Ове године навршава се деценија од самита у Солуну, кад је потврђена европска агенда и регији западног Балкана обећана јасна европска перспектива. Десет година је прошло, а у међувремену ЕУ се прикључила Словенија у 2004. години, а за неколико мјесеци у европски клуб као пуноправна чланица ступа Хрватска. Државе у регији направиле су одлучне кораке на путу ка ЕУ.
Било је много позитивних кретања у земљама обухваћеним проширењем у протеклих годину дана. Осим оних која се односе на Хрватску, Црну Гору и Србију, позитивни резултати су постигнути у Бившој Југословенској Републици Македонији, гдје је дијалог на високом нивоу власти у Скопљу довео до оштријег фокуса на реформе. Дијалог између владе и опозиције у Албанији је довео до краја политичке блокаде, а усвајање изборних и парламентарних реформи у великој мјери било је награђено напретком.
БиХ, нажалост, у све то вријеме није ни поднијела апликацију. Деценија је прилика да то учини. То је нужно за напретак ваше земље, а то је одговорност политичара. Грађани заслужују кредибилну политику – политику која ће БиХ водити на пут реформи према интеграцијама у ЕУ.
Пред БиХ је пуно изазова. Поменућу само неке од њих који су кључни за напредак државе према европском путу, који води у бољу и љепшу будућност.
БиХ треба да уради свој домаћи задатак, који је јасан. Услов је прије свега имплементација пресуде Сејдић-Финци коју треба испунити прије подношења апликације за чланство. Надам се да су индикације тачне да ће власти до краја марта 2013. да испуне тај задатак. Након имплементације механизма за координацију, БиХ би могла поднијети кредибилну апликацију за чланство у ЕУ до краја прве половине 2013.
До краја прве половине ове године БиХ чека хитно рјешавање и једног другог питања. За пола године БиХ постаје непосредни сусјед ЕУ. Већина државне границе биће граница са ЕУ. Не могу довољно нагласити колико неопходно је рјешавање проблема извоза прије него што Хрватска уђе у ЕУ. Неријешено питање погодило би произвођаче у БиХ још теже него сама криза.
Ове године пред државом је историјски попис становништва и домаћинстава, који није обављен још од 1991. и који је од изнимне важности. БиХ такође чекају уставне промјене, јер системске блокаде коче функционисање државе. БиХ треба такве промјене које би јој омогућиле да постане модерна држава и да би уопште било могуће у будућности се надати напретку.
ЕУ агенда мора да постане наднационални циљ, циљ о којем ће ентитети постићи консензус и који ће пратити све владе, без обзира на коалицију. Бити спреман на отварање преговора са ЕУ, значи бити спреман на имплементацију реформи, и свих сегмента друштвеног живота. Не само због кризе у којој се налазимо већ пет година, јер држава треба суштинске структурне реформе за напредак.
Државна политика би требала имати на уму да ће једино тим реформама побољшати свакодневни живот грађана који су у овим тешким тренуцима кризе погођени међу осталим и повећањем незапослености.
БиХ је 2012. изгубила вртећи се на мјесту, кроз реконструкцију коалиција, а сада је вријеме да у овој години у 2013, након бројних турбуленција, направи корак даље, корак који ће је неповратно одвести на европски пут. БиХ је већ доказала да то може, као што се видјело на примјеру испуњавања задатка за визну либерализацију. И данас БиХ нитко не пријети да би опет могле бити уведене визе.
Политичари на западу Европе који то раде, то раде најчешће из властитих политичких интереса. Нећемо дозволити да безвизни режим БиХ буде угрожен. Али, за то нам треба и кредибилна и озбиљна политика БиХ, фокусирана на европску агенду.
У Европском парламенту остајемо велик заговорник слободе кретања и даљег проширења ЕУ на западни Балкан када земље за то буду спремне. И увјерена сам, да када има жеље, постоји и пут. БиХ је земља са пуно проблема, али ја видим само једно рјешење, то су европске интеграције. То је перспектива за будуће генерације. То је наша заједничка перспектива у региону и у Европи, за коју требамо радити заједно и са повјерењем.
Тања Фајон, Европски едукативни центар
