Чак у 1.500 насеља у Србији годишње се не роди ниједно дијете, а око 1.600 села је напуштено. Демографи прогнозирају да ће Срби као народ за 500 година изумријети.
Грађани Србије непрекидно већ 23 године чешће иду на сахране него на бабине.
Већи број умрлих упорно надмашује број рођених, што је довело до тога да је Србија по стопи морталитета – прва земља у Европи.
Слику за нијансу поправља свега осам општина у којима је, према посљедњим подацима, забиљежен позитиван природни прираштај, иако је ријеч о статистичком изузетку, који Србе неће спасти демографског слома.
Колевке су се прошле године највише љуљале у Београду – Гроцкој, Звездари и Сурчину, Новом Саду, Сјеници, Новом Пазару, Тутину и Прешеву.
Према ријечима Горана Пенева, из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, стопе у овим општинама такође су прениске, па суштински нису прави изузетак.
„Позитивне бројке неприметно су мале да би се могао тражити неки озбиљнији, дубљи разлог или модел који би требало копирати, већ су случајност“, каже Пенев.
„У Новом Саду је та стопа 1,4 промила, а разлог је што је то универзитетски центар, у који по правилу долази много младих, па су те миграције утицале на статистички податак“.
Како Пенев каже, што се тиче београдских општина, разлог треба тражити у томе што је Сурчин приградско насеље, а Звездара такође има ободне дијелове у којима је цијена станова нижа, па је досељавање било веће. Ипак, и та стопа је нешто преко нуле, па није значајна као показатељ.
„Што се тиче Новог Пазара, који биљежи позитиван природни прираштај, разлоге треба тражити у културном обрасцу“, каже Пенев.
„Не искључиво религијском, јер и Роми су такође познати по великом броју дјеце, већ културном“.
Како би подстакла рађање и тако бар „на инфузији“ продужила живот појединих насеља, држава годишње на помоћ породиљама и дјеци из сиромашних породица троши 40 милијарди динара. Новац добијају породице за прво, друго, треће и четврто рођено дијете.
„Мјесечно на списку за додјелу ових средстава имамо око 30.000 породиља. За прво дијете једнократно добијају 31.782 динара, за друго 124.279, за треће 223.693 и за четврто 298.254 динара“, каже Предраг Петровић, виши савјетник Министарства за рад и социјалну политику.
„У децембру прошле године, рецимо, на списку смо имали 60.065 мајки на породиљском боловању, а остваривале су накнаде за 61.324 дјеце.“
Религија, културне специфичности и обичаји чине Нови Пазар, Тутин, Сјеницу и Прешево општинама у којима је демографски тренд различит у односу на остатак Србије. У њима је већинско бошњачко и албанско становништво, коме је својствен већи број дјеце.
Међутим, ових осам општина само су ријетке тачке на демографској слици Србије, јер у чак 1.500 насеља годишње се не роди ниједно дијете. Колико је ситуација алармантна показују и подаци да је око 1.600 села готово потпуно напуштено, 700 насеља има мање од 100 житеља, а да је чак стотину њих са мање од пет становника. Предвиђања су још гора: у наредних 15-20 године промаја бијеле куге одуваће још 1.200 насеља, пишу београдски медији.
Тако смо за последњих десет година остали „краћи“ за 500.000 људи. По броју живорођене дјеце и наталитету наша земља је на посљедњем мјесту у Европи. Док су се за посљедњих неколико деценија Албанци увећали 700 одсто, Турци 400 одсто, Бугари за 38 одсто, Румуни и Грци за 35 одсто, Срби су међу овим земљама једини народ који изумире.
„Правац у ком све ово води је да ће кроз неколико деценија Срби постати мањина у својој земљи“, каже др Гордана Живковић, стручни сарадник Института за европске студије. „Демографски експерти прогнозирају да ће овим темпом Срби као народ за 500 година – изумријети“.
Упоредни подаци показују да је сваки други Албанац, а тек сваки четврти Србин млађи од 19 година. Становници изнад 65 година су чак 2,5 пута бројнији од младих. То не чуди, јер на сваки брак у Србији долази 0,88 одсто дјеце.
„У ратовима смо изгубили четири милиона људи, посљедњих деценија два милиона се прелило у дијаспору, а од Другог свјетског рата три Србије су убијене абортусима“, каже др Живковић. „Тренутно смо најстарија нација у Европи. До 2030. године, ако се настави оваква стопа негативног природног прираштаја, Срби ће чинити 50 одсто становништва Србије“.
Разлоге, како каже, треба тражити у недовољном рађању, јер је Србија већ 50 година испод оквира просте репродукције. Други разлог је емиграција која је појачана од деведесетих. Уз то, 800.000 мајки не може да роди због неплодности против које се боре медицинским путем. Економски фактор је у Србији неизбежан. Драматичан је податак да је између 10 и 20 одсто жена у репродуктивном периоду напустило Србију и дјецу родило у иностранству.
Једноставан одговор на питање како ублажити демографско пропадање Србије, према оцјени стручњака, не постоји.
Стручњаци за становништво слажу се у оцјени да на кретање броја становника утиче низ фактора, а да је новац само један од њих. Једино захваљујући снажној свијести о потреби за преживљавањем нације уста изнад воде држе Ирци или Швеђани, који имају нулти природни прираштај.
Како каже Гордана Живковић, важна мјера је популациона политика. Једна од функција државе је да брине о хуманој репродукцији и да економским мјерама олакшава трудницама и мајкама.
Иван Маринковић, из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, наводи да је искуство Француске, која дуже од вијека спроводи системске демографске мјере, показало да број рађања може да се подигне за највише десетак одсто. Положај Србије, према његовим ријечима, толико је тежак да бисмо биљежили губитак становништва чак и ако би жене у наредним годинама почеле да рађају по петоро или шесторо дјеце.
