Млада српкиња вратила презиме од Стајковска у Стајковић
Светлана Стајковска из села Побожје на Скопској Црној Гори, надомак Скопља, једна је од ретких младих Српкиња која је вратила презиме својих предака – Стајковић.
– Имала сам осећај да Светлана Стајковска нисам ја, да се ради о некој другој особи. Ако бих једном речју дефинисала разлог моје одлуке то би била – припадност. Генерацијама уназад право презиме мојих предака је Стајковић. Нико ме није упутио, нити наговорио на овај корак. Сама сам почела да истражујем своје порекло, да упознајем своје претке и корене, увиђам њихов значај.
– Временом се у мени сасвим спонтано јавила помисао, а потом родила и жеља да вратим своје право презиме Стајковић, које су мој деда и прадеда деценијама носили, а које је због низа околности не тако давно било промењено у Стајковски – прича 30-годишња Светлана Стајковић.
Последњих деценија 20. века, за време осамостаљивања Македоније, многи Срби су у овој земљи своја презимена која су завршавала на -ић мењали у -ски да би лакше добили радно место или боље услове за школовање своје деце. Касније, изменама Устава и Охридским споразумом из 2002. године, Срби у Македонији су добили статус конститутивне мањинске етничке заједнице и загарантовано право да слободно изражавају свој идентитет, националну припадност, језик, културу, обичаје и вероисповест.
Светлана Стајковић: „Треба да будемо оно што и јесмо – Срби“
Треба да будемо оно што јесмо – Срби
– Треба да будемо оно што заиста јесмо, оно што су били наши преци, да говоримо језиком који су нам пренели и оставили у наслеђе, да се слободно и без страха изјашњавамо као Срби – каже Светлана.
Ова млада Српкиња, постдипломац на Правном факултету у Београду, оснивач и потпредседник невладине организације “Вук Караџић” у Кучевишту, запослена у приватној фирми у Скопљу, дуго је размишљала о повратку свог правог презимена. Када је у њој та одлука коначно сазрела, поднела је захтев и покренула поступак значајан за њу, али и целу њену породицу, рођаке и пријатеље, који су је безрезервно подржавали.
Она се прво обратила Министарству унутрашњих послова Македоније са захтевом за промену личног имена и презимена. Навикнути да жене мењају презиме само на основу склапања брака, службеници су били прилично зачуђени. Потом је из суда морала прибавити потврду да није осуђивана и да се против ње не води кривични поступак. Седам дана након израде овог документа Светлана се вратила на шалтер МУП-а и уз ову потврду приложила захтев, извод из матичне књиге рођених, изјаву у којој је навела жељено презиме, и да садашње мења по сопственој вољи.
Процедура је трајала двадесетак дана, а када је коначно у својим рукама држала решење о промени презимена, Светлана је са радошћу осетила да је сада комплетна личност. Њој није познато да ли су и други Срби попут ње повратили презиме својих предака, мада, вели, можда их има. Познаје многе, међу којима су њени рођаци и пријатељи, који имају исту жељу, и који ће у скорој будућности то сигурно учинити.
Она не очекује да ће се повратак презимена њених предака на било који начин одразити у њеном приватном или професионалном животу. Поносна је што је Српкиња и што живи у мултиетничкој држави попут Македонија у којој се слободно може истаћи национално опредељење. Као лојалан грађанин
Македоније, Светлана поштује разлике, права и слободе припадника свих других етничких заједница, али тражи да и она, као Српкиња буде једнако поштована.
Повукла ногу
– Код нас на Скопској Црној Гори и у Македонији уопште, менталитет је такав да неко први мора да повуче ногу – каже Светлана и додаје да своје право презиме Стајковић неће мењати ни када се буде удавала.
Извор: Срби на окуп
