Синдикати просвете сутра ће, по други пут у овом полугодишту, потпуно обуставити рад у школама и организовати протестну шетњу до владе, а заштитник грађана Саша Јанковић, мада подржава њихове напоре на унапређивању положаја, истиче да се ниједан циљ у просвети не може остварити наношењем ненадокнадиве штете дјеци.
Просветари су пет недјеља у законском штрајку и за то вријеме, како је Тањугу рекла портпаролка Уније синдиката просветних радника Јасна Јанковић, преговори са владом скоро да се нису помјерили са почетне тачке.
Унија и још три синдиката – Синдикат образовања Србије, Синдикат радника у просвети Србије, Грански синдикат „Независност“, не одустају од најважнијег захтјева да просвјета буде изузета од смањења плата, које је већ почело.
– Сматрамо да је недопустиво да просветни радници буду далеко испод републичког просјека а да јавне службе и јавна предузећа буду далеко изнад, а знамо да код нас ради 70 одсто високообразованих људи, рекла је Јанковић.
Она је најавила да ће сутра око 12.30 часова просветари бити на трговима испед школских управа свих већих градова, као и на београдском Тргу Николе Пашића, одакле ће прошетати до Министарства просвјете и владе.
Јанковић је навела да су потврђени скупови и у Крагујевцу, Краљеву, Нишу, Зрењанину и истакла да ће синдикат, ако им захтјеви не буду испуњени, наставити борбу за бољи положај.
Синдикати су први пут обуставили рад 22. октобра, а те четири асоцијације имају око 70 процената чланства од свих запослених у школама.
Омбудсман Саша Јанковић је рекао да има -изузетно поштовање за напор просветних радника да укажу на огромне проблеме у просвети, али се, како истиче, то не може чинити на штету дјеце.
Просвета је, према рецима заштитника грађана, девалвирана, понижена претходних деценија, што има огромне посqледице по нашу садашњост и будућност.
– У том смислу, могу само да подржим напоре просвјетних радника да унапреде свој положај и положај просвјете у цјелини, каже омбудсман.
С друге стране, подсећа Јанковић, просвјета постоји ради образовања.
– Мислим да није потребно нагласити да се ниједан циљ у просвети не може остварити тако да се нанесе ненадокнадива штета онима који у просвети стичу знање, прије свега дјеци, истакао је он.
Заштитник грађана сматра да се мора наћи начин да се споје и интереси просветних радника, то значи унапређивање њиховог материјалног стања али истовремено да се интерес ученика не доводи у питање.
– Апелујем на државне власти али и на просветне синдикате да оба ова циља имају у виду, рекао је Јанковић.
Иначе, законски прописи у Србији не предвиђају потпуну обуставу рада у школама. Закон о основном образовању и васпитању и Закон о средњем образовању и васпитању предвиђају да „наставници, односно стручни сарадници у школи остварују право на штрајк, под условом да обезбиједе минимум процеса рада школе у трајању од 30 минута по часу у оквиру дневног распореда и обављање испита, а за стручног сарадника 20 часова рада недељно“.
Празна учионица
Ако наставници, односно стручни сарадници школе учествују у штрајку не обезбјеђујући минимум процеса рада из става 2. овог члана, директор школе покреће дисциплински поступак, наводи се у законима.
Закон о штрајку прецизира да је просвета дјелатност од јавног интереса и да просвјетни радници могу могу почети штрајк ако се обезбиједи минимум процеса рада.
Извор: РТРС
