Срби у "Ратном дневнику Врховне команде Вермахта” ( Пуна верзија) -Вијести о…

Срби у „Ратном дневнику Врховне команде Вермахта”
Приредио: Никола Живковић
Два узалудна покрета отпора

Четничка и партизанска борба убрзо се, међутим, претворила у крвави српски грађански рат

По први пут нашим читаоцима постаће доступан овај прворазредни историјски докуменат. На српски су преведене многе занимљиве књиге које се баве проблематиком Другог светског рата. То се, пре свега, односи на америчке и британске ауторе. Те књиге су допринеле да створимо објективнију слику о недавној прошлости. Оно што, међутим, упада у очи, јесте недостатак немачке изворне историјске грађе, а она је – веома важна.

Ову чињеницу први је приметио Иван Авакумовић. У предговору своје књиге „Михаиловић према немачким документима (Лондон, 1969), каже: „Немачки документи су важни и због тога, што данашњи режим у Југославији већ четврт века покушава, да сведе Михаиловића и његове људе на немачке колоборатере“. (Предлажем да се књига Авакумовића што пре објави у Србији). Сада је година 2003.

Ко су издајници

Па ипак, Авакумовићева тврдња из давне 1969. године и данас има своју тежину. Тито и његов режим покушали су да изједначе фашистички, злочиначки режим Анте Павелића у НДХ – са ослободилачким покретом Драже Михаиловића у српским земљама, који је до године био службено признат од стране Савезника и који су у његовом штабу (Американци чак до године 1944) имали своје војне мисије.

Најзанимљивије питање овде гласи: Шта, стварно, о томе кажу немачки документи? Одговор, разуме се, налазимо у најважнијем немачком историјском документу, у „Ратном дневнику Врховне команде немачке армије“ („Кригстагебуцх дес оберкоммандос дер Wехмацхт“). Од 1945. па до недавно, дакле, скоро пола века, учили смо у Титовим школским уџбеницима, да су усташе и четници „народни непријатељи“ и „издајници“.

Немачки извори, међутим говоре сасвим нешто друго, да су се, наиме, усташе и Немци борили против четника, да су четници били признати од Савезника као антифашистички покрет отпора, да су четници први започели борбу против окупатора и то већ почетком маја 1941, док су партизани започели своје активности тек у септембру, дакле, четири месеца касније него Дража Михаиловић, да су главни покрет отпора на простору Југославије чинили четници и партизани, и тако редом.

У четничком покрету отпора учествовали су готово искључиво Срби, а у партизанском огромну већину бораца до 1943 чинили су такође Срби. Дакле, време је да, на основу немачких извора, дођемо до једино правог закључка: са поносом, пред светом, можемо да кажемо, да су Срби у поробљеној Европи водили једну од најзапаженијих улога у антифашистичком отпору.

Страшне одмазде

На нашу несрећу два српска покрета отпора, четнички и партизански, претворили су се веома брзо у српски грађански рат, који је однео стотине хиљада српских живота. Једним словом, данас, са ове историјске удаљености, можемо прилично јасно да сагледамо, колико су апсурдне биле наше поделе на четнике и партизане, када је, ево, одговор пружен јасно од самог непријатеља, где на више места, на пример, стоји. „данас смо стрељали“ толико и толико „четника и па ртизана“, дакле, Срба. Ту стоји и то, да је сам Хитлер изјавио да се четници морају „без милости уништавати“.

Овде има доста речи о „преговорима“ четника и Италијана, али и Немаца. Али, из тога се никако не може да извуче закључак да је то била „колаборација“, јер то и сами немачки извори негирају. Четници су разговарали са окупационим снагама, пре свега, да спашавају српске животе, цивиле, таоце, или су молили италијанске и немачке војне власти да интервенишу код Павелића, да се престане са масовним убијањем српског становништва у НДХ.

Титови партизани такође су водили преговоре са Немцима, а по садржају они би се пре могли да оквалификују као „колаборација“, него што су то икада урадили четници Драже Михаиловића. На крају, видели смо да су и „неутрални“ Швајцарци и Швеђани „преговарали“ са Немцима и, рецимо, дозволили им, да преко њиховог територија, превозе војни материјал и немачке војне снаге, па ипак, после 1945, никоме није пало на памет да их прогласи за „колаборатере“.

Сви Срби бандити!

А српски народ, који је имао чак два покрета отпора, сада треба да води јалово расправу око тога, да ли су ови или они ипак били „квислинзи“. У исто време, на терену, Немци, како видимо из „Дневника ВКВ“, свакодневно убијају „бандите“, дакле, и четнике и комунисте, односно – Србе.

У немачкој историографији тај извор зове се скраћено: „Ратни дневник ОКВ“, на српски, дакле, „Ратни дневник ВКВ“. Реч је, дакле, о строго поверљивом документу, који је сачуван и после капитулације Немачке године 1945. У њему је похрањена прецизна хроника, која нам говори о војној ситуацији немачке између 1940. и 1945. године. На скоро седам хиљада страна „Дневник“ нам, – прецизним и трезвеним језиком, без идеолошких примеса и улепшавања, из дана у дан, далеко од сваке пропаганде и ретуширања, – говори о томе, како је немачки војни врх видео Европу у том раздобљу.

„Дневник ВКВ“ допуњен је многим важним историјским прилозима, као што су Хитлерова упутства. Издавач је проф. др Перси Ернст Шрам, који је био „шеф“ вођења „Дневника ВКВ“ и то у времену од 1943. до 1945. године. Поред Шрама, и други сарадници у издавању овог дела били су и сами непосредници учесници у Другом светском рату и заузимали су највиша места у Врховној команди Вермахта.

Све нам то гарантује највећи могући степен аутентичности, односно, да овај „Дневник“ представља „најважнији немачки извор у проучавању историје Другог светског рата“, како су једногласно нагласили рецензенти овог дела. „Дневник ВКВ“ објављен је године 1982, у Минхену, у осам књига. Одговоран за вођење „Дневника“ до године 1943. био је Хелмут Грјнер. Он је умро 1958. Ова двојица највише су заслужни, да је „Дневник“ објављен.

Хитлер потписује план „барбароса“
Шифра за напад на СССР. Бојао се националне Русије

И Грајнер и Шрам су водили „Дневник ВКВ“ и на концу рата пошло им је за руком, да тај докуменат сачувају. Године 1939. „Дневник“ се још није водио. Нешто мање материјала постоји за годину 1942. док је „изгубљен“ само онај „Дневник ВКВ“ у раздобљу од априла до маја 1943. за који се поуздано зна, да је пао у руке Американцима. нешто је изгубљено и у времену од марта и априла 1945. У „Дневник“ улазе и стенографски забележени разговори код Хитлера, познатији као „Фирет-Лагебесцхпрехунг“.

Само за 1942. годину те свеске имале су око две стотине хиљада страна. Сачувано је свега осам стотина страна. Што је изгубљено, надомештено је из других извора, тако да је на таква „празна места“ уметнут „Дневник“ генерал-пуковника Франц Халдера, за кога сви војни стручњаци тврде, да је веома поузан хроничар свога времена. Он је био и шеф генералштаба немачке копнене војске.

У вези немачке политике и војних операција на Балкану најпоузданији је извештај Хиллгрубера, те књига Ладислава Хорз и Мартина Бросзат: „Дер кроатисцхе Устасцха Стаат 1941 – 1945“, Стуттгарт, 1964.

Превео сам и оне делове „Дневника“ који говоре о најважнијим догађајима и на другим ратиштима, који су, разуме се, били од великог значаја и за српски народ. Реч је, пре свега, о источном фронту. Занимљиво, да немачки извори не говоре толико о „Совјетима“, него углавном о „Русима“.

Тако, 22. јун 1941. кажу, да је нападнут не Совјетски Савез, већ Русија. Или, не говоре о „совјетским заробљеним војницима“, него о „руским“, и тако редом. Није потребно ни посебно напомињати да је највећи део „Дневника ВКВ“ посвећен Источном фронту, односно борби са руским војницима.

За нашу јавност овај „Дневник“ јесте важан, јер ће моћи да чита, нецензурисано, шта је „најважнији немачки докуменат“ стварно мислио о Србима, о четницима, о партизанима, и тако редом. Као што и наслов фељтона сугерише из тих скоро седам хиљада страна „Дневника“, ја сам настојао да пронађем сва она места, која се, на овај или онај начин, односе на Србе и његове интересе.

При томе, разуме се, нисам се ограничио само на Недићеву Србију, него сам гледао на целокупан етнички српски простор, настојећи тако, да се пружи што потпунија слика положаја српског народа у Другом светском рату, како су га, разуме се, видели немци. Овде је, дакле, реч, о Србима „Ратном дневнику Врховне команде Вермахта“; Минхен, 1982, 6800 страна; приредио за штампање, предговор написао и превео са немачког на српски: Никола Живковић.

„Ратни дневник Врховне команде Вермахта. 1. август 1940 – 31. децембар 1941. у две књиге; приредио за штампу и објаснио: Ханс-Адолф Јацобсен („Криегстагебуцх дес оберкоммандос дер Wехмацхт; зусамменгестеллт унд ерлаутерт вон Ханс-Адолф Јацобсен), стр. 1600.
1940.

28. октобра 1940.
05:30 Италијанске трупе са територија Албаније напале Грчку.

31. октобра
Резултат досадашње ваздушне битке са Енглеском: до данас оборено 1733 немачка авиона и 915 британских. Немачка извршила 783 напада на Енглеску, а Британци 601 напад на Немачку.

3. новембар
Грчка извршила успешан противнапад и успела да потисне 11. италијанску армију на почетне позиције.
Немачка подморница У-99 у Северном Атлантику потопила два британска војна брода „Лаурентиц“ и „Партоцлус“.

14/15. новембар
Снажан немачки ваздушни напад на Кавентри, у коме је учествовало 437 авиона.

16/17. новембар
127 британских бомбардера извршило је напад на Хамбург.

22. новембра
Успешно завршена противофанзива грчке армије, која је потиснула италијанску армију на територији Албаније.

18. децембра 1940.
Хитлер потписао „упутство број 21 (план „Барбаросс“): „Немачке оружане снаге мора да су спремне, да у једној брзој војној акцији победе Совјетску Русију“. Припрема треба да се заврше до 15. маја 1941.
1941.

21. јануара 1941.
Британске трупе заузеле Тобрук.

30. јануара
Финска одбила да учествује у немачком нападу на Лењинград.

6. фебруара
Британска армија освојила Бенгази.

8. фебруара
Први конвој са немачким војницима и материјалом испловио из Напуља у правцу Триполија (Либија).

11. фебруара
Стигле прве немачке трупе у Триполи.

12. фебруара
Генерал Роммел постављен за команданта немачких трупа у северној Африци.

14. фебруара
Безуспешни преговори Хитлера са југословенским председником владе Цветковићем и министром спољних послова Цинцар-Марковићем у вези приступа Југославије Тројном пакту.

3. марта 1941.
Хитлер: „По сваку цену морамо да избегнемо, да на место бољшевистичке Русије дође национална Русија, која ће, као што историја доказује, на крају крајева, опет да буде непријатељски расположена према Немачкој.

Пуч у Београду
Одбачен Тројни уговор, Хитлер одлучио да уништи Југославију

4. марта 1941.
Састанак Фирера са југословенским принцом-намесником Павлом у Бергхофу. При томе је издато саопштење, да је Југославија у принципу спремна да приступи Тројном пакту.

12. март 1941.
У преговорима са Југославијом постигнут је договор, да се одустане од транспорта кроз Југославију. Немачка има 97 милиона становника.

13. март 1941.
Амбасадор Ритер, из немачког министарства спољних послова, саопштава да се преговори око приступања Југославије Силама осовине одвијају повољно. Главну потешкоћу представља још увек питање војне подршке Југославије Тројном пакту, које се противи југословенском народном менталитету и зато га Југославија још увек не прихвата. Амбасадор Ритер изразио је мишљење, да је Хитлер спреман да изађе у сусрет Југославији и због великог политичког значења приступа Југославије Тројном пакту. Немачка, дакле, треба да одустане од свог захтева да Југославија дозволи транспорт немачких трупа кроз своју земљу.

14. март
Преговори са Југославијом никако да се приведу концу.

22. март
Нове тешкоће у преговорима са Југославијом и њеног приступања Тројном пакту. Три југословенска министра дала су оставку на своје положаје.

24. март 1941.
Сутра у подне, у Бечу, потписује се приступ Југославије Тројном пакту.

27. март 1941.
Пуч у Београду. Јутрос је југословенска влада поднела оставку. Демонстрације пред немачком амбасадом. Антинемачке демонстрације у Београду и у другим градовима Србије. Уговор још није ратификован. Нови председник владе зове се Симовић. Око 13:00 јављено, да је Фирер одлучио да уништи Југославију . Врховни команданти копнене војске и ваздухопловства већ се налазе код Хитлера.

