Европски суд за људска права утврдио је, наиме, да су ирачки држављанин Абдуладхим Мактоуфу (54) и Горан Дамјановићу (47), држаљанин БиХ, могле бити изречене блаже казне да је био примијењен Кривични закон из 1976. године.

У пресуди се наводи да је у њиховом случају ретроактивно примијењен Кривични закон из 2003. године који је строжи у односу на Кривични закон СФРЈ из 1976. године, који је био на снази у вријеме извршења кривичних дјела.

Суд БиХ је Мактоуфу изрекао најблажу казну из Кривичног закона из 2003. године од пет година затвора. Ипак, наводи се у одлуци Европског суда за људска права, према Кривичном закону из 1976. године, он је могао да добије казну од годину дана затвора.

Казна од 11 година затвора изречена Дамјановићу, према закону из 2003. године, мало је виша од минималне прописане казне од 10 година. Такође, и у овом случају, према Кривичном закону из 1976. године, Дамјановићу је могла бити изречена казна од пет година затвора.

Према томе, закључио је Суд у Стразбуру, дошло је до повреде члана седам у односу на оба подносиоца представки. Наглашава се, међутим, да то не значи да је у њиховим случајевима требало да буду изречене блаже казне, него само да је требало да буде примијењен Кривични закон из 1976. године.

Суд је одредио да је БиХ обавезна да сваком од подносилаца представки плати износ од 10.000 евра на име трошкова поступка“, наводи се у одлуци Суда.

Суд БиХ прогласио је кривим и осудио оба подносиоца представки за ратне злочине против цивилног становништва почињене у периоду ратних сукоба од 1992. до 1995. године.

Мактоуф и Дамјановић жалили су се да је у њиховом случају ретроактивно примијењен Кривични закон БиХ из 2003. године који је строжи у односу на Кривични закон СФРЈ из 1976. године, а који је био на снази у време извршења кривичних дјела, 1992. и 1993. године.

Мактоуф је осуђен на петогодишњу затворску казну због учешћа у злочинима над цивилима почињеним у октобру 1993. на подручју општине Травник. Он је, како се наводи, помогао незаконито хапшење, затварање и отмицу више цивила хрватске националности.

Дамјановић је у децембру 2007. осуђен на 11.годишњу казну затвора због учешћа у премлаћивању групе заробљених Бошњака у насељу Бојник у Сарајеву.

Многи адвокатски тимови упозоравали су да пракса суда да примјењује нови закон значи кршење основних права оптуженика због предвиђених двоструко виших казни.

Након ове одлуке постоји могућност да „падају у воду“ све досадашње пресуде Суда БиХ у предметима ратних злочна, донесене ретроактивном примјеном закона која је у супротности са Европском конвенцијом о људским правима.

 

Додик: Сатисфакција за представнике РС

Предсједник СНСД-а Милорад Додик изјавио је тим повофом да су представници РС добили сатисфакцију данашњом одлуком Европског суда јер су од раније указивали на неприхватљиву ретроактивну примјену кривичног закона БиХ.

Додик је нагласио да је тиме потврђено да је РС била у праву и да ће то оснажити „њену борбу против суда и Тужилаштва БиХ који су наметнути од стране високих представника и изван су Дејтонске и уставне структуре БиХ“.

Радојичић за оставку Медџиде Кресо

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић изјавио је данас да је одлука Европског суда за људска права у Стразбуру у случају “Мактоуф и Дамјановић против БиХ” директан шамар Суду БиХ, Уставном суду БиХ и правосуђу БиХ за све што су радили претходних десет година, преносе агенције.

– Ово имплицира да ће сви судски поступци у којима су прије свега лица српске националности пред Судом БиХ, али и другим судовима суђени за ратне злочине ретроактивном примјеном Кривичног закона БиХ ићи на ревизију – рекао је новинарима Радојичић, нагласивши да би, због наведене одлуке, најодговорнија лица у правосуђу БиХ, а прије свега предсједник Суда БиХ Медџида Кресо требали поднијети оставку.

Он је истакао да је све оно што је Српска говорила у протеклих неколико година о пристрасности, неспособности и непрофесионалности Суда БиХ и неких других институција добило потврду након данашње одлуке.

