Срби у Хрватској и даље су дискриминисани и притисци не престају, па Србија мора инстисирати да се коначно крене у ревизију свих хрватских оптужница за ратне злочине против Срба и да у разговору са властима у Загребу рјешава проблем по проблем, оцијењено је на сједници Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону.
Сједници, на којој је разматран положај Срба у Хрватској, присуствовали су српски политички представници у тој земљи, као и чланови избјегличких удружења.
Учесници су оцијенили да оптужнице за ратне злочине против Срба у Хрватској, након уласка те државе у ЕУ, више не могу бити само ствар те земље, него и европског законодавства, те изразили бојазан да нека процесуирања за ратне злочине против Срба служе да се они одврате од повратка, због чега је важно да Београд и Загреб размотре та питања.
Политички представници Срба истакли су да се у Хрватској сматра да су Срби криви за све, наметнута им је колективна кривица, доносе се закони који их директно дискирминишу, те да Србија има све претпоставке да тражи да двописменост буде примијењена у срединама у Хрватској гдје постоје законски услови.
Они су навели да се у Хрватској биљежи тренд пада запошљавања припадника српске мањине, а изражено је очекивање да би уласком у ЕУ, Хрватска требало да поштује властите законе, којим би Срби могли да ријеше питања запошљавања, те стамбена, пензијска и друга права.
Предсједник Одбора Александар Чотрић рекао је да је хапшење групе Срба у Трпињи у Хрватској изазвало оправдан страх код Срба у Хрватској, те додао да Загреб и Београд морају да разговарају о свим отвореним питањима Срба у Хрватској, али и Хрвата у Србији.
Он је навео да Србија поздравља улазак Хрватске у ЕУ и сматра да ће то помоћи бољем статусу Срба у Хрватској и рјешавању односа двије државе те захвалио за однос Хрватске да помогне Србији да постане члан ЕУ.
„Између пријатеља мора постојати искреност и говорити се истина да постоје бројни нерешени проблеми између Србије и Хрватске, посебно који се тичу положаја Срба у Хрватској, као и оних који су избегли из те државе“, рекао је Чотрић.
Српски посланик у хрватском парламенту Милорад Пуповац рекао је да постоје нејасни мотиви хапшења Срба у Хрватској за ратне злочине, док се, с друге стране, не процесуирају ратни злочини почињени над Србима и да је то посљедица ослобађајућих пресуда хрватским генералима у Хагу.
„Неки људи у Хрватској мисле да више не треба радити на процесуирању злочина. За злочине у `Олуји` нико није одговарао, као ни за злочине у `Бљеску`, нити у другим случајевима“, рекао је Пуповац.
Пуповац је навео да лоше искуство Срба у Хрватској треба да буде опомена Србији да тражи гаранције за Србе на Косову и Метохији, како би били заштићени, и да то питање добије регионалну и међународну димензију.
Предсједник Самосталне демократске српске странке Војислав Станимировић рекао је да је постала пракса да се против њега појављују лажне оптужбе за злочине, чиме се Србима шаље порука да не треба да се враћају, а онима који су остали да их можда има пуно.
Предсједник Српског демократског форума Вељко Џакула рекао је да Срби у Хрватској морају имати стратегију како хрватску Владу да натјерају да их прихвати као партнере.
Сједници су присуствовали и представници Владе Србије и српског Тужилаштва за ратне злочине, те избјегличких удружења Милојко Будимир и Миодраг Линта, директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац, као и директор владине Канцеларије за дијаспору и Србе у региону Славка Драшковић и комесар за избјеглице Владимир Цуцић.