Разговор Хитлера са фелдмаршалом фон Браухичем, Кајтелом, Герингом, Јодлом, Рибентропом и а шефовима генералштабова војске, ваздухопловства и Рајхсканцеларије. Хитлер им казао за своју одлуку да „Југославију уништи и војно и као државу“. Захтева се од Италије, Мађарске и Бугарске да и оне учествују у тој акцији. Увече, Хитлер потписао „Упутство број 25“, које предвиђа „блицкриг“ против Југославије и Грчке и напад је померен са 1. априла на 6. април ове године. То значи појам планираног подухвата „Барбароса“ за око четири недеље. (књига 2., стр. 981-1244).

28. март 1941.
Војни удар у Југославији уперен је, пре свега, против Немачке. Нова власт је непријатељски расположена према Немачкој. Јуче састанак амбасадора Херена са новим југословенским министром спољних послова. Реч је о покушају да се настави са досадашњом политиком пријатељства са Немачком. Ово стоји у супротности са Позивом армији и становништву. У Загребу нема демонстрација против Немачке, али зато има у Београду. Черчилов говор поводом војног пуча у Београду.

31. март
Војни аташе из Београда јавља, да Југославија остаје верна Тројном пакту. Очигледно само да добије на времену.

1. април
Две трећине ратног ваздухопловства премештено према југословенској граници . Немачки амбасадор из Београда данас у Берлину. Идн (Еден) прошле ноћу у Београду.

2. април
Распуштен југословенски парламент. Бугари нису изразили спремност да ратују против Југославије.

3. април
Самоубиство мађарског представника владе грофа Телекија, као протест против немачког притиска на Мађарску, да учествује у рату против Југославије.

4. април
Немачко – италијанске трупе заузеле Бенгази (Либија)

5. април
У Москви потписан совјетско – југословенски Уговор о пријатељству. Антонеку је веома забринут због предстојећег напада на Београд, јер се боји руског напада.

6. април
Почетак напада на Југославију и Грчку. Укупне снаге употребљене у нападу против Југославије и Грчке износе око 1.200 тенкова, 210 ловаца, 400 бомбардера и 170 извиђачких авиона. Против Југославије: 7 пешадијских дивизија, 4 моторизоване дивизије, 4 тенковске дивизије. Против Грчке: 6 пешадијских дивизија, две тенковске дивизије.

Мађарска учествује са 10 бригада, а Италија са 28 дивизија и 320 авиона. Војне снаге Југославије: 17. пешадијских дивизија, 3 коњичке дивизије, око 700 авиона.

Грчка армија поседује: 20 пешадијских дивизија, 80 авиона. У току дана пет снажних ваздушних напада на Београд са укупно 484 бомбардера и штука.

7. април
Наша 12. армија ушла у југословенски простор. Снажан отпор југословенске армије. Мађарска учествује са четири корпуса. У Мађарској постоје три струје: 1. мађарска влада је против учествовања у нападу против Југославије; 2. мађарска армија верује у немачку победу; 3. Мађарски крупни капитал не жели рат, али хоће да добије територије.

Београд нападнут три пута током дана и једном ноћу. Силовит отпор пружају Грци на Рупеловом превоју . Губици: 98 непријатељски, 14 сопствени.

Позив Павелића хрватском народу. Мачеков утицај изгубљен.

8. април
Наша 12. армија напредује. Заузето Скопље.

10. април
Улазак јединица 2. немачке армије у Загреб. Проглашена „независна држава Хрватска“ од стране генерал-пуковника Кватерника.
У Македонији заробљено 100.000 југословенских војника . Због лошег времена јуче није било великих напада немачког ратног ваздухопловства („Луфтњаффе“) против Југославије.
Југословенска ратна морнарица није испловила.

11. априла
Почетак уласка мађарске 3. армије у Југославију.

12. април
11. тенковска дивизија налази се 45 километра од Београда . Павелић проглашен за шефа хрватске државе.

13. април
Два југословенска ваздушна напада на Сегедин. Више авиона побегло у Русију.

15. април
Немачке трупе освојиле Сарајево

Капитулација југословенске армије
Армија Краљевине положила оружје пред Немцима 17. 4. 1941.

14. април
У Југославији отпор се пружа само још на појединим местима. Покушава се организовања отпора на брдовитим теренима око Сарајева.
Сировине у Југославији: највише бакра у Европи и то у Бору, а боксит садржи 9 одсто светских резерви.

17. април 1941.
Генерал Калафатовић потписао у Београду капитулацију Југословенске армије. Укупан број југословенских ратних заробљеника износи: 344.000.

18. април
Самоубиство грког председника владе Коризиса.

20. април
Капитулација грчке армије у Епирусу. Почели преговори између Рибентропа ú грофа Чана у Бечу око поделе Југославије.

27. април…
Немачке трупе ушле у Атину.

Пад Грчке

30. април
Немачка освојила Грчку, сем острва. Укупан број ратних заробљеника: 223.000 грчких и 21.900 британских . Грчки војници пуштени кући. Немачки губици у рату против Југославије и Грчке: 2559 мртвих, 5820 рањених и 3.169 несталих војника.

10. мај
Четнички вођа пуковник Дража Михаиловић, који није признао капитулацију Југословенске армије, почео са отпором на подручју Равне горе (југозападна Србија) против немачких окупационих снага.

20. мај
Немачка почела са инвазијом грчког острва Крит, кога бране јаке британске снаге.

15. јун
Хрватска приступила Тројном пакту..

22. јун
У 03:00 почетак офанзиве против Русије. Укупне немачке војне снаге: 118 пешадијских дивизија, 15 моторизованих дивизија, 19 тенковских дивизија, са око 3.050.000 војника. Истовремено на Западу немачке војне снаге броје 38 дивизија: 8 у Норвешкој, 7 на Балкану, у Африци 1 и у Немачкој 1 дивизија.

Процене руских снага: 118 пешадијских дивизија, 20 коњичких дивизија, 40 моторизованих и тенковских бригада, око 6.000 авиона.

23. јун
Словачка је за рат против Совјетског Савеза ставила Немачкој на располагање две дивизије.

25. јун 1941.
Дозвољен транспорт наше 163. дивизије преко Шведске. Преговори са Шведском протекли повољно. Немачки губици између 22. јуна 1941. до 20. марта 1942: погинуло 237.807 немачких војника (од тога 9729 официра). Од тога броја само на руском фронту Немачка имала 228.059 погинулих војника. Истовремено Немачка је заробила 3.461.338 руских војника.

26. јун
Финска објавила рат Совјетском Савезу.

27. јун
Мађарска објавила рат Совјетском Савезу.

4. јул
Југословенска комунистичка партија (генерални секретар Тито) одлучила је, да поведе „оружани устанак“ против „фашистичке окупације“ Југославије.

5. јул
Немачко ратно ваздухопловство изгубило је на руском фронту у времену од 22. јуна до 5. јула 1941. године: 124 ловаца, 196 бомбардера и 171 извиђачки авион.

8. јул
Хитлер најавио да Москву и Лењинград сравна са земљом.

13. јул
Противнапад 21. совјетске армије под генералом Јефремовим довео је до освајања Рогачова и Шлобина.

19. јул
Од почетка напада на Совјетски Савез немачко ратно ваздухопловство изгубило је 216 ловаца, 278 бомбардера и 280 осталих авиона (извиђачких, транспортних и друго).

21. јул
Совјетске трупе повратиле су Великије Луки.

27. јул
Руске трупе повратиле су Јарчево (источно од Смоленска).

31. јул
Геринг издао налог Хајнриху да изврши „све потребне припреме за целокупно решење јеврејског питања у Европи“. Овим је започето „коначно решење“ („Ендлоесунг“), односно, физичко уништавање европских Јевреја.

5. августа
Крај битке за Смоленск. Заробљено 310.000 совјетских војника и уништено 3.205 тенкова.

29. август
Генерал Милан Недић образовао, под контролом немачке војне управе, српску владу .

19. септембра
6. немачка армија освојила Кијев.

24. септембра 1941.
Контраофанзива 9. и 18. совјетске армије против 3. румунске армије и делова немачких војних снага недалеко Мелитопола.

16. октобра
Совјетска влада и дипломатски представници напуштају Москву и селе се у Кујбишев на Волги. 4. Румунска армија са деловима немачких војних јединица ушла је, без борбе, у Одесу, коју су Совјети већ раније напустили.

22. октобар 1941.
На руском фронту: пред читавим фронтом наше 11. армије отпорна снага и воља непријатеља није сломљена.

26. октобар
Пропали вишенедељни преговори између Михаиловића (вођа четничког покрета, који су верни краљу) и Тита (вођа комунистичких партизана у Југославији) у вези могућности заједничке борбе против окупатора и то зато, јер су постављени такви услови, које Михаиловић није могао да прихвати.

Сукоб Тита и Драже

2. новембар
Почеле огорчене борбе између Титових партизана и четника (Михаиловић). Немачке трупе заузеле су Ужице, које је Тито прогласио за „народну републику“. Остатак партизана повукао се у Црну Гору, на Дурмитор.

16. новембар
Вело полуострво Крим, сем тврђаве Севастопољ, налази се под немачком контролом, 11. армија.

18. новембра
Почетак британске протуофанзиве у Северној Африци.

1. децембар
О почетка рата против Совјетског Савеза Немачка је имала следеће губитке: 162.314 мртвих, 571.767 рањених и 33.334 нестала . Врховни командант Средње армије на руском фронту фелдмаршал Фон Бок јавља да се од сад могу постићи још само мањи успеси. Није далеко време, „у коме ће снага наших трупа бити потпуно исцрпљена“.

Жуков кренуо у противнапад
Немци на руском фронту од 22. 6. 1941. изгубили 2.093 авиона

6. децембар
Генерал Жуков кренуо у протунапад. Немачко ратно ваздухопловство од 22. јуна 1941. године изгубило на руском фронту 758 бомбардера, 568 ловаца и 767 осталих авиона.
Време: у Русији до – 38 степени,

7. децембар
Исток, Совјетска Русија
Јужна армија: јаки напади непријатељског ратног ваздухопловства током читавог дана. Средња армија (Херес рупе Мите): На северном крилу морали да се повучемо пред надмоћним непријатељем.
Северна армија: непријатељ настоји да нам пресече пут до Тишвина.
Време: до -35 степени.
Јапански напад на Перл Харбур, главну поморску базу пацифичке флоте.

Балкан

Србија: Припреме за напад против четника Драже Михаиловића на планинском подручју 25 км југоисточно од Ваљева. Наставак акције чишћења терена: убијено 47 устаника. Чишћење терена североисточно од Лознице. Акција чишћења српске полиције око Горњег Милановца: 28 комуниста, 2 официра и 40 чланова Михаиловићеве групе ухашено.

8. децембар

Србија: На југозападу моравске долине и у планинама јужно од ње наставља се акција чишћења. Непријатељски губици: 73 мртва, ухваћен 91 припадник Михаиловићевих четника. Убијено 80 комуниста. Жива активност банди око Ниша.

Хрватска: И даље јака активност банди на простору Тузла – Бања Лука – Сарајево. При томе је пруга Добој – Тузла минирана.

9. децембар
Србија: На подручју јужно од Ужица наставља се акција чишћења терена која је уперена против Михаиловићевих присталица. У Београду ухапшено 80 комуниста и сумњивих лица.

10. децембар
Србија: Акција чишћења и осигурања саобраћајнице уз долину Западне Мораве против присталица Михаиловића је окончана. Михаиловићу је пошло за руком да са малобројним присталицама побегне, али је ухваћен вођа штаба Мишић са својим људима. Тиме је разбијена највећа група националних устаника на српском простору. Упућен проглас Србима да је Михаиловићева глава уцењена на 200 000 динара.

11. децембар
Србија: У операцији против Михаиловићевих присталица губици непријатеља износе 10 мртвих, а два немачка заробљеника су ослобођена. Банде на подручју југозападно од Чачка делимично уништене. Губици непријатеља: 18 мртвих. Сопствени губици: један рањен. Јаки препади на 8 места у околини Ниша. Јаке бандитске снаге у околини Лесковца.

12. децембар 1941.
Мађарска, Румунија и Бугарска објавиле рат САД-у.

13. децембар
Совјетске војне снаге успеле су да пробију одбрану немачке тенковске армије (генерал Гудериан) код Туле.

18. децембар
Балкан: немамо никаквих вести.

20. децембар
Србија: јаке банде југозападно од Ваљева. Банде су се појавиле и на западном Косјерићу. Ухваћени мајор Мишић, као припадник Михаиловићевог покрета, стрељан.

