Министар спољних послова Иван Мркић рекао да се Србија гнуша хемијског оружја, као и да би Београд најоштрије осудио његову употребу, ако би постојао поуздан доказ да су га Асадове снаге користиле. Србија ће званичан став о Сирији изнети када ЕУ заузме „јасан и написмен“ став о томе, рекао Мркић.
Србија ће званичан став о Сирији изнети онда када Европска унија заузме „јасан и написмен“ став о томе, изјавио је министар спољних послова Србије Иван Мркић у интервјуу за Политику, али је оценио да се та ситуација не може упоредити са оном у Србији 1999. године.
Мркић је одбацио оцене да се Србија није оглашавала поводом сиријске кризе, напомињући да је у протеклих седам дана два пута јавно говорио о томе.
„Ја знам осећања нашег народа када су у питању санкције и бомбардовање, али ситуација данас у Сирији и ситуација у Србији 1999. године су драматично различите и таква врста поређења не стоји, из историјских, географских и чињеничних разлога“, констатовао је Мркић.
Док се сиријска криза развијала, Србија је, према његовим речима, имала сопствене приоритете и придруживала се изјавама ЕУ, по инерцији уобичајеној за земље кандидате за чланство у Унији.
Такве изјаве, објаснио је Мркић, углавном одражавају оно што ми политички мислимо о томе, мада можда не и оно што емоционално сматрамо.
„У овом тренутку, видимо да нема заједничког става ЕУ“, рекао је Мркић и потврдио да ће Србија изнети званичан став о текућој ситуацији у Сирији онда када ЕУ заузме „јасан и написмен“ став о томе.
„Србија се гнуша хемијског оружја. Ако би постојао поуздан доказ да су снаге под контролом Владе Сирије употребиле такво оружје, нема сумње да би Србија то најоштрије осудила“, поручио је Мркић и подсетио да је Србија своје стокове хемијског оружја уништила још пре 2000. године.
„Разуме се да ми мислимо да војне интервенције долазе у обзир на основу одлука Савета безбедности УН. Наравно да бисмо ми волели да сваки пут када се сличне ствари догађају то буде на основу одлуке Савета безбедности и ми ћемо то увек имати као став“, нагласио је Мркић.
Када је реч о Сирији, такве одлуке за сада нема, додао је Мркић, „али у политици је све могуће, можда се таква одлука донесе преко ноћи“.
Упитан о нагађањима да би Немачка могла да одустане од условљавања Србије у случају успеха локалних избора на Косову, Мркић је рекао да не може да се изјашњава о интерним питањима немачке дипломатије и нагласио да Брисел, који пројектује заједничку политику ЕУ, те изборе третира као приоритет.
„Нама је, као Влади Србије, изузетно стало да ти избори успеју“, објаснио је Мркић, „јер се на тај начин међународно легализују све структуре српског становништва на Косову“.
„Прича да једна чланица ЕУ може све да преокрене је дубоко нетачна. У ЕУ постоји усаглашавање и Србија, по први пут, ужива најискренију подршку огромне већине земаља“, оценио је шеф српске дипломатије.
Немачка је изузетно битна за постојање и функционисање ЕУ, али се, како је рекао Мркић, понашање ЕУ не може тумачити као нешто што је формирано у Берлину.
„Код нас се уврежило мишљење да нас кочи Немачка, да је Немачка нама најгора… али ја се са тим искрено не слажем, мислим да Немачка у финалу финала нама помогне. Тако то доживљавам на овој функцији, али не као личност, него као министар“, закључио је Мркић.
