Завршена је радна посета Москви премијера Србије Александра Вучића. Она иста која је у српским таблоидима представљана у хорор жанру са елементима шпијунског крими-филма, обогаћеног бескрајним узвичницима. Испада да, како је говорио Леонид Шебаршин, дугогодишњи шеф спољне обавештајне службе КГБ СССР, ”гледамо филмове страве и ужаса, како бисмо се одморили од реалности”.
Све је започело ако што је неколико дана пре Вучићеве посете председник Србије Томислав Николић добио од америчког колеге Барака Обаме писмо са речима подршке поводом поплава. Многе је збунила извесна спорост америчке поште: стихија је прохујала пре месец и по дана. Неко је чак видео у том писму, у политичком смислу, знак ”одозго”, саучешће-упозорење: немојте превише да се бавите контактима са Русијом. А затим је стигла тешка и свезнајућа артиљерија жуте штампе, чији напад је Нова српска политичка мисао чак назвао ”Таблоидска увертира за антируски заокрет”.
Сложене теме ће бити на столу, или, још боље, Вучића у Москви чека ултиматум… Постигнуто је својеврсно ширење панике за које, када су биле исте те поплаве, људе су, узгред, позивали у полицију, ”на информативни разговор”.
И коначно из такозваног ”протокола” који је претходио разговору Владимира Путина и Александра Вучића у четири ока, за наслов неки медији су извукли ”шпијунску фразу” попут ”Помно пратимо дешавања у Србији”. Док последњи цитат звучи на следећи начин: ”Ми не само да помно пратимо како се развија ситуација у Србији, него се и трудимо да активно учествујемо у развоју пре свега у трговинско-економској сфери”.
А управо други део је главни, зато што премијер Вучић који све боље говори руски и његов тим одлазе из Русије са читавим кофером споразума. Почев од пројекта сарадње Москве и Београда па до уклањања свих препрека за изградњу српске деонице Јужног тока. На крају у Београду је већ потписан одговарајући уговор у висини од око 2,1 милијарде евра. Поред свега осталог кредит који ће пружити Гаспром издваја се уз камату два пута мању од раније планиране, и враћаће се не по принципу ”паре или живот”, већ од прихода за транзит гаса. И коначно, удео учешћа српских компанија у изградњи може да изнесе до 50%.
После преговора руског премијера Дмитрија Медведева са српским колегом Александром Вучићем сазнало се да су из Србије стигле ”четири молбе” за Јужни ток. И мада политичари нису коментарисали какве су то конкретно четири молбе, судећи по учињеним уступцима, може се претпоставити да горе наведено спада у њих, каже доктор Драган Петровић, научни сарадник Института за међународну политику и економију из Београда.
Ако посматрамо технички, руска страна је учинила у реализацији Јужног тока неколико додатних уступака. Ја бих додао, да ће седиште компаније за реализацију техничких питања Јужног тока бити у Београду, пошто је раније Б92 у серији својих емисија критике Јужног тока истицао да је седиште фирме у Швајцарској. Мислим да је руска страна као једна моћна сила великодушна према српском фактору. Учинила је додатних пар галантних потеза који за српску страну много значе. И у економском смислу, али још више значе у психолошком смислу.
Мој је утисак да је јучерашња посета господина Вучића Русији апсолутно успела. Посебно договори око Јужног тока који смањују могућност за даље импровизације у пракси реализације овог стратешког подухвата, не само за Србију и Русију већ и за читав регион. Те могућности су сада битно каналисане и смањене.
Део сусрета са Владимиром Путином отворен за штампу није био богат неким гласним изјавама. Али председник је подвукао оно што је већ годинама лајтмотив руско-српских сусрета: ”Имамо добре пројекте, али још веће могућности”, – истакао је руски лидер. Мишљење Драгана Петровића:
Ја ћу подсетити да Србија има између осталог трговински споразум са Русијом о којем, по мом мишљењу, је сам господин Путин јуче говорио. И заиста Србија има уникатан споразум, трговинску повластицу са Русијом, која није довољно искоришћена. Зашто? Поред низа недостатака у пракси, који су вероватно и резултат дезорганизације наше привреде, постоје и идеолошке ствари и један део политичара и друштвене елите кочи озбиљну реализацију споразума. Јер ми имамо изузетно квалитетно земљиште, изузетно повољну климу, и имајући у обзир климатске разлике у односу на Русију која има мало простора са суптропском и умереном климом, то је могућност да се релативно мала Србија оријентише на макар један сегмент руског тржишта, у северним областима. У том случају благодет за Србију би била огромна. Али тога нема у пракси.
© Photo: RIA Novosti/Алексей Никольский
Русија никада није уцењивала Србију — оценио је премијер Вучић односе са Москвом, очигледно имајући у виду украјинско питање. О природи српског става који је за сада најубедљивији пример Вучићеве стратегије ”И ЕУ и Русија”, размишља аналитичар Драган Петровић:
Широке народне масе у Србији су изузетно русофилске. Власт мора да води рачуна о широком расположењу маса у Србији и мора да води рачуна о утицају других великих сила у Србији. Србија се у датим околностима доста коректно држала по питању украјинске кризе. Српска страна додуше понавља да поштује територијални интегритет Украјине, али српска страна није ни за какве санкције према Русији, ни за какву критику према Русији, што је наравно и реално. Јер Русија се понаша изузетно коректно.
Извор: Глас Русије