21. децембар
Србија: Препади банди код Петровца. Ухапшено 17 комуниста.
Хрватска: Настављају се препади у простору Сарајево – Тузла – Бања Лука. Поједине борбе устаника са хрватским трупама. Од стране устаника затражено да се три српске општине северозападно од Тузле прикључе устаницима.

24. децембар
Србија: Јаке активности бандита на простору Ваљева. У Београду ухапшено 54 особе.

25. децембар
Србија: У Београду 22 и 23. децембра нападнути немачки и хрватски војници од стране становништва и при томе је убијен један хрватски војник, а два рањена. Покренут поступак, да се узму Срби као таоци и да се стрељају.

Хрватска: Према хрватским извештајима, пуковник Михајловић, који је побегао из Србије, преузео је команду над устаницима на Романији (28 км од Сарајева).

26. децембар
Србија: На простору југозападно од Шапца поново су се појавиле веће партизанске групе. Око 2300 српских избеглица са хрватског устаничког подручја стигло у Косовску Митровицу.

30. децембар 1941.
Србија: Појавиле су се нове банде јужно од Ужица, као и на простору Шабац – Сремска Митровица. Велике снежне падавине. Висина снежног покривача до 30 сантиметара. Друмови делимично завејани, а делом залеђени.

Хрватска: покрет бандита на планини Озрен. Муслиманско становништво из Босне делимично и на територији Србије.

1942.
„Ратни дневник врховне команде Вермахта2, 1. јануар 1942 – 31. децембар 1942, књига 3. и 4, 1464 стр; саставио и објаснио: Андреас Хилгрубер

Кратак преглед војне и политичке ситуације од 1. јануара 1942. до 31. децембра 1942. са стајалишта Немачког највишег врха:

Немачка и њени савезници

1. Италија: Година 1942, што се тиче сарадње немачке и италијанске армије, била је задовољавајућа. Једини изузетак био је простор Југославије, где је дошло до отвореног сукоба између немачких и италијанских војних власти. За Немце, проблем је пре свега био у ставу италијанске 2. армије, која је локалну власт у деловима Далмацији и источне Херцеговине предала четницима. Ово се посредно односи на команданта италијанске 2. армије, генерала Роату (Роата), кога Хитлер није волео.

Генерал Роата је, средином 1942. године, наоружао четничке јединице и то у источној Херцеговини, Црној Гори, западној Босни и Далмацији. Овај потез генерала Роата много је разбеснео хрватске и немачке војне власти. Четнички је покрет, године 1942, био признат од Савезника као антифашистички покрет отпора, а генерал је преко те акције припремао терен да Италија пређе на страну Савезника.
Четници постају енглески савезници
Дана 13. 1. 1942. Дража Михаиловић постаје војни министар избегличке владе

Италијани су имали у Хрватској, почетком 1942, око 60 000 војника, а Немци свега 10 000. Румунија је на почетку рата против Русије учествовала са јаким војним снагама и то са 26 дивизија. Након што су претрпели велике губитке на простору Одесе, учествовали су са мањим снагама. Румунски губици до краја 1941. у борби са Русима износе 40 000 погинулих и 100 000 рањених. Румуни су пристали да се и 1942. јаче ангажују на источном фронту, али само под условом, да то исто ураде и Мађари. И иначе, Немци су уложили много труда, да изгладе честе неспоразуме и неповерење које је током читавог рата владало између Мађара и Румуна.

2. Румунска, Мађарска, Бугарска, Словачка и Хрватска
Мађари су у немачком нападу на Совјетски Савез учествовали са 10 дивизија, а Словаци са три слабе дивизије.

Од свих немачких савезника Хрватска је била и остала са највећим унутрашњим проблемима. Од самог оснивања државе, хрватске се суочила са великим националним и религиозним проблемима (православним становништвом), које су усташе покушале да реше терором.

Тиме су само дали нову снагу српском националистичком покрету Драже Михаиловића и комунистичкој, партизанској организација Тита. Хрвати су године 1942. послали на руски фронт, као помоћ Немцима, 369 регименту, једну ловачку ескадрилу и једну ескадрилу бомбардера. Ова регимента поделила је судбину 6. немачке армије код Стаљинграда.

Бугарска је уживала посебан третман код Немаца. Бугари су једини одбили да се са Немцима боре против Руса. Бугари су то објаснили дугом проруском традицијом, која постоји у народу. Своје војне снаге дали су Немцима на подручју Југославије и тиме растеретили Немце. Финска се са Немцима борила на Источном фронту у нади, да ће тиме моћи да поврати територије, које је изгубила у рату са Русима године 1940. Финци су, међутим, одбили, да учествују у борбама око Лењинграда. Настојали су , да се не замере Русима и Савезницима.
Борба против устаничких покрета на Балкану

1. Четници генерала Драже Михаиловића
Ослањајући се на вољу српског народа да се бори за слободу и на традицију четништва, које вуче своје порекло још из турских времена, југословенски пуковник Дража Михаиловић основао је српску националистичку организацију и у мају 1941. започео оружани отпор. Други покрет отпора, комунистички, под Титом, партизански, започео је своје прве акције у септембру 1941, такође у Србији.

Немачке окупационе власти покушале су да устанак угуше драконским мерама одмазде. Михаиловић је 15. новембра 1941. једном немачком обавештајном официру објаснио, да он није толико“енглески човек“, како Немци претпостављају, те да је његов основни циљ да спаси од уништења српски народ“. Југословенска избегличка влада именовала је 13. јануара 1942.

Михаиловића за војног министра и тиме су четници и службено били признати као британски савезници. По мишљењу Глизе фон Хорстенау, Немачка је пропустила прилику да овај простор смири, јер Хитлер није прихватио његов план, него је Павелићу и даље оставио разрешене руке у погледу уништавања православног становништва у Босни и Херцеговини.

2. Титови партизани
Србија је године 1942. била углавном мирна. Борбе су с водиле на територију Независне државе Хрватске. Почетком јануара Немци су, под генералом Бадером, потпомогнути усташком „Црном легијом“, водили против четника борбе у источној Босни. У западној Босни била је примећена партизанска активност. Комунисти су 8. јула 1942. заузели Коњиц, а 24. августа 1942. и Мркоњић Град.

У јесен 1942. Титове снаге освојиле су Јајце и Бихаћ. У борби против четника и партизана стајало је на располагању 44.000 хрватских војника (34.000 домобрана и 10.000 усташа) и око 10.000 немачких војника. Заједничке немачко-хрватске војне операције против четника у лето 1942. вођене су у Лици, а онда и против партизана око Карловца.

3. Групе отпора у Грчкој
11. јануар 1942.
Јапанске трупе заузеле Куала Лумпур, главни град Малаје

13. јануар
Председник југословенске владе у избеглиштву, у Лондону, Симовић поднео је оставку. Нови председник владе јесте Јовановић, а Дража Михаиловић је именован за војног министра.

18. јануар
Немачко-италијанске трупе заузеле Бенгази, Либија.
1. фебруар

33. совјетска армија под генералом Јефремовим кренула у контраофанзиву према Вјазми.

8. фебруар
Тито изјавио да је Дурмитор једна од Република Совјетског Савеза.

15. фебруар
Јапанске трупе ушле у Сингапур. Британске трупе са око 70.000 војника капитулирале пред јапанским генералом Јамашитом.

7. марта
Јапанска армија освојила Рангун, главни град Бурме.

31. март 1942.
Хитлер каже да треба да придобијемо Турску као савезника. Та земља много му је дража него што је Бугарска, јер је она пансловенска.

19. април
Генерал Јефремов, због неуспеле офанзиве против Немаца, извршио самоубиство.

21. јун
Немачке и италијанске трупе заузеле Тобрук и при томе заробиле 32.000 британских војника.

23. јун
Немачко-италијански тенкови прешли су египатско-либијску границу.

1. јул
Немци освојили Севастопољ.

23. јул
Немци освојили Ростов.

9. септембар
Краљевско југословенско посланство у Москви подигнуто је у ранг амбасаде. Тито протестује.

15. септембар
Почетак совјетске офанзиве код Воронежа.

23. септембар 1942.
Сусрет Хитлера, румунског председника владе Михаил Антонескуа и хрватског „поглавника“ Павелића у Хитлеровом главном штабу „Верволф“. Отворено се говорило о хрватским проблемима. Хитлер је изразио забринутост због нестабилне ситуације у Хрватској, која није у стању да осигура безбедност главних саобраћајница, а то директно штети немачким војним напорима. Сусрету је присуствовао и „немачки генерал у Загребу“ генерал Глаисе вон Хорстенау (Глаизе фон Хорстенау), који је отворено критиковао хрватску власт. Скренуо је пажњу на четнике, које су наоружали партизани, а који би се такође могли употребити да на свом подручју постану органи реда. Хитлер је на тај предлог негативно одговорио, јер да му се чини веома опасно, да се четницима пружи подршка .

Немци масовно стрељају Четнике
Хитлер се бојао четничког патриотизма и говорио да „не смемо хранити змију која ће једнога дана да порасте“

Четници су пре свега српске патриоте, који заступају великосрпску мисао („ден гросс-сербисцхен Геданкен“). Тиме хранимо змију, која ће једнога дана да порасте. Истина, данас је она још мала, али једног дана могла би да буде опасна.

Разговору је присуствовао и немачки посланик у Загребу Касцхе (Каше). Он је упозорио да побуњеници угрожавају транспорт боксита до јадранске обале. Рибентроп је предложио да се од италијана захтева да се ангажују у вези заштите хрватског простора од стране четника.

20. новембра
Руси су разбили румунску 3. армију.

26. новембра 1942.
Србија: ухваћено 7 присталица Драже Михаиловића. Након саслушања сви су стрељани. Хрватска: западна Босна: комунисти ушли у јужни део Јајца.

2. децембар
Србија: стрељано од стране Немаца 12 припадника покрета Драже Михаиловића.

4. децембра
Србија: у Београду стрељано 8 Михаиловићевих присталица.

5. децембра
Србија: Делови једне банде Драже Михаиловића уништени: Убијено 20 устаника. Сопствени губици: 6 погинулих.

7. децембар
Србија: Ухапшено 11 присталица Драже Михаиловића и 9 комуниста. Сви су стрељани. Немачке специјалне јединице ухватиле познатог вођу припадника покрета Драже Михаиловића, као и три његова пратиоца. Након што су преслушани, сви су стрељани.

Хрватска: наше снаге повратиле Јајце. Непријатељ пружио жестоки отпор. Наши губици: 14 погинулих. Појава банди у непосредној близини Загреба. Опет саботажа на железничкој саобраћајници Загреб-Београд, код Брода.

10. децембар
Србија: Немци стрељали 9 Михаиловићевих присталица
Хрватска: борбе између четника и комуниста на простору 25 км. југоисточно од Тузле. Саботажа на главној железничкој прузи Загреб-Београд, недалеко од Сиска.

11. децембар 1942.
Србија: стрељано 12 присталица покрета Драже Михаиловића.
Хрватска: Западна Босна. Напад јаких непријатељских снага на Сански Мост.

12. децембар
Србија: Ухапшено 26 припадника обавештајног штаба Драже Михаиловића, који су након саслушања – стрељани.

16. децембар
Србија: стрељано 60 присталица Драже Михаиловића. Заједничка акција чишћење немачких и бугарских војних јединица 30 км. недалеко од Краљева.
Хрватска; одбијен нови напад непријатеља код Санског Моста. Код Бјеловара минирана пруга.

18. децембар 1942.
Хитлер је италијанском министру спољних послова изјавио да „сви четници треба да се униште и да се против њих треба борити најбруталнијим средствима“.

25. децембар
Србија: У Младеновцу на улици тешко рањена два немачка официра од стране једне припаднице комунистичке партије, која је у бегу извршила самоубиство. Као таоци стрељано је 50 осумњичених комуниста. Пруга Београд – Солун, код Младеновца оштећена и затворена за саобраћај вероватно 24 часа.

29. децембар 1942.
Србија: Шеф обавештајне службе Драже Михаиловића са четири устаника ухваћен и након саслушања – сви су стрељани.

1943.
„Ратни дневник врховне команде Вермахта“, књига 5. и 6., од јануара 1943. до 31. децембра 1943; саставио и објаснио: Валтер Хубач, стр. 1661.

27. јануар
Немачки посланик у Загребу, Касцхе (Каше) изразио је своју забринутост због стања на подручју рудника боксита, код Мостара и упозорио је на четничку опасност. Наш официр за везу, међутим, тврди да је стање код Мостара сасвим мирно и да тамо не прети опасност од комуниста, пошто то подручје припада интересној сфери четника. Наша команда за Југоисток предлаже, да се у погледу четника, мало сачека, јер је генерал Роата емоционално јако везан за четнике и тек када дође на његово место неки други генерал, може да се очекује одлучнија акција Италијана против четника.

