Србија може постати друга држава на свету (прва је Белорусија) која емитује државне обвезнице у рубљама. Министарство финансија Русије поздравља ову иницијативу. Иначе, Београд је већ позајмио од Русије милијарду долара и рачуна да ће добити још толико.
Србија се спрема да емитује обвезнице деноминоване у рубљама у вредности од око 250 милиона долара. Ово је током банкарске конференције Euromoney у Бечу саопштио „Газети.Ru“ министар финансија Србије Млађан Динкић. По његовим речима, у припреми за издавање обвезница учествује руска ВТБ банка. Када је Србија 14. новембра издала петогодишње обвезнице вредне 750 милиона долара, организатори пласмана су били „ВТБ-Капитал“, Deutsche Bank и HSBC. Тада је потражња за обвезницама била 5 пута већа од понуде.
До сада је Србија издавала државне обвезнице само у динарима, доларима и еврима.
Издавање рубаљских обвезница Србија је најавила само неколико дана после потписивања споразума са Москвом о петогодишњем кредиту вредном 800 милиона долара уз годишњу камату од 4,1%. Новац ће бити уплаћен 2013. Србија планира да добијена средства употреби за финансирање инфраструктурних пројеката у оквиру паневропског железничког „Коридора 10“ и за модернизацију пруге Београд–Бар, док ће 100 милиона долара из тог зајма бити утрошено на куповину локомотива руске производње.
Кредит од 800 милиона долара је друга транша руског зајма за финансирање српске железничке инфраструктуре. Првих 200 милиона долара уплаћено је Београду још 2010.
Поред тога, Москва разматра могућност да за Србију издвоји стабилизациони зајам од милијарду долара. По Динкићевим речима, он се нада да ће преговори бити завршени у првом кварталу текуће године, а да ће прва транша бити уплаћена већ у другом кварталу.
У 2013. години Србија планира да на међународним тржиштима позајми још 3 милијарде долара и да емитује еврообвезнице у вредности од 2 милијарде долара. Раније је Београд обавио прелиминарне консултације са Међународним монетарним фондом о издвајању антикризног кредита од 1,3 милијарде долара, али је тај кредит замрзнут 2012. у вези са предстојећим изборима у Србији. По Динкићевим речима, Београд ће поново обавити консултације са ММФ-ом о издвајању помоћи у случају крајње нужде.
Трошкови опслуживања државног дуга 2013. ће у Србији достићи 5,9 милијарди долара, што је за 25% више него у 2012. години.
Према подацима привредне коморе Србије, спољни дуг државе је у октобру 2012. износио 11,65 милијарди евра, тј. око половине домаћег бруто производа, док је спољни дуг приватног сектора 13,89 милијарди евра.
Дефицит буџета Србије 2012. је износио преко 7% бруто домаћег производа, а стопа незапослености 26,2%. Према оценама Светске банке, бруто домаћи производ је сада мањи за 2%. Према владиним проценама, ове године економија земље треба да се подигне за 2% захваљујући антикризним мерама и повећању обима извоза, а пре свега због све бољег пословања „Фијата“ у Крагујевцу и модернизоване Нафтне индустрије Србије (која је ћерка-компанија „Гаспром њефта“).
Требало би да се издавање рубаљских обвезница позитивно одрази на статус рубље, сматра Министарство финансија Русије.
„Поздрављамо ту одлуку, јер су такве емисије важан корак на путу ка формирању међународног финансијског центра [у Москви], што ће допринети да рубља добије статус резервне валуте“, речено је у овом ресору.
За Србију ће то значити диверсификацију извора позајмљених средстава како у географском, тако и у валутном смислу, што „у крајњој инстанци увек доноси већу финансијску стабилност“, истакнуто је у министарству.
Одлука о издавању рубаљских обвезница усмерена је пре свега на популаризацију руске рубље, сматра Дмитриј Дудкин, шеф дирекције за анализу кредитних инструмената „Уралсиб Кепитал“. Откако се појавила идеја о стварању међународног финансијског центра у Москви, постоји и потреба за популаризацијом рубље, између осталог и у Источној Европи. И та потреба је разумна“, каже аналитичар.
„Међутим, до сада је рубаљске обвезнице пласирала само Белорусија“, додаје он. „За излазак земље на тржиште зајмова у рубљама неопходни су заједнички пројекти са Русијом и велики обим трговине. Србија у том контексту изгледа помало чудно“, сматра аналитичар. „Што више буде заједничких пројеката, већи ће бити ‘несировински’ извоз Русије и биће већа могућност да се рубља користи као регионална валута. Међутим, економија Русије је још увек оријентисана на извоз сировина“.
Емисијом рубаљских обвезница у Србији рубља може добити на значају, слаже се Јарослав Лисоволик, главни економиста инвестиционе банке Deutsche UFG. Са гледишта трговинско-економског партнерства Москва и Београд тесно сарађују, истакао је он.
„Русија на том тржишту у извесној мери покушава да конкурише Европској унији. Транша од 800 милиона долара коју је добио Београд представља још један фактор зближавања двају економских система.“
Чим се емитују рубаљске облигације, онда се очигледно претпоставља да ће инвестициона база бити концентрисана у Русији. Ако услови емисије облигација буду довољно занимљиви, а каматна стопа висока, онда то може привући пажњу руских инвеститора. По мишљењу Лисоволика, томе доприноси и прилично повољна макроекономска ситуација у Русији.
Текст преузет са http://ruskarec.ru/
