“Војно присуство Русије на Балкану може бити одговор на распоред система САД за ПРО у Европи”, пише Независимаја газета.
“Српски мостобран колективне безбедности”, гласи наслов јутрошњег осврта московске Независиме газете на статус посматрача при Парламентарној скупштини земаља чланица уговора о колективној безбедности, додељен Београду синоћ у Москви, у завршним сатима посете председника владе Ивице Дачића Русији у среду и четвртак. Анализа руског листа подужа је, а већ поднаслов Независиме указује на евентуалну поенту реченицом:
“Војно присуство Русије на Балкану може бити одговор на распоред система САД за ПРО у Европи.”
Пошто обавештава о догађају, укључујући и разговор Дачића с министом одбране Русије Сергејем Шојгуом, окончан обострано израженом надом у тешњу руско-српску војну сарадњу – Независима цитира експерте који српски долазак у ОДКБ међу посматраче сматрају “пробојним достигнућем Русије и њених савезника у остваривању њених геополитичких интереса на југу Европе”.
Ствар је у томе што је руски одбрамбени савез до овог тренутка укључивао само земље бившег Совјетског Савеза, а сада први пут има и два интересента за њено функционисање ван тог круга – Србију и такође јуче прихваћен Авганистан (О значају Авганистана, Газета не информише). Осим тога, реч је и о тренутку, с обзиром да ОДКБ – који “у међународној заједници а посебно унутар структура НАТО нема висок рејтинг” – “у последње време проживљава преображај” и узима себи “нове геополитичке задатке окренуте Европи”, па личи да се тиме значајно мења ситуација, каже руски лист.
Произилази из текста да је догађај у неку руку изненађење и за саму Русију, без озбира што разговори о статусу Србије као посматрача трају већ неко време. Јер, “чак ни руско руководство ни службени предстаници МИД РФ нису до недавно узимали ту идеју за озбиљно”, мотивишући становиште тиме “што је Србија још 2007. објавила неутралност (Београда) у односу на све блокове и савезе”.
“Све се променило када је с јесени прошле године у Београду боравио председник Врховног савета Јединствене Русије Борис Гризлов”, чије су потоње изјаве указале на могући нови угао руског гледања на ствари, без обзира што је “службени Београд ћутао”. Следећи који је помогао да се нова страница отвори је Дмитриј Рогозин, службени гост Београда с јесени 2012, који је из Србије у Русију понео потврдан одговор на питање о српском статусу посматрача.
Независима газета преноси изјаву генералног секретара ОДКБ Николаја Бордјужа да је рано већ сада говорити и о пуноправном чланству Србије у руском војном савезу. Генсек ОДКБ је још разлучио да Србији није додељен статус посматрача “у самој организацији”, већ “само у оквирима делатности њених законодавних органа”.
Бордјужа је појаснио да “статус посматрача у самој ОДКБ фактични значи учешће земље (посматрача) у активностима (организације)” и да “за Србију неће бити таквог статуса”. Ипак, рекао је, “ово је важан међународни догађај, то је успостављање нових контаката земаља учесница колективне одбране већ и ван постсовјетског простора, што шири границе ОДКБ и снажи њен ауторитет”.
Следећи којег у панорами својих саговорника цитира руски лист је генерал Леонид Ивашов, давнашњи функционер МОД за међународну сарадњу, уочен у овом прегледу тиме што тврди да је догађај о којем је реч за Србију “тек први корак”. Јер, наводно, “логика збивања указује на даље приближавање Београда, Москве и њених савезника”, уопште, “па и у војној сфери”.
Ивашов сматра да је пуноправно учешће Србије у ОДКБ “сасвим вероватно и очекивано, и да ће помоћи тој земљи да ојача своје позиције на Балкану, у том смислу и у решавању проблема Косова”. Ивашов чак “допушта и присуство у земљи миротворних контингената ОДКБ, а такође и пружања војне помоћи уз олакшане услове, како то важи у организацији”, препричава Независимаја газета и цитира: “Било би пожељно образовање у оружаним снагама Србије такође, апарата главног војног саветника који би ојачао одбрамбену моћ те републике.”
Упитан о српско-руској војној теми, капетан Константин Сивков, некада у Центру војно-стратешких истраживања Генштаба ВСРФ, сматра “да су циљеви Русије на Балкану далеко шири”. Помињући војну базу САД на Космету као окупираном делу Србије, Сивков каже да би “распоред руских војних објеката у Србији (група авијације, лансирних рампи оперативно-тактичких ракета ‘искандер’ и сл.), сигурно ојачали суверенитет Србије и постали једним од фактора суздржавања, окрепљујућих за безбедност Београда”.
“…Могућно руско војно присуство у Србији, постаће један од асиметричних одговора на распоред система САД за ПРО у Европи”, цитиран је капетан.
У завршници дужег чланка, руска НГ помиње сусрет Дачића и Шојгуа, договор о активирању војно-техничке сарадње две стране и појединост да ће једна руска војна делегација ускоро доћи у Београд, поводом потписивања докумената о томе. У мају, Москва такође очекује посету начелника Генералштаба Србије.
(Петар Поповић – Балканмагазин)