Радојичић је напоменуо да је у наведеном случају утврђена повреда члана седам Европске конвенције о људским правима, што је изузетно ријетко у пракси Европског суда.

– Причу о структурисаном дијалогу смо покренули са питањима која се тичу ретроактивне примјене Кривичног закона БиХ, неселективног изузимања предмета, неефикасности и дискриминације. У свим разговорима са ЕУ речено нам је да смо од четири тачке били у праву у три, а са овом пресудом се показује да смо у потпуности били у праву – додао је Радојичић.

Он је апеловао на све да се финансијски помогне Фонд за помоћ оптуженима и њиховим породицама, који ће омогућити ревизију суђења која су неправично вођена пред Судом БиХ.

– Суд БиХ је за десет година потрошио стотине милиона КМ грађана ове земље, али и различитих донација да би се доказало да није радио у складу са законом – закључио је Радојичић.

Мијовић: Домаћи органи имају право на поништење одлука

 

Чињеница је да постоји низ идентичних случајева, као што је случај „Мактоуф и Дамјановић“, против којих је Суд БиХ примјењивао ретроактивно Кривични закон из 2003. године. Међутим, то не значи да ће након одлуке Европског суда за људска права у Стразбуру, те одлуке бити аутоматски поништене, појашњава бивши дугогодишњи судија Европског суда, Љиљана Мијовић.

У изјави за Радио РС, она је навела да би домаћи органи имали право да одлуке као што је у случају „Мактоуф и Дамјановић“, пониште, међутим у такву одлуку, наша сумња.

Ковачевић: Опште је познато да Суд БиХ није уставна категорија

Савјетник министра правде Републике Српске Никола Ковачевић оцијенио је одлуку Европског суда за људска права у Стразбуру у случају “Мактоуф и Дамјановић против БиХ” као побједу владавине права, те истакао да она има изузетан значај за једнакост грађана БиХ пред законом.

Ковачевић је истакао да је овом одлуком Суд у Стразбуру констатовао да Суд БиХ није могао ретроактивно примјењивати Кривични закон БиХ.

Он је подсјетио да је због ретроактивне примјене Кривичног закона и почео структурални дијалог о правосуђу.

– Опште је познато да Суд БиХ није уставна категорија. Друго, да Суд БиХ рјешава у кривичним стварима у првом и другом степену, такође, је недопустиво. Те двије чињенице се не могу приписати судијама у суду, јер је ријеч о наметнутим законима. Према томе, суд је дужан да примјењује закон, а када је у питању ретроактивна примјена кривичног закона онда се то може приписати искључиво судијама тог суда, јер је судија дужан да ради по Уставу и закону – рекао је Ковачевић.

Он је нагласио да је поражавајућа чињеница да је Суд БиХ ретроактивно примјењивао Кривични закон, јер је опште правило да се у кривичним стварима увијек примјењује кривични закон који је важио у вријеме извршења кривичног дјела, а нови закон само ако је блажи за починиоца кривичног дјела.

Ковачевић је указао да је то чињеница о којој Суд БиХ није водио рачуна, те да се сада поставља питање судбине пресуда које је донио тај суд по основу Кривичног закона БиХ ретроактивно.

Према његовим ријечима, то је правно питање у којем правна струка мора заузети мишљење и став.

– Имате неког ко је осуђен на 30 година затвора за кривично дјело ратног злочина по закону који се није могао примјењивати зато што је ријеч о закону који је строжи у односу на учиниоца кривичног дјела – објаснио је Ковачевић.

Он је поновио да то заслужује озбиљну анализу, као и анализу статуса Суда БиХ, без обзира на његово мјесто и улогу.

Митровић: Коначно мало правде у држави неправде

Одлуком Европског суда за људска права у Стразбуру у случају “Мактоуф и Дамјановић против БиХ” показано је коначно мало правде у држави неправде, изјавио је предсједник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић.

Митровић је рекао да се након ове одлуке очекује да одговорни у правосуђу БиХ одговарају.