28. јануар
Врховни командант Југоисток („ОБ Судост“) јавља, да ће операција „Вајс 1“, што се немачке стране тиче, бити окончана између 10. и 15. фебруара 1943. С обзиром на снагу непријатељских напада биће потребно одмах, без дугог предаха, започети са операцијом „Вајс 2“ и „Вајс 3“, тако да и оне буду завршене крајем марта. Операцију „Вајс 2“ водиће Немци, а операцијом „Вајс 3“ командоваће Италијани, који истовремено намеравају да спроведу акцију разоружавања четника, на чему је посебна инсистирала немачка страна.

31. јануар 1943.
Источни фронт: и поред херојске одбране на јужном делу Стаљинградског обруча наступио колапс, престао сваки отпор. На северном делу одбрана се још држи. Команда јавља, да су у складу са наредбом, војници спремни до последњег човека.

2. фебруар 1943.
Источни фронт: у Стаљинграду у 08:14 престао и последњи немачки отпор.

4. фебруар
Састанак немачких и италијанских команданата у вези операције „Вајс 1“. Обе стране слажу се, да Хрвати нису способни да сами одржавају ред у својој држави. Италијански генерал Роата успротивио се немачком предлогу да Италијани разоружају четнике, који имају око 19.000 бораца.
Мобилисање фолксдојчера
Они су Немцима у почетку били потребни као преводиоци

13. фебруар 1943.
Врховна немачка команда за Југоисток преноси обавештење српског мајора Остојића, који је шеф у Михаиловићевом штабу, а све то доказује Дражино непријатељско осећање према Немцима и Италијанима, али јасно говори и о његовим антикомунистичким намерама.

Хрватска: Код Мостара, у пределу где су налазишта боксита, стање се погоршало, јер су комунисти заузели – 9. фебруара 1943. – Имотски и Посушје. Италијанска дивизија „Мурге“ одбила је да Хрватима пружи подршку. Налазиште боксита, западно од Мостара, покривају 10 одсто немачких потреба и четвртину хрватских.

13. фебруар
Вермахт направио један концепт, који је требало да послужи Хитлеру при састављању писама Мусолинију. У њему се говори о опасности и Титове организације и Михаиловићевог отпора.

14. фебруар
На основу информација и жалби, да су немачке трупе на руском фронту са презиром поступале према припадницима италијанске, румунске и мађарске војске, Хитлер је издао наредбу, да мора да се негује другарство према немачким савезницима: „Према њима мора да поступамо коректно“.
Хитлер је издао наређење, да се крене у офанзиву против Михаиловићевих снага, након што је уништена Титова организација.

15. фебруар
Немачки генерал у Хрватској јавља, да му је представник Есеса саопштио, да је добио задатак да Фолксдојчере мобилише за немачку војску, а посебно за све утврди, колико их је потрбно за превођење. На основу саопштења немачког посланства у Загребу такође треба да се распише конкурс за хрватске добровољце који би служили у есесовским јединицама, али за то још нису затражили дозволу од хрватске владе. Немачки генерал у Загребу, Хорст фон Глајзенау одбио је предлог да се Хрвати примају у есесовске јединице, јер то смета изградњи хрватске армије. Уместо тога он предлаже да се усташке јединице школују од стране есесоваца.

18. фебруар
Окончан је први део операције „Вајс“. Јединице су добиле одмор. Наши укупни губици: 13 официра и 322 војника, док се 101 води као нестали. Непријатељски губици: 6521 убијена и 2010 заробљено.

23. фебруара
Немачки генерал, који се налази у главном штабу италијанске армије, јавио је да су успели да ухвате 12 радио порука, које је послао Михаиловић. Поруке су успешно дешифроване.

25. фебруара
Упутили смо извештај Мусолинију, који садржи бројне шифроване радио поруке Михаиловића и његових команданата и које доказују да четници из Црне Горе и Херцеговине уско сарађују са Михаиловићем.

26. фебруар
У Риму немачка делегација, на челу са министром спољних послова Трећег Рајха, водила разговоре са Италијанима. Примио их је и Дуче. Присутан је био и генерал-пуковник Амброзио. Немачка страна је нагласила, након што се заврши операција против комуниста („Вајс 2“ и „Вајс 3“), да се крене против четничког покрета и да се заједничким немачко-италијанским снагама читав Михаиловићев покрет уништи. У вези овог предлога, Дуче је дао своју пуну подршку.

27. фебруар
У Риму настављени немачко-италијански разговори и то са италијанским генералом Амброзијом и Костеланом. Из разговора је постало јасно да Италијани нису спремни да у потпуности подрже акцију против четника, премда су јуче, у присутности Мусолинија, обећали. Генерал Амброзио је казао, да за сада немају довољно снаге да разоружају четнике.

28. фебруара 1943.
Уништење четника једнако је тако важно као и уништење комуниста. Четничко питање постало је, у међувремену, нарочито хитно, јер су се немачке војне јединице у околини Мостара по први пут сукобиле са четничким јединицама које су дошле из Црне Горе. Четници Црне Горе и Херцеговине воде код Италијана снажну пропаганду против Немаца и Хрвата.

У Мостару становништво је узнемирено због неактивности локалних војних ласти према четницима и комунистима.

Вермахт је обавестио италијанску врховну команду о строгој наредби Хитлера, која каже и ово: 1. Немачке трупе треба да остану код Мостара, у близини налазишта боксита, и то тако дуго, док рудник боксита не започне са несметаним радом; 2. Да се коначно нападне центар Михаиловићевог покрета и уништи. Ако за ту акцију италијанске снаге не стоје на располагању, да се она спроведе смо од немачких трупа, а можда и у сарадњи с бугарским и хрватским појачањима.

1. март
Врховна команда Југоисток јавља да је у Србији дошло до формирања једног муслиманског батаљона.

4. март
Четници освојили Дрежницу, близу Мостара.

9. март
Дуче послао писмо Хитлеру, у коме заступа мишљење да су четници и партизани непријатељи Осовине. О томе је разговарао и са немачким министром спољних послова. Признаје да су Италијани до сада наоружали неколико хиљада четника за герилски рат против комуниста и они су се до сада енергично борили против партизана. Али, сада је Дуче издао енергичну наредбу, да се четницима више не даје оружје и да њих, након што се партизани поразе, треба разоружати. На основу последњих вести, на простору горње Неретве Немци су такође ступили у контакт са четницима и оставили им патроне и ручне гранате.

14. март
Врховна команда за Југоисток јавља о својим намерама да започне са операцијом „Шварц“, али која не може да започне пре почетка маја. У тој операцији треба да учествују: Есес-дивизија „Принц Еуген“, 718. ловачка дивизија, 369. хрватска дивизија, 2. и 3. хрватска брдска дивизија, прва брдска дивизија, делови 704 ловачке дивизије и делови бугарског окупационог корпуса.

План предвиђа, да у тој операцији учествује што је могуће мање италијанских војних јединица. Разматра се да се 24 часа пре почетка операције „Шварц“ затражи од четника да предају оружје и, пошто се очекује, да четници одбију овај предлог, да се одмах започне концентрисани напад против Михаиловића и његових присталица. Пре почетка операције планира с ваздушни напад против главног штаба Драже Михаиловића.
Сукоб четника и комуниста у Книну
На обе стране било је 140 убијених и 40 заробљених

19. март 1943.
Врховна команда Југоисток саопштава Берлину, опширније, у вези формирања муслиманског батаљона у Србији и каже, да је реч о добровољцима, који су подељени у 4 одреда, сваки има снагу од око 170 бораца и смештени су у Новом Пазару и Косовској Митровици.

26. март
Врховна команда Вермахта јавља, да одбија предлог команде Југоистока у вези формирања муслиманског батаљона у Новом Пазару и Митровици, јер сви муслимански добровољци треба да буду обухваћени у есес-Бошњачку дивизију.

Врховна команда јавља команди за Југоисток, да је Хитлер одобрио операцију „Шварц“. Важно је да се, након уништења Тита, уништи и Михаиловићев покрет. Пошто се зна за блиске везе Михаиловића с италијанским војним снагама, Хитлер посебно наглашава да се најоштрије пази на то да се немачке праве намере према четницима скривају.

1. април
Хрватска: На простору северно од Книна дошло је до борбе између четника и комуниста. На обе стране било је 140 убијених и 40 заробљених. Сукоби између комуниста и четника настављају се и код Фоче. На обе стране има великих губитака. Спречено је повлачење комуниста преко Дрине, на исток.
Србија: 20 км југозападно од Ужица нападнута Недићева Српска стража од стране банди Драже Михаиловића.

6. април
Хрватска: Мославачка гора (60 км источно од Загреба) примећена је банда од 600 људи, како је прешла главну пругу и повукла се на запад, у шуму Жутица.

Банда у јачини од 200 људи недалеко Сремске Митровице кренула је на југ. У потрагу за њима кренуле су наше специјалне јединице.
Појавила се комунистичка група 10 км северно од Огулина.

10 км од Босанског Новог разбијен непријатељ у јачини од 2 батаљона. Убијено је 33 непријатељска војника, а 16 их је заробљено.
Северозападно од Оточца појавиле су се две непријатељске бригаде и борба се наставља.

Дејствовало је и италијанско ратно ваздухопловство.
Борбе су вођене 10 км западно од Книна. Непријатељ је имао 10 мртвих.

Србија: У Београду убијено 40 комуниста и припадника Драже Михаиловића у знак одмазде. На простору Ивањице и Увца присталице Михаиловића започеле су акцију присилне регрутације.

14. април
Хрватска: на простору северно од Руме у борбама са бандитима предало се 5 Хрвата, а непријатељу је пало у руке 15 пушака, један митраљез и око 1000 метака.
Појачане саботаже на локалним пругама код Вировитице, Подравске Слатине, Дарувара и Бјеловара.

Препади на возове, у којима је нестало више путника, а међу њима и два немачка војника.
Ухапшено 21 особа као таоци. Јединице трагају за бандитима. Код Новске заробљено 29 хрватских војника. На подручју Папука непријатељу пало у руке 273 пушке, 6 пиштоља, 17 771 пушчаних метака, 110 ручних граната, 158 граната, 48 кг експлозива, 19 пољских кухиња, већи број стоке, неколико магацина хране.

114 дивизија у борбама са непријатељем код Босанског Петровца убила 27 непријатељских побуњеника.
369 дивизија води операцију против четника на планини Озрен (15 км северно од Сарајева).

Непријатељски губици: 27 убијених и 14 рањених. Сопствени губици: 8 мртвих и 14 рањених. Комунисти су поново освојили Невесиње.
Четници су разбијени код Гацког и побегли у правцу Никшића.

17. април
Хрватска: у оквиру акције чишћења терена на планини Папук хрватске јединице наишле су на јаког непријатеља. Након што им је стигло појачање, успели су да ослободе 200 заробљених Хрвата. Борбе још трају.

Хрватске јединице такође су водиле борбе на Петровој гори и непријатељ је имао 13 мртвих. 369 дивизија завршила операцију на планини Озрен. Пошто је терен веома неповољан за војне операције, мањим четничким групама пошло је за руком, да се повуку према југоистоку. Четничка села и упоришта на Озрену су потпуно уништена.
Србија: у оквиру акције одмазде стрељано 80 комуниста.

18. април
Хрватска: још једном се потврдило да хрватске трупе, у поновљеним сукобима са устаницима, поседују слаб морал и ниску борбену вредност. Приликом борби око подручја Папука хрватски губици износе: 10 мртвих, 223 нестала.

Команда немачких трупа у Хрватској јавља: приликом препада на једну хрватску јединицу, која је осигуравала пругу код Босанског Новог, предало се 42 Хрвата са оружјем.
Јужо од Бјељине једна хрватска војна јединица нападнута је од стране комуниста. Заробљено је 180 Хрвата.

Потврђена је вест, да се четничка колона, из правца југоистока, креће ка Фочи. Комунисти су запалили Чајниче.

19. април
Хрватска: комунисти спроводе око Подравске Слатине насилну регрутацију и пљачкају околна села. 114 дивизија завршила чишћење терена на Петровој гори. Непријатељ имао 14 мртвих.
Италијанска окупациона зона: 10 км од Фоче воде се борбе између четника и комуниста.

20. април
Хрватска: воз на прузи Сарајево – Брод (65 км далеко од Сарајева) нападнут од четника.
Итал окуп. зона: борбе између четника и комуниста не престају (25 км јужно од Гацког). Код Трнова (јужно од Сарајева) комунисти пљачкају сељаке.

