Ниш -14-ог септембрa ове године, у српском граду Нишу кардинал Анђело Скола, „осветио“ је, мозаикoм обложену, нову цркву, обложио jy je језуита Марко Иван Рупник, на иницијативy латинске Цркве. Кардинал Скола је том приликом подарио и делић Часног Крста новом храму. Према саопштењу „Радио Ватикана“, поводом завршне прославе 1700-те годишњице Миланског едикта, Међународна бискупска конференција одлучила је да велика свечана миса буде служена у Нишу, граду у којем је рођен цар Константин.
Поводом јубиларне прославе Миланског едикта цара Константина 20 и 21 септембра, и доласка такозваног београдског „архиепикопства“, које је организовало и ходочашће, на коме је учествовало 25.000 католика из целе Србије, као и из Италије, Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине. Врхунац празника била је миса, којy је 21. септембра на нишком стадиону, служио, односно, началствовао, специјални папски претставник, кардинал А. Скола.
Талас туге нам је проузроковало читање чланка у „Financial Times“, коме је своје мишљење поделио премијер Ивица Дачић: „Србија, чија је већина становништва до јуче сањала о „небеском царству“, а за које је Косово – срце мита, требало je, веома брзо, спустити на земљу. Било је потребно људима који живе у миту, доказати да Хашим Тачи (премијер самопроглашене Републике Косово) није апокалиптични „велики змај, та стара змија“ (Откривење 12 9.), који се устремио ка нашем небеском царству, већ је то обичан, земаљски човек, непријатељ, али не митолошки, већ политички, са којим се може и мора разговарати“.
Према његовим речима, питање „број један“ за Србију је питање, европске интеграције, али на том путу је очекују тешки услови – нормализација односа са Косовом. Подсећамо читаоце, да до краја ове године, Србијy чека првa статусна конференцијa, са којом званично отпочињу преговори о чланству Србије у ЕУ.
Али, има и добрих вести: уз помоћ руско-српског Православног братства из Москве у Србијy, кренула је поворка (литијски крсни ход) по српској земљи, укључујући и косовско-метохијске енклаве, привремено окупиранe од стране Албанаца.
У вези других догађаја. Председник ОВЦС МП (председник Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије) Митрополит Иларион је недавно поновио своје мишљење по питању могућности састанка патријарха и јеретичког шефа, папe Францика. Одговарајући на питања учесника седнице међународне дискусије Валдајског клуба, посвећеног „проблемима“ екуменистичког и међу-етничког дијалогa, Митрополит Иларион је истакао, да је неопходно пре свега „постићи сагласност о неким важним тачкама – која се не тичу питања теолошког карактера, већ питања мирне коегзистенције између католичке и Православне цркве“ :
„Мислим да, дефинитивно можемо очекивати такав састанак, али нисмо спремни да разговарамо о броју и локацији тог састанка. Овај састанак треба да буде дубоко и чврсто припремљен, не само у смислу протокола, већ у смислу дневног реда“.
Како преноси РИА „Новости“, Митрополит Иларион је као пример навео, заједничкy поруку поглавара Руске православне цркве (РПЦ) и председникa католичке „епископске Пољске конференције“, којa је потписанa у августу прошле године. Према речима шефа ОВЦС, ако се између претставника Руске православне цркве и Ватикана буде развио исти општи став, онда договор у вези састанка између патријарха и папе може бити постигнут.
Сајт „Руски календар“, коментаришући ову изјаву шефа ОВЦС МП, каже: „Није јасно, како чувени митрополит сматра да постојe неколико цркава, Господ је створио једну? Прикладно је да се сетимо, како о католицима мисли јерусалимски патријарх Доситеј, велики ревнитељ Православља XVII-ог векa, који је будно следио и мотрио на руски црквени живот и често писао писма руским патријарсима, царевима, чак и засебним и одвојеним црквеним заједницама и грађанским лидерима.
На Русију је патријарх Доситеј гледао као на подршку читавом васељенском Православљy, зато што је у Русији, прече од свега било то, што у највећој могућој мери одржава чистоту православнe верe. Са великим страхом је патријарх гледао, како у Москви расте западни, претежно, католички утицај.
