Београд – Бивши директор Међународног монетарног фонда Доминик Строс Кан могао би да постане још један странац кога је ангажовала Влада Србије. За сада су информације о његовом доласку у Београд још опречне. Наиме, агенција Франс прес и Б 92 су добили потврду да ће овај економиста бити ангажован, док из његовог окружења то демантују. Француска агенција је у Влади Србије сазнала да је Београд контактирао са Строс Каном и да му је нуђено место.
„Разговарали смо, али ништа није сигурно. Направили смо први контакт, али то је много новца”, рекао је извор из владе, мислећи на новчану накнаду коју тражи СтросКан за своје услуге. Међутим, из окружења Строс Кана тврде да он није у преговорима са српском владом.
„Нетачно. Не знам о чему се ради”, рекао је за агенцијуФранс прес извор из окружења Строс Кана.
Овај Француз није и једини странац о чијем се доласку на неко саветничко место у Београд спекулисало протеклих дана. Наводно би и премијер Ивица Дачић могао да ангажује некога из иностранства. У „игри” је, како се спекулисало, бивша функционерка хрватске владе и заменица главног хрватског преговарача са ЕУ Тамара Обрадовић-Мазал. Она би, према тим спекулацијама, требало да буде постављена на место саветнице за европска питања. Хрватска Телевизија Нова је објавила информацију да је она већ почела да ради на том месту. Међутим, како „Политика” сазнаје из извора блиских премијеру, ова информација није тачна.
За сада у српској влади ради неколико странаца. Потпредседница Владе Србије задужена за европске интеграције Сузана Грубјешић ангажовала је за свог саветника бившег премијера и министра спољних послова Словачке Миклоша Дзуринду. Он саветничку функцију обавља бесплатно.Дзуринда је, подсетимо, био премијер Словачке од 1998. до 2006. године, а за време његовог мандата2004. године. земља је постала чланица Европске уније.
И у Министарству правде и државне управе имају „свог” странца. Реч је о Алану Бироу, који се налази на месту вишег правног саветника. Он је, такође, члан Комисије за истрагу о убиству новинара.
Како кажу у овом министарству, Биро је 30 година радио у Министарству правде Француске, али и као истражни судија. У српско Министарство правде је, кажу, дошао по препоруци Министарства спољних послова Француске.
Ради боље сарадње и комуникације са страним, а посебно немачким инвеститорима, у Министарству финансија су, како кажу, ангажовали Јорга Хескенса. Његов посао је да ради на представљању пословних концепата и потенцијала Србије страним улагачима „ради бољег разумевања услова за инвестирање у Србију”. Његов уговор истиче 31. децембра 2013. године.
Странци су ангажовани и на пројекту „Помоћ развоју интерне финансијске контроле у јавном сектору Републике Србије – фаза 3”. Вођа овог тима је Герад Енис, а план је да се пројекат заврши до 7. августа.
И претходне Владе Србије практиковале су ангажовање странаца. Бивши премијер Србије Зоран Живковић подсећа да је у време његовог мандата саветник у Министарству финансија на послу увођење ПДВ-а, био садашњи македонски премијер Никола Груевски.
„У нашој влади је било странаца, али не превише. Њихово ангажовање није лоша пракса уколико је реч о стручњацима који имају доказану кредибилност и компетенцију. Посебно, ако су људи нешто слично радили на неком другом месту”, каже Живковић уз опаску да би ипак претходно требало видети да ли у земљи има таквих стручњака.
Упитан колико је Груевски био од помоћи, он истиче да је управо у време његовог мандата све спремљено за увођење ПДВ-а, те да је следећа влада то само озваничила.
Бивши гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић такође је, пре доласка на то место, 2004. године, био странац. Али му је због ангажмана у Београду по кратком поступку испословано српско држављанство. Својевремено се и Првославу Давинићу спочитавало да као министар одбране не може да има двојно држављанство. Он је на то одговорио да није реч о двојном држављанству него о томе да има „свој приватни и дипломатски пасош”.
Један бивши министар у Влади Србији каже да је именовање на неку државну функцију, пре свега, израз почасти али и много више од тога. Код постављења на највише државне функције се, каже, мора бити обазрив, јер на местима попут министарског доносе се одлуке које обавезују државу. Уз то, грађани бирајући своје народне представнике практично бирају и највише државне функционере. Потпуно је другачија ситуација када је реч о саветничким местима, јер се са те позиције не могу доносити одлуке.
Осим на саветничким позицијама током протеклих година у Србији је велики број странаца био ангажован и на различитим пројектима које су плаћале стране владе, а који су рађени у сарадњи са различитим министарствима. У том случају одлука о томе ко ће радити на пројекту била је на ономе ко пројекат финансира.