21. април
Хрватска: примећене непријатељске групе на простору Већина (21 км југоисточно од Вировитице). Ово се исто односи и на простор Бјеловара и Копривнице.
Борба за Фочу
Немачке трупе код Фоче разоружале сто четника

Италалијанска окупациона зона: настављају се борбе четника против комуниста на простору Невесиња. Комунисти имају веће губитке. Код Гацка комунисти потукли четнике и заузели Шавник. Вођа четничких јединица код Фоче намерава да своје јединице повуче, како би бранио Колашин.

22. април 1943.
Хрватска: 369 дивизија јавља да су примећене јаче четничке групе источно од Зенице.
Италијанска окупациона зона: према информацијама италијанског обавештајног центра, Тито је у Оточцу. Борбе између четника и комуниста код Невесиња се настављају. Четници се повлаче са положаја код Фоче и крећу се у правцу Колашина.

23. април
Хрватска: на простору Брода, Нашица, и Вировитице регистроване јаче комунистичке групе.
Итал. окупациона зона: и даље су у току борбе између комуниста и четника на подручју југоисточне Херцеговине.

24. април
Хрватска: комунисти пљачкају и насилно спроводе регрутацију на простору западно од Осијека и Мославачке горе.
Србија: Није регистрована активност банди. Тројица водећих људи Драже Михаиловића стрељана.

25. април
Хрватска: у Срему забележене појединачне комунистичке пљачке. 369 дивизија јавља, да су четници извршили препад на колону хрватских радника; сто хрватских војника, који су требали да се брину за безбедност, затајили су.
Србија: код Пожаревца убијена 4 немачка војника и 12 полицајаца Милана Недића.

26. април
369 дивизија јавља, да спроводи операцију на Озрену, али да су четници успели да умакну и да се поново сакупе на простору 40 км северозападно од Сарајева.
Итал. окупациона зона: италијанске трупе код Пљеваља потиснуле комунисте према југозападу.

27. април
Хрватска: СС-дивизија очистила Гламоч. Код Госпића ноћно хрватски напад на непријатељске положаје био је одбијен.
Црна Гора: примећена скупина наоружаних комуниста делимично и у италијанским униформама. Код Никшића у току је италијанска операција против комуниста.

28. април
Хрватска: четници са простора Книна заузели у борбама Босанско Грахово

29. април
Хрватска: на простору око Пожеге и Дарувара наставља се комунистичка пљачка.
Србија: више успешних борби са мањим локалним комунистичким и четничким групама.

30. април
Хрватска: непријатељске снаге појачале обруч око хрватског гарнизона у Госпићу. Италијанске трупе, које се налазе 18 км западно од Госпића, не намеравају да притекну у помоћ.
Србија: Немачке јединице заузеле Сјеницу и Пријепоље. Немачке трупе без орбе разоружале четничке групе у Новој Вароши. Нађено писмо италијанског официра из Сјенице, које је упућено једном четничком вођи. Садржај писма: „Није сигурно, да ли ће Немци доћи. У сваком случају спремајте кофере.“

1. мај
Хрватска: на основу последњих извештаја Хрвати су изгубили битку са надмоћнијим непријатељским снагама на планини Папук Италијанска окупациона зона: Хрватска и италијанске јединице западно од Госпића повукле су се у Карлобаг пред ударима непријатеља. Хрватској молби, која је упућена италијанским снагама, да им препусти тешко наоружање, није удовољено. Хрватска војна мисија хитно моли немачку помоћ. За сада им се не може помоћи. Постоји намера, да се Фоча што је пре могуће заузме уз помоћ немачких снага.

Србија: немачки пук 724 и делови пука „Бранденбург“ употребљени су при заузимању Нове Вароши, Бистрице, Пријепоља, Бродарева и Сјенице. Подржали су муслиманско становништво. Становништво Сјенице (такође у већини муслимани) дочекало нас је неочекивано хладно.

2. мај
Југоисток: Хрватска: нападнута једна хрватска полицијска станица, северно од Руме. Заробљено 11 полицајаца са оружјем.
Србија: нема посебних догађаја.

3. мај
Италијанско-четничке јединице, након што је сломљен отпор непријатеља, ушле су у Гацко.

4. мај
Хрватска: на простору Самарица (Банија) нападнута једна немачка јединица и у тој акцији убијено је 6 немачких војника и 20 рањено.
Италијанска окупациона зона: борбе на потезу Гацко-Невесиње између четника и комуниста и даље трају.
Црна Гора: борбе између четника и комуниста. Италијанска артиљерија даје подршку четницима.

5. мај
Немачке трупе код Фоче, – упркос противљењу Италијана, – разоружале сто четника.

6. мај
Африка: Немачка 5. тенковска армија, Бизерта, Тунис: јаки напади непријатеља и даље трају… наше резерве горива и муниције су при крају. Ваздушна надмоћност непријатеља јесте апсолутна.

7. мај
Африка: непријатељу је пошло за руком, да пробије нашу одрану западно од Бизерте, Тунис и да уђе у град.
Србија: У Београду стрељано 50 таоца.

8. мај
Србија: код Жагубице заробљена група наоружаних четника.
Хрватска: Једна хрватска јединица код Вочина (Подравска Слатина) нашла се у снажном непријатељском обручу.

9. мај
Африка: 5. тенковска армија, након храбре борбе и херојског отпора, престала је да постоји. Њен последњи поздрав гласио је: „У верном испуњавању дужности последњи борци 5. тенковске армије поздрављају отаџбину и нашег Фирера. Да живи Велика Немачка“.
Хрватска: Хрватске војне снаге (телесна гарда Поглавника), које су кренуле из Слатине ка Вочину, одбијене.
Србија: југозападно од Трестеника нађено скровиште присталица Драже Михаиловића. Убијена 2 четника и 4 заробљена. Пронађене веће количине оружја, муниције, радиостаница и документи.
Операција „Шварц“ у црној гори
Италијани помажу четнике и одбијају сарадњу с Немцима

10. мај 1943.
Африка: остали смо без горива, а муниције и резерве са животним намирницама скоро су при крају.
Хрватска: Посада у Вочину (600 Хрвата) успела је да пробије обруч и да стигне до Подравске Слатине.
369 дивизија наставља са чишћењем терена око Фоче.
Италијанска окупациона зона: Четници су – 30 км југозападно од Никшића – од комуниста запленили 8 митраљеза, 30 пушака и 600 ручних граната. Четници су из Калиновика протерали комунисте, који су се повукли на исток.
Србија: регистрована активност четничких и комунистичких банди. Немачке полицијске снаге код Младеновца заробиле 25 присталица Драже Михаиловића, међу њима има и виших функционера његовог покрета, а заплењене мале количине оружја.

11. мај
Хрватска: досадашњи укупни губици у борбама око Вочина:
Немци: 1 убијен, 6 рањено
Хрват: 35 убијена, 53 рањена.
Црна Гора: одбијен комунистички напад на Бијело Поље.

12. мај
Хрватска: непријатељ протеран из Вочина и њихови губици износе 140 мртвих.
Код Босанске Крупе несрећним случајем утопило се 6 немачких војника у реци Уни.
СС- дивизија: На простору мостара четници спроводе од 5. маја присилну мобилизацију српског становништва. Четници су 9/10. маја организовали и славље поводом победе над Немцима у Африци. Говорници су говорили са презиром о Фиреру и Поглавнику.
Србија: Код Жагубице успешна бугарска операција против четника. Четнички губици: 1 убијен, 17 заробљено, мали плен оружја.

13. мај
Недалеко од Мостара, нападнута ручним гранатама једна мала СС (есес)-јединица. Четници су, ван сваке сумње, идентификовани као нападачи.
Поред Берана, у више наврата четници напали немачке положаје.
Примећени јачи покрети четника из Бијелог Поља ка Сјеници.
Србија: У Београду ухапшено 12 комуниста.

14. мај
Хрватска: Јаке комунистичке снаге прекинуле саобраћај на друму Глина – Велика Кладуша. СС- дивизија: четници деле летке, где се говори о четничкој одлуци, да се позове српски народ у велику ослободилачку борбу против Немаца, Италијана и Хрвата. Истина, Италијани су много урадили за српски народ, стоји у прогласу, али сада ће их издати и предати их Немцима.
Четници су спремали план да западно од Андријевице нападну Немце, али су Немци тај план осујетили.
Немци заробили четничког вођу Павла Ђуришића. Италијани затражили да им се он мора изручити. Италијанске снаге прете да ће га ослободити силом.
Србија: Недалеко од Шапца заробљено 49 четника.

15. мај
Југоисток:
У Црној Гори започела операција „Шварц“. Четници очевидно изненађени после кратких борби брзо су предали оружје. Италијани одбијају да сарађују у овој операцији.
118. дивизија: Код Калиновика, после слабог отпора, разоружан већи број четника.
369. дивизија освојила Чајниче. Претходно су комунисти град уништили и запалили.

Немци заузели Колашин.

„Титов штаб“ смештен 20 км од Жабљака, а а штаб Драже Михаиловића, како је потврђено, налази се југоисточно од Бијелог Поља.
Хрватска: Банда у јачини од 500 људи краде стоку западно од Славонске Пожеге. Наставља се чишћење терена око Вочина.
Црна Гора: Напади комуниста на четничке положаје северно и источно од Никшића одбијени су уз помоћ италијанске артиљерије.

16. мај 1943.
Југоисток: Јуче у Црној Гори започела операција „Шварц“. Однос према Италијанима и даље напет. Италијанске војне јединице из Билећа одбиле су понуду за разговор команданта СС-дивизије. Пре него што је стигла СС-дивизија, четници су се повукли уз подршку Италијана. Италијани су им дали своје униформе и камионе, а за то имамо непобитне доказе.
118 дивизија: На простору Калиновика заробљено 530 четника.
369. дивизија: Недалеко Чајнича водиле су лакше борбе са четницима, који управо ратују са комунистима.
Више села између Пријепоља и Бродарева заузели су комунисти.
1. брдска дивизија: Заробљено 2000 четника.

17. мај
Југоисток:
Операција „Шварц“: 1. брдска дивизија наилази на жилав отпор комуниста. По мишљењу Италијана, Дража Михаиловић није више у Црној Гори, него је побегао у Србију. Започели смо акцију хватања Михаиловића.
Око Чајнича и даље су у току борбе између четника и комуниста.
Србија: 300 Бандита Драже Михаиловића привремено освојиле Гучу.

18. мај
Југоисток:
Операција „Шварц“: време облачно, кишовито. Јаке комунистичке снаге пружају жилав отпор пред 1. брдској дивизији.
Хрватска: Саботаже на прузи код Вочина и Јајца. Луфтвафе активна на подручју Бриња.

19. мај
Саботажа на прузи Земун – Нови Сад
Око Младеновца послате јединице за борбу против бандита. Ухапшено 12 особа осумњичене да су водиле комунистичку пропаганду.

20. мај
Код Берана, због неповољног војног положаја Италијана, побољшана немачко-италијанска сарадња.
Напад запаљивим бомбама на Жабљак. Погођено непријатељско складиште муниције. Место је уништено.
114. дивизија: Успешна акција чишћења простора између Кладуше – Глине – Костајнице. Непријатељ има 70 мртвих и 4 заробљена. Недалеко од Приједора саботажа на локалној прузи. Том приликом 15 немачких војника убијено, а 20 је нестало.
Црногорски зеленаши
лојални немцима
Зеленаш генерал Поповић најавио борбу против комуниста и четника

Операција „Шварц“: Јаче комунистичке и четничке снаге повукле се пред притиском СС-дивизије и умакле ка Пиви и Шавнику.
Губици и плен у последњих три дана: убијена 41 припадника четника и комуниста, заплењено 250 пушака, а минимално 49 погинуло.
Хрватска: напад на воз код Приједора: погинула два наша војника и 7 непријатељских. Потера за бандитима је у току.
Северозападно од Книна: Четници успешно одбили комунистички напад.

22. мај
Операција „Шварц“: Јаке комунистичке снаге (14 км југоисточно од Фоче) присилиле 4. хрватску бригаду да се повуче.
Борбе између 1.000 комуниста и слабијих четничких снага на прузи Добој – Дервента. Четници се повукли ка Теслићу.
Приликом борбе између четника и комуниста код Книна, комунисти имали 13 мртвих.
Србија: Југозападно од Ужица примећена концентрација бандита Драже Михаиловића.

23 мај
Хрватска: Више села у околини Травника освојено од стране јаких комунистичких снага (250 људи), а становници.
Италијанска окупациона зона: италијанско ваздухопловство тукло по непријатељским циљевима на простору између Госпића и Оточца. Госпић остао без воде, јер су комунисти извршили саботажу. Приликом борби између четника и комуниста убијено 8 комуниста.
Србија: На простору између Пожеге и Краљева потврђено, да Дража Михаиловић врши мобилизацију. Код Пожаревца примећено од стране наше обавештајне службе („Аст.=Абњехр=стелле“), да четници око Пожаревца поседују нове енглеске пушке (карабине).