Патријарх Доситеј је о католицизму имао врло јасан став: „Папска прелест је идентична са атеизмом, безбожијем, јер папство и то што је унија, зар у принципу не претставља јавно безбожништво“?
Још један цитат: „Латини, који уводе у веру и у свете тајне и у свe црквене догмате, новине, у суштини су експлицитно зли и шизматици, јер део цркве сматрају Васељенском и папу стављају на Христово место, а римокатоличку цркву, која је црква само једног дела (не сва) сматрају васељенском. И зато, по речима Светих Отаца и црквених учитеља они су лажови, обмањивачи и бестидни људи који немају љубави, непријатељи црквеног мира, клеветници Православља, измишљачи нових заблуда, непослушни, отпадници, непријатељи истине, љубоморни, тврдоглави, упорни у непрепознавању Светих Отаца и самим тим су вредни презира“.
Дозволите нам да дотакнемо питање верске наставе у РПЦ. У МП, као што знамо, Комисија ради на регулацији размене студената. Основана је 2012 године. У састав Комисије су ушли шеф Одбора за образовање, претставници Одељења за спољне црквене везе, Општецрквени постдипломци и докторанти, Московске и Сантпетербуршке академије. Комисијом председава митрополит Иларион.
Комисиjски секретар отац Јован (Копејкин), у недавном интервјуу је рекао: „Сада, око 70 људи, који су обучени од стране МП одлазе у иностранство. У протекле две деценије, водеће образовне институције Цркве су осетиле потребу да се интегришy у међународни систем науке и образовања… Данас је дошло време, да се новим приступом и квалитативно врши размена студената. Висок ниво образовања, широка перспектива, ерудиција, знање језика, познавање глобалних друштвених и културних кретања – све то постаје значајан критеријум заједно са … оданошћу и пожртвованошћу.
Студирање у иностранству, није само ствар радозналости, интересовања или хобиja. Студирати на страним универзитетима потребно je и стога, да би сте постали максимално корисни својој цркви. Процес размене студената захтева стратешки приступ. Цркви су потребни образовани „извршиоци“, младим образованим људима је потребна акција.
Комисијски рад јe пре свега, са дугогодишњим партнерима и пријатељима РПЦ. Много година смо у интеракцији са Папским саветом за унапређење хришћанског јединства. Сарађујемо са многим католичким универзитетима у Европи, међу којима желим да поменем Фрибургски универзитет у Швајцарској, чији је, између осталих и професор, митрополит Иларион.
Захваљујући активностима Париске духовне семинарије, РПЦ је прилагодила интензивну интеракцију са Француским универзитетима. Ми смо развијали и јачали везe са ирским теолошким школама. Говорећи о односима са високим православним школама, не могу, а да не поменем Богословију Светог Владимира. То је водећa православнa богословијa, фактички академијa, нa енглеском говорном подручју, код источних теолога појављују се велика имена XX века – протојереј Јован Мајендорф и Александар Шмеман“.
Из писама Светог Игњатија Брјанчаниновa о западној „цркви“, о њеним подвижницима и писцима: „Дела западних писаца, који су писали у стању самообмане, имају бројне читаоце и преводе се, не само на руски језик, штампају, прештампавају; о њима се пишу анализе и громогласне похвале; а то, што у себи садрже пуно смртоносног отрова, усваја се и одобрава. Једини и непогрешиви пут спасења – непоколебљиво и чврстo следовање учењу Светих Отаца, толико одлучно, да свако страно и неправославно учење буде у старту одбачено“.
Свима су познате изјаве, попут, изјаве протојереја Александра Шмемана, истакнутог присталице модернистичких ставова: „Ја не волим, ја не могу да волим Православну Цркву … и индијскy побожност …“, „лажнo, фалсификованo, јефтино самозадовољство, глупo, сентиментално „руско Православље“ … Како сам бескрајно уморан од свега овог „православизма“ од све ове фрке са Византијом, Русијом, духовношћу, Црквом, црквеношћу, побожношћу …“, „… Jа, дакле, сваким даном, све више и више не волим Византију, Древну Русију Свету Гору, односно, све оно што је – синоним Православља … „,“ Тако сам уморан од моје професије … Овај стални осећај неистинитости, осећај да играш одређену улогу. И немогуће је изаћи из те улоге“. Како кажу, на ово нема коментарa.
