Брисел – У еврозони је дошло до опасног социјалног јаза између грађана у државама на северу и југу. Европска комисија у свом извештају наводи да незапосленост и сиромаштво на југу расту, док се земље севера још добро држе.
Криза у Европи захватила је и тржиште рада. Незапослених је све више, све теже је наћи радно место, а све више људи је угрожено сиромаштвом. Све то обухваћено је социјалним извештајем Европске комисије који је у Бриселу представио комесар за социјална питања Ласло Андор: „Порески приходи су опали, опасност од сиромаштва расте. Посебно младима, незапосленим женама и самохраним мајкама прети трајно сиромаштво.“
На почетку кризе су се државе чланице ЕУ надале да ће грађанима моћи да помогну кроз постојеће социјалне системе. Ипак, пад пореских прихода и повећање социјалних издатака многе државе је довео у још веће финансијске проблеме, што опет ограничава простор за деловање.
Аустрија и Шпанија – „два света“
Оно што посебно узнемирава јесте то да се ЕУ, првенствено еврозона, цепа на два пола – на релативно стабилни север и све нестабилнији југ. То је уочљиво ако се погледају стопе незапослености. У Аустрији је незапослено 4,5 одсто радно способног становништва, а у Шпанији чак 26,6 процената. Ако се погледа запосленост међу младима у Шпанији или Грчкој, онда та разлика постаје још већа. У тим државама је више од половине младих без посла.
Ласло Андор проблем види и у недовољним квалификацијама оних који траже посао:
„Људима је потребна квалификација за одређени посао. Првенствено на југу и на истоку Европе квалификације младих не одговарају радним местима која су отворена, а то се током кризе још и погоршало.“
Бројне државе се стога налазе у „ђавољем кругу“ који из незапослености води ка смањењу пореских прихода, смањењу инвестиција и рецесији која опет завршава новим повећањем незапослености. Насупрот томе, порески приходи Немачке, Француске или Пољске су се током 2012. повећали.
Синдикати против „кинеског модела“
Европска комисија указује да је веома узнемирена због таквог развоја догађаја. Она решење види у новим иницијативама за квалификацију радника и прилагођавање социјалних система. Законско одређивање минималне наднице такође би могло да помогне, све док се тиме не угрожава конкурентност привреде у некој земљи.
Патрик Итшерт, из Европске синдикалне организације ЕТУЦ, нема ништа против тих мера, али истовремено осуђује, како каже, слепу политику штедње:
„Реформе тржишта рада не доносе нова радна места. Политика штедње само штети бројним државама и нема опоравка. То је спирала која води ка дну. Повећање конкурентности кроз смањење плата Европљане води у кинески модел. То није оно што желимо.“
Немачки синдикати зато траже да се покрене својеврсни „Маршалов план“ за Европу у кризи.
(Дојче веле)