24 мај
Јаки непријатељски напади недалеко од Фоче (вероватно 4 комунистичке бригаде), очевидно, како би пробили одбрану 118. дивизије. Из Сарајева нам стигло појачање.

Вођа зеленаша (који се залажу за самосталну Црну Гору) генерал Поповић дао је изјаву, да ће зеленаши бити лојални сарадници са Немцима и против комуниста и четника. Шеф штаба Драже Михаиловића, мајор Остојић налази се, на основу поузданих извора 30 км северозападно од Никшића.

Хрватска: спроведена успешна акција чишћења на простору Дарувар – Вировитица и при томе увијено 22 непријатеља и 6 заробљено. На планини Мославина примећена већа група комунистичке банде (350 људи) и она се повукла ка истоку.

Борбе на простору Глина – Петровац – Босанска Крупа и непријатеља имао 5 мртвих.

Италијанска окупациона зона: дејствовало италијанско ваздухопловство против непријатељски циљева на простору Госпић – Карлобаг – Оточац и бацало помоћ Хрватима, који се налази у Госпићу у непријатељском обручу.

Србија: Недалеко Књажевца разоружана српска стража Милана Недића од стране четника.

25. мај
И даље траје непријатељски притисак на Фочу и то вероватно са 6 бригада и са укупно 6000. 25 км југозападно од Сјенице 104 дивизија потпомогнута са локалном муслиманском милицијом воде борбе са четницима.
Србија: Код Грделице борбе између бугарских снага и бандита

26. мај
Један поверљив човек нам јавља, да се Тито са својим штабом налази 14 км источно од Жабљака, у долини Таре.
Хрватска: Северно од Славонске Пожеге примећене непријатељске снаге са око 1.500 људи. На простору Бјеловара комунисти са око 150 људи напали једну хрватску јединицу. Хрвати имали два убијена, а 7 их је нестало.

114 дивизија: У борбама са бандитима северозападно од Костајнице убијено 9 непријатеља.
Италијанска окупациона зона: на простору Книна борбе између четника и комуниста, у којима је убијено 10 комуниста.

Србија: Убијено 250 људи Драже Михаиловића у знак одмазде због њиховог напада о пре шест дана на једну нашу јединицу.

На простору Ваљева и Чачка потврђено, да постоји банда Драже Михаиловића са око 500 људи.

Хрватска: Борбе између Хрвата и комуниста код Копривнице, у којима убијено 8 комуниста и 4 заробљено. Недалеко Глине комунисти упали једно хрватско упориште, али је напад одбијен.

Италијанска окупациона зона: у борбама између четника и комуниста на простору Книна – Грахова комунисти су имали поново 40 мртвих и 10 заробљених.

Србија: У знак одмазде због саботаже у Пожаревцу и на железничку пругу стрељано 125 комуниста.

28. мај
Хрватска: Недалеко од Сиска нападнуто једно хрватско утврђење и при томе заробљено 100 Хрвата.

29. мај
Хрватска: Јаке комунистичке снаге код Славонске Пожеге угрожавају више насеља. Борбе усташа са бандитима код Окучана. 7 непријатеља убијено.
114. дивизија: При чишћењу простора западно од Глине убијено 14 непријатеља. Североисточно од Тузле примећено око 1000 комуниста.
373. дивизија: Приликом чишћења терена код Горњег Вакуфа заробљено 62 комуниста, а међу њима један комесар.
Италијанска окупациона зона: 6. и 14. хрватска бригада врше чишћење терана око Бриња и непријатељ имао 17 мртвих.

30. мај
Југоисток:
Сопствени губици у последњих 15 дана: 131 убијен, 506 рањених и 744 нестала комунисти: 897 убијена, 620 рањених и 701 заробљен.
четници: 15 мртвих, 3049 заробљених.
Хрватска: Славонска Пожега наводно у рукама комуниста. Усташе су у борбама имале знатне губитке.
114. дивизија: Борбе са комунистичким бандама код Босанског Новог.

31. мај 1943.
Хрватска: Све су чешћи случајеви, да се хрватске јединице, приликом непријатељских напада, без отпора дају разоружати или заробити.

Калабић се нуди Немцима
„Његов покушај да се приближи нама (Немцима), је одлучно одбијен“

Усташки батаљон у акцији чишћења терена северозападно од Пожеге и наишао на јаки отпор непријатеља. Хрватски губици су, наводно, високи. Комунисти гађали Пожегу са лаким наоружањем. Непријатељ напао код Глине једну хрватску јединицу и успео да зароби пуковника Ланића са још 21 војником.
Србија: Примећен јаки четнички покрет на простору Ивањице.

1. јун 1943.
Хрватска: Јаке комунистичке снаге недалеко Славонске Пожеге, има их неколико хиљада, очигледно добро наоружани и опремљени, крећу се ка југу. Против њих је деловало и ваздухопловство. Због ситуације око Пожеге, из Загреба кренуо један немачки батаљон у помоћ. Борбе између немаца и комуниста североисточно од Бања Луке.
Србија: Због пљачке, четници обесили сељаке код Уба. Покушај Калабића, једног од вођа покрета Драже Михаиловића, да нам се приближи, одбијен, а његови људи ухапшени. Људи Драже Михаиловића на простору Тополе стрељали комунистичке симпатизере и захтевају од сељака да учествују у прогону комуниста.

2. јун
Хрватска: Јужно од Велике Кладуше вођене борбе између Хрвата и комуниста.
Србија: У акцији чишћења села око Младеновца, која су комунистички заражена, ухапшено 18 особа, а 5 је, приликом покушаја да побегну, убијено. Код Чачка ухапшено 12 особа, за које се сумња да су симпатизери Драже Михаиловића.

3. јуна
Притисак на положаје потпуковника Герлтлера на простору Тјентишта не престаје
Хрватска: код Кладуше разбијена једна непријатељска група, 14 комуниста убијено. Код Костајнице непријатељ има 6 мртвих, а недалеко Бихаћа убијено 17 непријатеља.
Италијанска окупациона зона: италијанско ваздухопловство деловало по непријатељским циљевима на простору Плашки – Дрежнице.

4. јуна
Југоисток: Мост на Дрини код Фоче, због високог водостаја реке, уништен.
Хрватска: Ситуација у долини Славонске Пожеге и даље је напета. По непријатељским положајима деловало немачко и хрватско ваздухопловство и имали добре резултате.

5. јун
Југоисток:
Непријатељ покушава да са бројчано надмоћнијим снагама пробије положаје потпуковника Гертлера, како би преко Попова Моста стигао до Калиновика.
Борбена група генерал-мајора Лудвигера: већи делови јединице прешли Тару. Бугарске јединице стигле до Суводола (7 км од Жабљака).
Хрватска: Главне борбе сада су се пренеле са простора Славонске Пожеге на простор Нашица. Борбена јединица, која кренула да пробије непријатељски обруч око Нашица, наишла на снажан отпор 8 км североисточно од Нашица.
369 дивизија: Југозападно од Бијељине комунисти освојили једно хрватско упориште и заробили 900 Хрвата.

6. јун
Хрватска: Северозападно од Бјеловара извршен напад на једно хрватско упориште. 28. Хрвата је заробљено.

7. јун
Операција „Шварц“: све говори, да је непријатељ појачао своје положаје на планини Дурмитор. У борбама код Гацког непријатељ има велике губитке (200 мртвих). Сопствени губици: 10 мртвих, 50 рањених. Успешно деловање ваздухоплова по непријатељским циљевима на простору Мратиња, Тјентишта и Суха.
Хрватска: Губици међу хрватском посадом Нашица и Ђурђеновац износ 117 мртвих, а непријатељски 51.
На простору Руме убијено 3 немачка војника.
На основу хрватских извештаја, Слуњ заузеле 2 комунистичке бригаде. Не зна се ништа за судбину 130 хрватских војника.
Србија: Из Санџака на простор Ужица стигло 200 четника. Због саботаже привремено затворена пруга Вишеград – Ужице – Ваљево.

8. јун
Хрватска: Коначни хрватски губици у борбама за Нашице: 71 убијен, 26 рањених, 97 несталих, 80 цивила мртвих, а непријатељ имао 280 мртвих.
Усташка јединица, која је кренула ка Славонској Пожеги, највећим делом дезертирала. Свега 100 усташа стигло у Плетерницу.
Србија: Код Лазаревца борба између комуниста и четника. Убијено 5 четника. Приликом бугарског чишћења терена на простору Прокупља – Куршумлије убијен 1 комуниста и 19 четника, а међу њима и двојица официра и 12 мушкараца у енглеским униформама. Заплењена два камиона, један енглески краткоталасни радио предајник, падобран и долари и злато.

9. јун
Хрватска: Хрвати поново освојили Слуњ. Непријатељ имао 7 мртвих.
Србија: велике борбе између банди Драже Михаиловића и комунистичких банди на простору Шапца. Појачана безбедност Лазаревца од јачих комунистичких банди. На простору Аранђеловца примећене 2 веће бандитске групе Драже Михаиловића. На простору Ивањице четничка банда броји 400 људи, а међу њима и 15 Енглеза.

10. јуна
Операција „Шварц“: непријатељ довлачи појачање са истока преко Пиве. Након тешких борби са променљивом срећом непријатељу је пошло за руком, да на једном месту пробије фронт код 369 дивизије. Мост на Сутјесци је срушен. Непријатељ има велике људске и материјалне губитке.
Хрватска: југоисточно од Вировитице комунисти извршили напад и 13 Хрвата је разоружано.

11. јун
369. дивизија: Источно од Власенице примећена једна комунистичка група (300 људи). На простору Зенице уништена једна четничка група, 9 непријатеља убијено.
373. дивизија: Нападнуто немачко обезбеђење друма Доњи Вакуф – Травник. Два Немца убијена.

12. јун
Операција „Шварц“: Наше снаге стежу обруч западно од Пиве. Наше јединице, после јаког отпора непријатеља, освојиле Тјентиште. 118. дивизија избројала 214 мртвих непријатеља и 34 заробљена. У појединим местима регистроване бројне жртве тифуса. И та смо насеља запалили.
Енглези дотурају оружје Србима
На простору Жагубице енглески авиони бацају „пакете“ четницима

Хрватска: Саботажа на прузи код Вировитице. Србија: порасла активност банди Драже Михаиловића у југозападној Србији. Код Пожаревца, приликом потере за четницима, заплењено оружје, које су Енглези бацили из авиона на територију Србије. Саботажа на прузи Краљево – Крушевац. Приликом дизања у ваздух пруге употребљен енглески експлозив.

13. јун 1943.
Операција „Шварц“: време облачно. Непријатељ покушао да се пробије из обруча, али без успеха. Укупни наши губици од 15. маја до 12. јун 1943. у операцији „Шварц“ износе: 323 погинула, 1696 рањена и 217 нестали. Хрватски губици: 43 убијено, 184 рањено, 208 нестало. Непријатељски губици: 3252 избројена убијена, 4209 заробљено, 17 нам је пребегло, 59 заробљено.
Хрватска: на путу од Брчког ка Бијељини 2. хрватски батаљон (1000 људи), после вишечасовне борбе са комунистима, готово потпуно уништен. Вратило се само 600 војника и то без одеће. Хрватски официри су заробљени.

14. јун
Операција „Шварц“: највећи део непријатељских снага, који су се нашли у обручу, уништени. Непријатељ претрпио велике губитке код Тјентишта избројено 406 убијених непријатеља.
ú брдска дивизија: пронашли велике масовне гробнице и насеља пуних лешева, а узрок смрти: тифус.
Хрватска: 369. дивизија: код Кладња убијено 75 непријатеља и 10 Хрвата.

15. јун
Операција „Шварц“ окончана. Време: ведро. Број избројених мртвих непријатеља повисио се на 5 697.
СС-дивизија и 118-дивизија: приликом чишћења обрачун на простору западно од Сутјеске до сада нађено 1 193 непријатеља. поред тога нађено око 200 лешева, који су умрли од глади. Ослобођено 150 Италијана.
Хрватска: код Сокоца једна усташка јединица нападнута од стране комуниста.
Србија: Четници мобилишу сељаке са циљем да изврше десетодневни маневар.

16. јун
Приликом чишћења терена Котор Варош – Пријавор – Теслић убијено 78 комуниста, а 8 заробљено.
Србија: бугарске трупе код Лебана убиле 9 четника, а 50 сумњивих лица заробљено.

