Београд – Просечно домаћинство у Србији у последњем тромесечју 2013. располагало је месечно у просеку са 58.368 динара, саопштио је Републички завод за статистику. Како месечни издаци за личну потрошњу таквог домаћинства износе 55.881 динар, кад подмире све потребе, претекне им тачно 2.487 динара.
На основу наведених података рекло би се да се у Србији, наравно у просеку, живи скромно. Саставља се почетак с крајем, па нешто мало и претекне.
Срећни су они који су у 2013. години у просеку месечно зарађивали по 44.000 динара. Али, сигурно није лако ни самцу да преживи месец дана с важећим „минималцем” од 20.000 динара, као ни са просечном пензијом од 23.000 динара.
Најтеже је, ипак, онима који су без посла. Државна статистика зна да је таквих међу радно активним житељима Србије у фебруару било око 770.000. Колико је међу око 1,7 милиона запослених оних који раде, а не примају плату – нико у држави не зна. За њих се чује кад изађу на улицу, дођу у Београд пред зграду владе, или пресеку пут, пругу…
Податке о редовности исплате зарада у приватном и јавном сектору тражили смо од Министарства финансија и Министарства привреде, али их нисмо добили.
„Пореска управа нема базу података, на основу које бисмо доставили податке о редовности исплате зарада, проценту укупног броја привредних субјеката који редовно исплаћује плате као и о проценту укупног броја запослених који редовно прима плате“, речено нам је у овој државној служби.
„Пореска управа ће добити такве податке у систему обједињене наплате, који је успостављен 1. марта 2014.“
У Пореској управи знају да су им послодавци на име пореза на зараде 31. децембра 2013. године дуговали 42,28 милијарди динара, а од тог износа законски је ненаплативо – због тога што је фирма у стечају, ликвидацији, приватизацији или зато што је брисана из регистра – 37,85 милијарди динара.
За доприносе за пензијско-инвалидско осигурање последњег дана децембра прошле године држава је потраживала 68,58, а ненаплативо је 63,19 милијарди динара. На име доприноса за здравствено осигурање потражује 57,7, а 53 милијарде динара не може да се наплати. За осигурање за случај незапослености предузећа дугују девет, а ненаплативо је 7,5 милијарди.
Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца Србије, указује да приватни сектор притиска дубока криза тражње на домаћем тржишту, па се приходи већине предузећа смањују из квартала у квартал.
„Последица таквог стања је да само 21,8 одсто предузећа у приватном сектору редовно исплаћује зараде првог у месецу за претходни месец“, каже Рајић.
„Око 39 одсто предузећа зараде исплаћује у року од 60 дана, а преосталих 39 процената касни више од два месеца. Стање дуговања се мења из месеца у месец, укупан обим дуговања не можемо утврдити, за то би била потребна нека нова „Служба друштвеног књиговодства”, јер сада не постоји институција која би то могла да утврди.“
Анкета Уније послодаваца је показала да је међу онима који имају дуг за порезе и доприносе, чак 69 предузетника. Реч је о људима који сами обављају неку делатност и једини су запослени у својој фирми.
„Разлог који најчешће наводе је да из пословања не успевају да стекну довољно прихода како би уплатили порезе, доприносе и да им остане за плату“ , наводи Рајић.
„Када саберу све дажбине које морају да плате и друге трошкове пословања, а поред тога на наплату својих потраживања чекају по три до шест месеци, многи месецима касне са уплатом пореза и доприноса. Ако им успе да на време уплате порезе и доприносе, не остаје довољно новца да себи исплате нето зараду.“
У овом случају најчешће је реч о таксистима, музичарима, уметницима и занатлијама, јер су захватања државе превисока, напомиње саговорник.
Тек свака пета плата на време у Србији (Фото: Политика)
„Зато се Унија послодаваца залаже за реформу целокупног пореског и парафискалног оптерећења предузетника и лица која се самозапошљавају“, каже Рајић.
„Да се њихова оптерећења легалног пословања смање, јер предузетници не могу да зараде ни за егзистенцију. Оптерећења сваког ко себе запосли треба да буду минимална, јер он није више државна брига, а ако разради посао, запослиће још неког.“
Они који запошљавају себе и друге тврде да се огромна незапосленост не лечи давањем милионских субвенција појединим компанијама, него смањењем намета на рад и других трошкова пословања.
Извор: Политика/Александар Микавица
