфичности и гледајући на рокове трајања, начин уништавања, захтијевају посебан третман и тешке су за држање“, казао је Вучковић.
Он је навео да би робне резерве требало да на залихама имају све оно што може да послужи и помогне становништву у случајевима природних катастрофа или великих турбуленција на тржишту.
„Тренутне залихе које имамо су минимум који би требало да послужи само за оне прве интервенције уколико би се, на примјер, десила нека катастрофа, значи ове количине би послужиле само док се не успостави други начин набавке и због тога би требало повећати постојеће количине“, сматра Вучковић.
Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредних произвођача млијека РС, казао је да количина од 156.000 литара млијека, којом располажу резерве, не може да подмири ни дневну потребу РС за овом намирницом.
„РС годишње троши око 80 милиона литара млијека, што значи да дневно потроши око 220.000 литара. То је занемарива количина и на то се не може рачунати“, казао је Усорац.
Немамо могућност да ускладиштимо лијекове и санитетски материјал јер захтијевају посебан третман, казао Вучковић
Богдан Марјановић, предсједник Удружења самосталних трговина регије Бањалука, казао је да би тренутне залихе робних резерви могле да задовоље потребе РС за неколико дана када су у питању прехрамбене намирнице.
„На примјер, они на залихама имају 156.000 млијека, а само Бањалука дневно потроши око 6.000 литара, а слична ситуација је и са брашном. Они би могли реаговати само у случају природних непогода, а на нестабилизацију на тржишту не би могли утицати“, казао је Марјановић.
Миодраг Фемић, предсједник Струковног синдиката доктора медицине РС, казао је да већ сада доктори имају проблем са недостатком основног материјала у појединим здравственим установама и да за то неко мора да одговара.
„Закон је јасно рекао шта све робне резерве морају да имају јер њихова основна функција управо и треба да буде стабилизовање стања уколико дође до несташице основних врста робе. Свако би се прво обратио резервама и затражио робу које нема“, казао је Фемић.
Он је навео да за несташицу основног санитетског материјала неко мора да одговара.
„Не смијем ни помислити шта би се десило када би нас задесио неки велики земљотрес и када бисмо се сусрели са великим бројем повријеђених људи, а немамо ни оно основно – завоје, газе и слично“, истакао је Фемић.
Тренутне количине робе:
– Кукуруз 3.810 тона
– Пшеница 5.430 тона
– Месни наресци 179.000 ком.
– Паштета 83.000 ком.
– Шећер 59.000 кг
– Грашак 144.000 ком. конзерви
– Млијеко 156.000 л
– Уље 115.000 л
– Брашно 195.000 кг
– Гориво еуро дизел 209.000 л
– Стеоне јунице 500 комада