17. јун
Хрватска: Код Руме нападнут један путнички воз. Три радника са хрватске железнице су нестала.
Борбе југозападно од Дарувара: убијено 195 комуниста и 14 заробљено. Погинула и 57 Хрвата, а 39 нестало.
Железничка пруга Сарајево – Мостар појачана са три батаљона.
Србија: У Ужицама стрељано 20 јатака банди Драже Михаиловића.
Операција „Шварц“ је завршена. Четници су се већ пре операције захваљујући италијанској помоћи спасли немачког обруча. Главнина комунистичких банди под Титом уништена је на простору Пива – Сутјеска. непријатељ је имао најмање 12 000 мртвих. Од тога броја 10 000 погинуло у борбама, а 2 000 од тифуса и глади. Тито је успео да побегне са око 4 000 људи. Тешке болеснике ус сами убили.
Сопствени губици износе: 465 убијена, 1554 рањена, 281 нестали: Хрватске јединице имају 47 убијених и 399 несталих бораца.
Савезничке трупе бориле су се преко месец дана, под тешким условима, по пљуску и снегу, на тешко приступачном терену, где планински висови досежу до 2 500 метара. наше трупе постигле су максимум, а посебно се истакла 1. брдска дивизија, као и СС-дивизија. Веома је било тешко снабдевање трупа. Резултат борби јесте следећи: Титове снае на херцеговско-црногорском простору су разбијене. Титов углед је тиме веома ослабљен.

18. јун
Хрватска: хрватске специјалне јединице разбиле комунистичке групе северно од Бјеловара и северозападно од Глине. Непријатељ је имао 14 мртвих. Напад на немачки теретни воз код Новске. У борбама погинуло један немачки војник, а 5 рањено. Пруга је била затворена око 7 часова.
Кладуша у окружењу од стране комунистичких снага. Против непријатеља дејствовало наше ваздухопловство.
Фојницу и Бусовачу заузели комунисти.
Италијанска окупациона зона: одбијен комунистички напад на Книн. комунисти имали 10 мртвих.
Србија: у знак одмазде због саботажа, које су се у последње реме догодиле против нас, стрељано 350 комуниста и 50 четника.
Код Прокупља појачана комунистичка активност, сукоби са српском стражом Милана Недића.

19. јун
Хрватска; код Котор Вароши уништена једна комунистичка група, убијено 39 непријатеља. Код Книна убијено 79 непријатеља.

20. јун
Србија: У Београду ухапшено 12 комуниста. Због саботаже пруга Лајковац – Младеновац 9 часова била затворена.

21. јун
Појачана активност Драже Михаиловића. Јављено, да се на простору југозападно од Доњег Милановца налази један штаб Драже Михаиловића са више штабских официра, а међу њима и један Енглез. на простору Жагубице наводно појачана активност енглеског ваздухопловства, која баца помоћ устаницима.
На простору Рудника четници настављају да спроводе присилну мобилизацију. У борби са четницима северозападно од краљева бугарске трупе убиле 2 четника, а двојицу заробиле.
Тежак пораз партизана на Сутјесци
Од 16.000 људи спасило се само 3.000 бораца под вођством Тита

22. јун 1943.
Хрватска: Приликом напада на једну хрватску патролу недалеко Петриње заробљено 19 Хрвата
Србија: борбе између четника и комуниста на простору Ваљева и Крушевца.

23. јун
Црна Гора: италијанска дивизија „Венеција“ и „Перуђа“ водиле борбе са устаницима: 18 комунсита убијено, 17 заробљено.
Србија: У знак одмазде стрељано 20 четника и 10 комуниста. Наставља се активност четника Драже Михаиловића на простору Ариља.

Посебни извештај:
Од 15. јуна до 17. јун на висоравни Црне Горе немачке снаге водиле су – заједно а појединим бугарским и хрватским јединицама, које су стајале под немачком командом – војну операцију са циљем да униште: прво, јаке комунистичке банде, које су из Хрватске овде нашле уточиште, и друго, наоружану националистичко-српску организацију, коју води четнички вођа Дража Михаиловић. Четници су могли да се на време, пре него што је започела немачка операција, склоне. Заробљено је 4000 четника, али пре почетка операције. Дража Михаиловић успео је да побегне.

Комунистичке банде, које су имале око 16 000 људи, и поред жилавог отпора, биле су стегнуте у обруч и после тешких борби на простору Дрина-Сутјеска сабијене и уништене. Спасило с е само око 3000 људи под вођством Тита. Наше трупе уз помоћ савезника успеле су на тај начин да униште најјачу, добро организовану комунистичку групу на Балкану.

24 јун
Хрватска: На простору Вишеграда примећене јаче четничке снаге. Северозападно од Тузле регистроване јаче комунистичке групе са тешким наоружањем.
Борбе код Кладуше окончане. Губици непријатеља: 682 мртва. Убијена три Немца и 60 Хрвата.

Србија: Код Бољевца настављају се борбе између четника и комуниста. Код Параћина се појавила комунистичка група која терорише становништво.
На простору Сјенице муслиманска милиција, под вођством немачких официра, убила 50 четника.

25. јун
Србија: Повећан покрет банди на простору Крушевца и регистровано интензивније ваздушно снабдевање банди од стране енглеских авиона. Два енглеска транспортна авиона на простору Бајине Баште бацила помоћ банди Драже Михаиловића. У Пожаревцу и Београду ухапшено 16 комуниста.

26. јун
Хрватско упориште 10 км. од Власенице пало у рук непријатеља. Заробљен комуниста изјавио, да су комунисти у недавним борбама у Црној Гори изгубили 70% својих снага и да је Тито наводно рањен. Преостали део комуниста намерава да се докопа Србије и Славоније.

Црна Гора: На северу Црне Горе јача четничка пропаганда и регистровано сакупљање јачих четничких снага (2000?).
Србија: Југоисточно од Крушевца настављају се борбе између четника и комуниста. Због саботажа на железничкој прузи, стрељано 30 комуниста.

27. јун
Хрватска: Власеница и Сребреница пале у непријатељске руке. Комунисти наставили да прогоне усташе, који су побегли према Зворнику. Хрвати имају знатне губитке. Наводно да је дошло код Сребренице до уједињења четника и комуниста.

Црна Гора: У знак одмазде за убијене италијанске официре на простору Беране – Подгорица – Никшић стрељано 150 заробљених комуниста.

28. јун
Хрватска: Кладањ пао у руке непријатеља.
Србија: У Зворник стигло неколико хиљада избеглица са хрватског подручја.
Србија: Стрељано 7 комуниста.

29. јун
Хрватска: Ступари (12 км северно од Кладња) пали у руке непријатеља. Недалеко Зворника воде се борбе између Хрвата и комуниста.

Србија: Због саботажа и препада, које су у последње време извршене у Србији, у знак одмазде стрељано 605 четника Драже Михаиловића и осумњичених да су комунисти.
Код Бора убијено 9 четника, а 116 осумњичених да су присталице Драже Михаиловића ухапшено. У Немачко – српској полицијској акцији на простору Шапца ухапшено 43 комуниста.

30. јун
Хрватска: Титове банде налазе се у источној Босни у бедном стању и највећим делом су деморалисане. Кладањ су наводно ноћу 28. јуна надлетали енглески авиони и бацили помоћ устаницима.
Србија: Код Књажевца учестале демонстрације гладних. На простору Аранђеловца 9 цивила убили комунисти.

1. јул 1943.
Непријатељско ваздухопловство напало аеродроме на Сицилији. Јасно је, да немачке јединице представљају најважнију компоненту одбране италијанског простора.

2. јул
После промене у државном и у партијском врху Италије, воља за отпором постала је делом јача, али, са друге стране, јачају антифашистичке и дефетистичке снаге, које су такође захватиле и армију. Италија не поседује довољно тенковских дивизија, као ни антитенковско наоружање. Одбрана италијанске обале је слаба, а вредност италијанске ратне морнарице је још веома мала. Италијанско ваздухопловство може да ефикасно делује само када се ослони на немачко ваздухопловство . Самопоуздање италијанског војника јесте готово уништено. Однос између немачких и италијанских војника јесте, све у свему, коректан.

Како се плаши становништво
Што више говорити о уништавању грчких и српских банди

Код италијанског становништва, међутим, примећује се хладно, па чак и непријатељско држање према немачким војницима.

Југоисток

У односу на хрватске јединице – 4. бригаду, те 369. и 373 пешадијске дивизије , које су учествовале у операцији „Шварц“, – примећено јесте следеће: треба да се повећа број немачких војних инструктора, јер је обука хрватских војника слаба. Што се тиче чистих хрватских војних формација, оне су у борбама потпуно затајиле. Једна од директних последица тог затајивања хрватских јединица састоји се у томе, да морал и борбена снага бандита стално јача.

Своју оцену хрватске војске дао је и немачки генерал у Хрватској, Глез фон Хорстенау. Он је нагласио, да су се хрватске јединице у већини случајева, кад су се нашле у озбиљној борбеној ситуацији и већем искушењу, показале као непоуздане („унзуверлассиг“, стр. 740). Оне имају успех само онда, кад се ослањају или, када стоје под немачком контролом. Због свих тих разлога, треба да се испита могућност, да се у потпуности одустане од формирања чисто хрватских јединица.

3. јул 1943.
Исток: на читавом руском фронту није било значајних окршаја. Непријатељско ваздухопловство наставило је са нападима на градове и аеродроме Сицилије.

4. јул
Непријатељско ваздухопловство извршило ноћу снажан напад на Келн, и то на сам град и на индустријско подручје.
Бугарска 25. дивизија треба да обезбеђује делове СС-брдске дивизије и делове хрватске 373. дивизије.

5. јул
Посебан нагласак треба ставити на пропаганду, како би се становништво Балкана заплашило – које је једнострано информисано од стране непријатељских радио станица у вези успеха устаника – у извештајима Вермахта мора да се далеко више говори, него што је до сада био случај, о уништавању грчких, српских и комунистичких банди.
Укупни немачки тенковски губици на руском фронту од 22. јуна 1941. до 30. јуна 1943: 8.105 тенкова.
Да би се уништиле непријатељске снаге код Тузле, употребиће се 369. (хрватска) дивизија и СС-дивизија „Принц Еуген“.

6. јула
Исток: Наша операција „Цитадела“ на руском фронту није успела, јер је непријатељ тачно знао за почетак нашег напада, па тиме није постигнуто оперативно изненађење.
На Балкану, а посебно на острву Крит, регистрована активност банди и саботажа.

7. јул
Указана је важност коју за нашу привреду има рудник боксита код Дрниша и да га зато треба војно обезбедити, како би могао несметано да функционише. Јављено је да је код Дрниша недавно уништен друмски и железнички мост. Подузете мере да се мостови што пре поправе.

8. јул
На простору Курска воде се тешке тенковске борбе.
Балкан: У Грчкој и Хрватској у току су борбе са јаким бандитским групама.

9. јул
Наша 9. армија није успела на простору Курска да пробије непријатељску линију одбране.
Ноћу тежак ваздушни напад на Келн.
Опште информације: укупни губици Британског ратног ваздухопловства у времену од 1. септембра 1939. до 30. јуна 1943. процењују се на 24.900 авиона. Немачки губици ратног ваздухопловства – без да се узима у обзир операција против Пољске и Русије – износе 14.757 авиона. Укупни немачки губици ратног ваздухопловства од 1. маја 1942. до 8. јуна 1943. на Источном фронту износе 3.712 авиона, а совјетски износе око 21.000.

10. јул
На простору Тузле трају борбе са јаким бандитским групама. Од Италијана се тражи гаранција, пре него што започну са војним операцијама у Лици, да се обезбеди разоружање четника. Чим Италијани пруже ту гаранцију, онда одмах може да се започне са операцијом на том подручју.

11. јул
Сицилија: код Ликата и Ђела америчко-британске снаге извршиле инвазију. Њима у сусрет треба да крену дивизија „Херман Геринг“, те италијанске дивизије „Ливорно“ и „Наполи“. Непријатељске падобранске јединице највећим делом су уништене.

12. јул
Сицилија: непријатељ је успео да на свим линијама прошири своју територију, пошто је италијанска одбрана потпуно затајила. Дивизија „Херман Геринг“ на Сицилији броји 17.601 војника.
На простору Тузла-Сарајево непријатељ пружа жилав отпор 369. дивизији и СС-дивизији „Принц Еуген“.

13. јул
На простору Курска јак непријатељски тенковски противнапад, и то по читавој дужини фронта. На више места Руси су успели да пробију нашу одбрану.
Сицилија: сав терет борбе носе готово искључиво немачке војне снаге. Тенковска јединица „Херман Геринг“ има знатне губитке.
Наша обавештајна служба примила је информацију, по којој је генерал Михаиловић 7. јула 1943. упутио позив свим својим потчињеним командантима, у вези непријатељског искрцавања на Сицилију, да спреме устанички покрет, али да крену у акцију тек када он то одобри.