– Очекује се да, прије свега, одговарају или да буду смијењени они који су дозвољавали и протежирали досадашње пресуде, поготову на штету српског народа, због чега је кршено једно опште правило и конвенције, и то почевши од Високог судског и тужилачког савјета и Суда БиХ – истакао је Митровић.

Којић: Потврђена “трулост” правосуђа БиХ

Одлуком Европског суда за људска права у Стразбуру у случају “Мактоуф и Дамјановић против БиХ” потврђена је “трулост” правосудног система на нивоу БиХ, изјавио је вршилац дужности директора Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Републике Српске Милорад Којић.

Којић је истакао да је овом одлуком потврђено да је исправно све оно што су заступали представници Републике Српске о структуралном дијалогу.

– Показало се да је исправно све оно што смо до сада заступали и због чега је и покренуто питање референдума, а једно од основних питања била је управо та ретроактивна примјена Кривичног закона БиХ, а касније и структурални дијалог – додао је Којић.

Напомињући да има много Срба осуђених по ретроактивној примјени Кривичног закона БиХ, Којић је истакао да очекује у наредном периоду да ће бити извршена ревизија тих пресуда, којима су нарушена основна људска права.

– Сљедећи битан корак је да се покрене одговорност предсједнице Суда БиХ Медџиде Кресо, јер она заступа тај суд и мора да сноси одређене посљедице – истакао је Којић.

Златковић: Изузетно важне одлука Европског суда

Министар правде Републике Српске Горана Златковић изразила је задовољство због одлуке Европског суда за људска права у Стразбуру у случају “Мактоуф и Дамјановић против БиХ” да Суд БиХ није требало ретроактивно да примијени Кривични закон из 2003. године у два предмета ратних злочина.

– Имала сам наду да ће неко у правосудним институцијма прихватити наше тврдње да починилац кривичног дјела може да одговара само по оном закону који је важио у вријеме извршења кривичног дјела – рекла је новинарима Златковићева, напоменувши да има више разлога за оставку предсједника Суда БиХ Медџиде Кресо.

Она је истакла да је структурални дијалог о реформи првосуђа БиХ започео како би се престало са ретроактивном примјеном Кривичног закона БиХ.

– Вјероватно ће се поставити питање шта чинити са оним предметима гдје су починиоци кривичних дјела осуђени по Кривичном закону БиХ. Сваки појединачан случај сигурно ће ићи у ревизију – закључила је Златковићева.

БОРС: Постојање Суда БиХ доведено у питање

Након данашње пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру у предмету “Мактоуф и Дамјановић против БиХ” поставља се питање даљег постојања Суда и Тужилаштва БиХ, као и ко ће сносити одговорност за моралну, материјалну и нематеријалну штету која су претрпјела лица пресуђена пред Судом БиХ, саопштено је из Борачке организације Републике Српске.

У саопштењу се наводи да је овом пресудом потврђена чињеница на коју БОРС годинама упозорава – да Суд БиХ суђењем према Кривичном закону из 2003. године намјерно крши људска права, а посебно права Срба.

У БОРС-у напомињу да се по овом закону пресуђује само Србима, а не Хрватима и Бошњацима.

– Данашња пресуда је потврдила да је Суд БиХ политичка институција која није направљена да суди према закону већ према потребама појединих политичких кругова из Сарајева који су правосудним средствима и пресудама Суда БиХ покушали потврдити своје ратне циљева, а то је да су Срби агресори, геноцидан народ и лоши момци који су починили бројне злочине и заслужили дуготрајне казне, а сви остали су невини и жртве – наглашава се у саопштењу.

У БОРС-у кажу да, након данашње пресуде, очекују да ће Суд БиХ поништити све пресуде изречене Србима пред његовим судским вијећима, те да ће руководство Суда БиХ, на челу са његовим предсједником Медџидом Кресо, поднијети оставке јер су радили мимо Устава и незаконито.

– Нажалост, вријеме ће показати да Суд БиХ није једина накарадна институција која функционише у сложеној државној заједници званој БиХ, него да су и бројне друге институције формиране с циљем да Србе прикажу јединим кривцима за протекли рат, а све остале жртвама – истичу у БОРС-у.