Свињетину, чоколаде, прашак, аутомобилске гуме, рачунаре и WЦ папир, доста се преносе и клима-уређаји, рачунари, фиксни телефони, телевизори, као и видео-рикордери.
Економиста Мирослав Здравковић каже да га је велико одступање вредности извоза из Мађарске у Србију и Хрватску (578 милиона евра код Србије и 850 милиона евра код Хрватске) мотивисало да истражи о којим се то производима ради.
– Из података се види да се највећи део разлика у књиженом извозу из Мађарске и увозу у Хрватску и Србију односи на исте производе: електричну енергију, деривате нафте, природни гас, лекове и путничке аутомобиле. То указује на чињеницу да велике компаније могу много лакше да трансферишу новац и профит на жељену дестинацију у односу на хиљаде шверцера – туриста који оду да купе робу јефтиније него у својој земљи, надајући се још да ће избећи плаћање царине приликом повратка кући – наводи Здравковић.
Грађани обе државе најчешће купују у Мађарској у битно већој вредности него што је то царински регистровано у њиховим земљама. Одатле се види да су “хит” за купце из Хрватске и Србије: свињетина, шећер, чоколада, храна за животиње, препарати за негу лица и коже, производи за личну хигијену, прашкови за прање, нове гуме за аутомобиле, клима-уређаји, рачунари, фиксни телефони, телевизори (укључујући видео-рикордере), WЦ папир и тампони.
Иако већина грађана верује да огромна разлика у цени између производа купљених у Мађарској и код нас, на пример, потиче од високих трговачких маржи, Здравковић тврди да велике разлике у цени електронике, на пример, нису последица огромних маржи на тржишту већ других улазних трошкова:
– За анализу улазних цена у Мађарској и Србији требало би на првом месту гледати индиректне трошкове. Примера ради, за све што се увози потребно је платити позамашну суму за проверу квалитета, што у земљама у Европи није потребно, а ту су и фирмарине, јуче повећани доприноси, цене комуналних услуга… Да се одлично зарађује на увозу и продаји техничке робе, тржиште би се одмах уредило и појавили би се озбиљни играчи из иностранства, међутим, то није тако, а и то тржиште не уређују “трговци” већ држава – сматра Здравковић.
