Београд – Привреда грца у дуговима, грађани крпе крај с крајем, држава цеди суву дреновину кроз нове мере Владе. Међутим, пословање банака је другачија прича.
Недавно објављени подаци Народне банке Србије говоре да су, закључно с другим кварталом текуће године, те финансијске куће зарадиле нето 15,9 милијарди динара.То је готово 60 посто више него лане.
У НБС-у истичу да је кључни разлог таквог резултата одузимање дозволе за рад Развојној банци Војводине. Она је у првих шест месеци 2012. пословала с губитком од 6,9 милијарди динара. Самим тим, њеним гашењем резултат је поправљен.
Шанси за поправљање резултата има још јер од 31 банке која послује на нашем тржишту, 18 је крај јуна дочекало у плусу по заради а 13 у минусу.
Иако неке бележе овако добре резултате, банке се истовремено жале на пораст НПЛ-а, односно ненаплативих потраживања. У привреди се крећу око четвртине, док код грађана износе девет одсто. Добитак ипак увелико надмашује губитак. О свему томе међународни консултант Милан Ковачевић каже:
„Све то говори о томе да, упркос приличном броју банака присутних на нашем тржишту, нема праве конкуренције. Камате су високе. С друге стране, банке су навикле да дају кредите лошим клијентима, а када зашкрипи код враћања, траже помоћ државе, односно да цех такве политике – или, боље речено, несмотрености – сносимо сви ми, порески обвезници. Такву праксу треба прекинути. Посебно када се зна да то доприноси општем расту неликвидности у привреди јер не остаје само банка без рате када се зајам не враћа већ и добављачи предузећа“, објашњава он.
Стручњак с Београдске банкарске академије Малиша Ђукић сматра да када страна банка позајмљује новац банци-кћерци која послује код нас, висина стопе се одређује тако што саберу еурибор, своју премију и маржу. Тада се добија цена кредита. Истина, банке које имају централу ван земље могу некада рачунати на стопу нижу од овако израчунате, али не увек. О томе треба ли максимирати каматну стопу административним мерама или не, Ђукић каже:
„Тако се шаље лош сигнал јер административно ограничење изазива подозрење“. Уколико банке установе да им се не исплати да позајмљују новац ако се уклопе у ограничења, онда ће повући пласмане.То свакако не би било добро.Што се тиче зарада банка, не треба заборавити да за њих у Србији нису камате златна кока већ провизије“, каже он.
Круг добитника предводи банка Интеза са 4,3 милијарде, следи Рајфајзен с 3,6 па Уникредит с округло три, Комерцијална банка, која је остварила добит од 2,6 милијарде. Новајлија у групи добитника је Војвођанска банка, која је забележила нето добит од 1,3 милијарде. Списак губиташа предводи Нова љубљанска банка, која је у другом кварталу забележила губитак од 1,2 милијарде динара. Другопласирана је Алфа банка, којој је мало фалило до милијарде динара па Универзал с 554 милиона.