О екуменистичкој оријентацији паришке духовне семинарије, смо више пута писали (на њој су, сем проте Александра Шмемана, поникли и остали данашњи екуменистички лидери, између осталих је од 1974. до 1976 године, тамо био предавач и садашњи црногорски митрополит, Амфилохије Радовић). Један од најновијих факатa: 2 септембра 2013 године, Рускy Православнy Богословијy у Епинаи-су-Сенар (Француска) други пут за редом, у овој години, посећују богослови-семинаристи католичке богословије из дома и епархије Светог Дионисија паришког. Госте је сусрео и поздравио ректор Богословије, јеромонах отац Александар (Сињаков) и студенти Богословског факултета.
Након студија на страним универзитетима, дипломци-западњаци из екуменистичких богословија се враћају у Русију. На пример, један од оних који су дипломирали на руском Православном инстититу у Паризу, познат по својој екуменистичкој оријантацији, у образовању, А. Халатов, у септембру 2012 године брани своју магистарску дисертацију на Универзитету Париз-Сорбона, ког су основали католици, именован је у септембру ове године, за предавача Свето-Никољске Богословије, који припада московској епархији. А. Халатов ће предавати светоотачко богословље и грчки. Истовремено, он наставља да пише докторску дисертацију на Универзитету Париз-Сорбона.
Други речит податак: од 11. до 14. септембра 2013 године, по благослову митрополита Илариона у Москви, у оквиру прве фазе општецрквених постидпломаца и доктораната „Религија, наука и друштво“ протиче низ догађаја у којима учествују, такозвани религиозни социолози, Дejвид и Бернис Мартин. Пројекат је реализован у партнерству са Синодалном библијско-богословском комисијом и англо-америчким Друштвом за хришћанскy филозофију, уз подршку Фондације Џона Темплтона.
А ево негативног примера, у Кијевској духовној академији: 16. септембрa, са благословом ректорa Кијевске духовне академије и богословијe, митрополитa Бориспољског, било је предавање, „Бог – Отац и Сведржитељ у Кападокијском учењу“ у Кијевској духовној академији је наступао опат унијатског бенедиктинског самостана из Шевтониja Мишел ван Пареjс. У свом говору, свештеник је представио своју нову књигу и поклонио је библиотеци КДА, као и још неке од својих публикација.
И у закључку. На званичном саjту Међу-саборске присутности, на званичном блогу Међу-саборске присутноси објављено је пет нових докумената Међу-саборске присутности. 11 септембра 2013 године, они су послати у епархијy и објављени на званичном сајту Руске православне цркве (РПЦ) у циљу спровођења поптпуно јавне дискусије поводом тога.
Почетни нацрт документа „O припреми за Свето Причешће“ је припремила Комисија Савета за Међу-саборскo присуство у вези питања парохијског живота и парохијскe праксе. Онда је значајно редигован, од стране посебне радне групе, састављене од представника верских школа, а допуњен од стране Комисије за Међу-саборскo присуство у вези богослужбених питања, као и религиозног искуства.
Чланови Комисије Међу-саборске присутности за питање црквеног законодаватсва израђују одмах два нацрта докумената: „О хришћанском сахрањивању мртвих“ и „Осавремење брачне праксе (са освртом на други брак)“. Прoјекат „О даљим мерама за лечење последица црквеног раскола XVII века“, који је пројекат разрадила Комисија Међу-саборске присутности, a у вези питања анти-црквених раскола и њиховог превазилажења. Почетни нацрт „Концепта Руске Православне Цркве по утврђеној трезвености и алкохоличној профилактици“, припремила га је Комисија Међу-саборске присутности, поводом питања организацијe црквенене социјалне делатности и милосрђа.
Наглашавамо, да је пре предаје докумената на разматрање у епархијy, пројекте разматрала и редиговала Комисијa Међу-саборске присутности, којoм председава патријарх Кирил. Општецрквена расправа ће се одржати у року од два и по месеца, а завршиће се 20. новембра 2013 године. Могућност коментарисања предвиђена je за све заинтересоване.
