Да ли прете безбедносни ризици на северу Косова?
Разговор министра одбране Србије и првог потпредседник владе Србије са командантом здружених снага НАТО у Напуљу адмиралом Брусом Клинганом, као и са секретаром Савета безбедности Руске Федерације, генералом Николајем Патрушевим представља тему од највећег интересовања и посебних закључака.Оба сусрета министра Вучића указују на хитност и стратешку димензију. Министар Вучић свој сусрет са адмиралом Клинганом усмерва у периоду када Србија очекује одговор из ЕУ, а у вези имплемнтације Бриселског споразума. НАТО је решен да да гаранције Србији и Србима на северу за безбедност, иако на Косово према северу долазе елитне специјалне снаге за брзе интервенције које би могле да се нађу на северу Косова.
Да ли се можда очекује упад из јужне Митровице у северну КПС и јединица „Роса“ или провала албанског становништва покренута екстремистима са могућим безбедносним ризицима остаје као могућа дилема у јавности. НАТО, посебно америчке снаге, треба да буду гаранција стабилности на Косову, али се појачавају безбедносни ризици који могу да се отму контроли. Постоје опције да се у наредним недељама, док се буде вршила имплементација Бриселског споразума, изврши „превентивни“ удар структура Приштинске власти на север Косова и да се у „муњевитој акцији“ изврши пуно реинтеграција севера Косова под ингеренције Приштине.
Појачан Шпијунска мисија САД на Косову
Долазак на Косово Припадника 525. борбено–извиђаке бригаде елитне америчке копнене војске са најбољом обуком,техником и ратним искуством може да буде фактор безбедносног ризика за стање на северу Косова и могућности да ове америчке снаге херметички затворе север Косова са Србијом а можда буду и превентивне у спречавању „провале“ екстремиста односно уигране акције уласка албанских грађана са југа Митровице на север уз отклањање свих досадашњих барикада. По писању војног аналитичара Мирослава Лазанског „Основни задатак 525. борбено-извиђачке бригаде јесте рад на прикупљању свих обавештајних података на копну и у ваздуху, обавештајне анализе, контраобавештајни рад, електронски рат и подршка обавештајне акције „дугог домета”.
Припадници 519. обавештајног батаљона 525. Бригаде „прославили” су се својевремено и тортурама над ратним заробљеницима у затвору Абу Граиб у Ираку. Иначе, они су специјалисти за ХУМИНТ и СИГИНТ операције, посебно за тренинг војних обавештајаца. Били су у Сомалији, у БиХ и већ раније на Косову. Уско и директно сарађују са америчким агенцијама ДИА и НСА. Командант им је потпуковник Кевин Мекаминч. Долазак 525. борбено-извиђачке бригаде на Косово не значи да би та јединица евентуално и директно учествовала у сламању било каквог отпора Срба на северу покрајине. То није задатак 525. бригаде. Они долазе да у региону буду „очи и уши” америчке копнене војске следећих девет месеци. Зато и треба очекивати повећан број летова америчких беспилотних летелица над севером Косова и над југом централне Србије. Амерички обавештајци долазе и због Руса и „Јужног тока”, путеви гасовода увек се и обавештајно надгледају и прате. Вашингтон жели да се на време обавештајно лоцира, да све има под контролом. Ту је и обавештајна обука нове косовске војске, треба помоћи детету које сте породили.
Заштита руских војно стратешких интереса на Балкану и у Србији
Први потпредседник Владе Србије састао се и са секретаром Савета безбедности Руске Федерације, генералом Николајем Патрушевим, са којим је размотрио низ актуелних али и стратешких питања сарадње војно-безбедносних структура две државе. Руска федерациај као пријатељ Србији има потребе да размени све информације и процене око могућих безбедносних ризика и опасности не само на Косову и Метохији већ и у региону. Русија са пажљом прати све опције кризе на косову и Балкану као и могуће сметње и ризике у имплементацији Бриселског споразума који би били штетни по Србе на северу Косова и безбедност Србије. Посебно је битно нагласити да је генерал Патрушев један од најближих сарадника руског председника Владимира Путина.
Треба подсетити да је добила статус посматрача у Парламентарној скупштини Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ), пошто је већ раније такав статус имала у Парламентарној скупштини Северноатлантског савеза (НАТО). Сада је Србија у „сендвичу“ две стратешке војне концепциије која ће битно утицати на укупну геостратешку „мапу“ интереса Србије и САД и Руске федерације према Србији. Руски геополитички и војно-стратешки интереси се укрштају око реализације пројекта гасовода Јужни ток који је од националног значаја за Србију и геполитичког значаја за руску федерацију.
Видовдан