14. јул
Због упада бугарских трупа у источну Грчку, у Атини је избио штрајк.
Борбе против устаника у источној Босни и планини Папук су у току.

15. јул
Сицилија: главне борбе воде се код Катаније. По свему судећи. Сицилију више не можемо да одбранимо.
Поново живнула активност банди на острву Крит, а они уживају подршку непријатељских подморница.
Паника у Хрватској
Разлог: Искрцавање савезника на Сицилију

16. јул 1943.
Немачки комесар за Норвешку јавља Фиреру да је бежање бивших норвешких официра – који су спремни да се боре против Немачке – из Норвешке у Шведску, у последње време попримило веће размере. Овим је нарушено поверење према Норвежанима, које су, након ваше победе године 1940. сви заробљени војници и официри били пуштени кућама. Због тога је Хитлер сада наредио да сви бивши норвешки официри треба да се третирају као ратни заробљеници и да се као такви транспортују у Немачку.

17. јул
Након непријатељског искрцавања на Сицилији, у Хрватској је настало панично расположење. Очекује се промена у влади, која би требало да се јасно дистанцира од досадашњег усташког курса.

18. јул
Стање на Сицилији се стабилизовало и изгледа много боље, али се не зна колико ће то дуго да траје.
У источној Босни непријатељу је пошло за руком да пробије обруч 369. (хрватске) дивизије и да крене у правцу југа.

19. јул
Северозападно од Орела Руси успели, са далеко надмоћнијим снагама, да пробију немачку одбрану.
Наше ваздухопловство успешно деловало против непријатељских бродова у поморској луци Сиракуза, на Сицилији.

20. јул
Команда за Југоисток ухватила је пре четири дана, 16. јула 1943, једну радио поруку Драже Михаиловића, у којој он, – с обзиром на најновији развој ситуације на европским ратиштима, – позива на појачано вршење саботажа у Хрватској, те да његове јединице треба да крену према Јадрану, како би Савезници, ако дође до њиховог искрцавања, тамо среле четнике, а не комунисте. Како би Титу избила адуте из руке, четничка пропаганда треба да је југословенска, а не великосрпска.

21. јул
На простору Курс-Орел непријатељ успео да пробије нашу одбрану и то 10 км у правцу Орела.
4. немачке дивизије пребачене ка југу Италије. Недалеко Сиракузе немачки бродови ноћу потопили 2 непријатељска разарача и један теретни брод од 3 000 тона носивости.

22. јул
Хитлер наредио да се комплетна 29. тенковска дивизија из Калабрије пребаци на Сицилију.

23. јул
У вези транспорта издана је следећа наредба: између Скопља и Солуна уместо досадашња дневно 22 воза, треба да повисити на 28. До сада су између Загреба и Скопља саобраћала дневно 22 воза и тај капацитет треба повисити на 30. Да би се растеретила железница, део транспорта треба да иде Дунавом и због тога потребно је изградити мост на Дунаву, између Румуније и Бугарске, код Ђурђуа.

У вези стања на српско-црногорској граници, где су Немци наоружали локално муслиманско становништво, наша команда јавља да су Италијани разоружали муслиманске цивиле, аи у сваком другом погледу иду на руку Србима, а на штету муслимана. 118. дивизија примила је наређење, да стану на пут таквим стварима. У крајњем случају, муслимани треба да пређу на немачку окупациону зову, дакле, у Србију.

24. јул
80 непријатељских авиона напало острво Крит и није нанело неке веће штете, а ми смо оборили 17 непријатељских авиона.
Било је говора о томе како најбоље заштитити главне железничке пруге у Грчкој, Србији и Хрватској.

25. јул
Пуч у Италији: јуче у 15.50 састао се у Риму, по први пут од почетка рата, Велики савет фашистичке странке. Седница је окончана јутрос у 03.00. На њој је изражено неповерење Мусолонију: 19 чланова Савета гласала је против њега, а 7 за њега. Док је један глас био уздржан. После тога је краљ замолио маршала Бадоља да формира нову владу.

Прва изјава Бадољија била је јасна. „Италија наставља да ратује и остаје немачки савезник. Увече је дошло до антифашистичких испада, а попримили су делимично и антинемачки карактер. На северу Италије почињу да се буде социјалистичке и комунистичке снаге. Најновији догађаји у Италији последица су замора ратом и народа и армије, као и ратни неуспеси. Италијански генерали Амброзио и Роата не уживају никакав углед код Немаца. Напетост у Италији расте и зато јер непрестано расте надмоћност непријатељских снага на простору Средоземног мора.

26. јул
Тешки непријатељски напад на Хамбург и Кил, а ноћу на Есен. Оборена 48 непријатељских авиона.
Разматра се могућност да Немачка преузме потпуно контролу над Италијом, како у војном погледу, тако и у односу на њен железнички и друмски саобраћај. Такође постоји намера да се ухапсе све водеће личности Италије, за које се верују да су издале Немачку, те д се припреми акција „ослобађања Дучеа“.

27. јул
Јаки ваздушни напади на Хамбург, Хановер и Везерминде. Са 9 авиона напали смо Лондон.
Немачки генерал у Загребу јавља да је позиција Поглавника, после недавних догађаја у Италији, знатно ослабљена.

28. јул
Наше снаге на Балкану примиле су заповест да преузму команду над 11. италијанском армијом.
Према још непровереним извештајима, Италијани у Карловцу и Огулину продавали су становништву оружје.

29. јул
Разматра се могућност, да немачке снаге евакуишу своје снаге са Сицилије и сматра се да је то могуће урадити у року од три ноћи. Такође је у разговору са Фирером било говора о евентуално евакуацији немачких трупа са Сардиније и да се оне онда пребаце на Корзику.

30. јул
Састанак немачког генерала у Хрватској фон Хорстенау са Поглавником. Павелић му је казао да се италијански генерал Роата састао пре пет дана у Венецији са командантом италијанске 2. армије, генералом Роботијем и изјавио да изјава лојалности маршала Багоља према Немачкој не значи друго већ да Италија добије битку са временом. Италија ускоро намерава да прогласи неутралност. То исто поновио је Роата и пред хрватским представницима, па је тако до те информације стигао и Поглавник.

31. јул
Очекује се да ће Сицилија ускоро потпуно да падне у руке непријатеља.
1. август 1943.
Непосредни немачки задаци: да се преузме команда над свим италијанским ратним и трговачким бродовима, како би се спречила њихова предаја непријатељу. Да се преузме контрола на свим италијанским аеродромима и авионима, како би се спречила злоупотреба од стране италијанских пилота и протуваздушне одбране.

Италијани напушају Немце
Италијански официри започели разговоре с четницима и Титом

2. август 1943.
Синоћ је 100 непријатељских авиона напало рафинерију нафте у Плоештима (Румунија).
На Западни фронт треба да се пошаље бошњачка СС- дивизија и „Хитлерова омладина“.

3. август
Немачки генерал у Хрватској фон Хорстенау јавља да је јуче имао разговор са Поглавником. Павелић је генералу Глезу препричао разговор, кога је водио увече 31. јула 1943. са италијанским послаником у Загребу и који му је том приликом казао да Италија не само да ће иступити из пакта Осовине, него да ће наставити да ратују у савезништву са другом, непријатељском страном.
Немачки генерал из Загреба ,такође, јавља да је стање на далматинској обали забрињавајуће. Италијански официри 2. армије наводно су већ започели разговоре са четницима и Титовим људима. Предност дају Титу, коме су спремни предати Сплит и остале значајније градове, како би његова револуционарна армија била спремна да дочека Британце.

4. август
Настављају се тешке борбе на Сицилији.
На захтев Бугарске, немачке јединице на простору Демотика појачане су једном СС-јединицом.

5. август
Исток: непријатељ изгубио 126 авиона, а ми 20.
Команда за Југоисток јавља да је Хитлер одобрио предлог да се 297. дивизија пребаци на простор Рашка-Косовка Митровица.

6. август
Исток: након огорчених борби изгубили смо Белгород.

7. август
После најновијих догађаја постало је јасно да је важност Балкана порасла и због тога је Фирер решио да формира нову армијску групу, која има команду над Грчком (а то укључује и острво Крит и егејска острва) и то под заповедништвом генерала Ромела. Главна команда за цео Балкан, по наредби Хитлера, налази се у Београду (генерал Фелбер – Фелбер): њему су подређени војни заповедник Грчке у Атини (генерал Шпајдел – Спеидел) и генерал у Хрватској (Глез фон Хорстенау – Глаисе вон Хорстенау).

8. август
Исток: Непријатељ је успео да са јаким тенковским снагама пробије фронт и сада се налази 40 км северозападно од Харкова.
У Грчкој, Србији и Хрватској регистрована локална активност бандита.

9. август
Примећена појачана активност француског поркета отпора, који врше саботаже и то на простору Савојских Алпа. Тај покрет стоји пдо јаким комунистичким утицајем. Италијани су до сада веома мало подузели како би стали напут тим саботажама Француза.

10. август
Непријатељ се примакао на 15 км од Харкова.
Око 300 непријатељских авиона извршило напад на Манхајм.
11. август
До 300 непријатељских авиона извршило тежак напад на Нирнберг. Оборено 13 непријатељских авиона.
Јака локална активност банди и вршења саботаже приликом жетве у Србији и Хрватској. На сарајевском аеродрому устаници уништили 17 немачких и хрватских авиона.

12. август
На простору Харкова непријатељ забележио нове успехе.

13. август
Јаки непријатељски ваздушни напади на Бон, Бохум, Гелзенкирхен-Хорст, Дуизбург и још 6 других места у рајнско-вестфалијској индустријској области. Оборено 37 непријатељских авиона.

14. август
Код Харкова противник је забележио нове успехе.
Евакуација наших трупа са Сицилије одвија се према плану.

15. август
Све су јаснији знаци да непријатељ спрема инвазију према југу Италије.

16. август
Саботаже при жетвеним радовима у Србији. Код Сарајева жива активност Титових банди.

17. август
Предвиђа се да ће Италијани ускоро да евакуишу целу далматинску обалу и немачке трупе намеравају да је вежу за Хрватску, а тиме ће Хрватску јаче везати за Немачку. Као противуслугу Немачка тражи од Хрватске да се одрекне Срема, који сеже до врата Београда, а тим би се мало ублажили затровани хрватско-српски односи. Тиме би влада Милана Недића била стабилнија.

18. август
Јуче, по плану, у 06:30 последњи немачки војник евакуисан је са Сицилије. Тиме је, и поред непријатељске надмоћи у ваздуху, на мору и броју војника, успешно пребачено са Сицилије око 60.000 немачких војника са целокупним наоружањем.

19. август
Исток: непријатељу је пошло за руком да са надмоћним снагама пробије одбрану 6. армије.

20. август
Према нашим информацијама у Мадриду с појавио један италијански генерал, који је водио разговор са британским амбасадором.

Пет нових дивизија у Србији
Бугарска одбила захтев Немачке да пошаље додатне трупе у Србију

21. август
Као последица повлачења наших трупа, наше ваздухопловство више није у стању да угрожава руску индустрију на простору Урала, па ни градове као што су Грозни, Саратов и Горки. Са друге стране, сада руско ваздухопловство може да лети до Берлина и Горње Шлезије.

22. август
У Хратској све су чешћи случајеви који говоре о непоузданости хрватских дивизија. На простору Лике управо је у току окупљање јачих комунистичких снага.

23. август
Исток: опала борбена снага немачке 6. армије.

24. август
Немачка 8. армија успешно је извршила евакуацију и напустила Харков, те заузела нове одбрамбене положаје.
На простору Лике ситуација постаје све напетија.

25. август 1943.
Вођени разговори између немачког генерала Вестфала и италијанског генерала Роате. Немачки генерал изразио је своје чуђење због неповерења Италијана према Немцима, јер Немци су на најбољи могући начин доказали на делу своју верност према своме савезнику Италији, пошто су понели главни терет тешких боби на Сицилији, где је погинуло много Немаца. Генерал Роата је упозорио на чињеницу да се неке немачке јединице на северу Италије понашају тако као да Италија није немачки савезник, него једна окупирана земља.
114. дивизија пребачена је на простор Дрниш – Книн – Грачац и њен главни задатак јесте да се брине о безбедности рудника угља код Тузле и боксита код Мостара.

26. август
150 непријатељских авиона напало 8 италијанских градова. Само на аеродрому Фођа уништен је 31 немачки авион, а 41 је оштећен.
Велики немачки губици северно од Саве.

27. август
Немачка подморница северно од Туниса потопила два непријатељска трговачка брода. На острво Корзику успешно пребачена једна СС-бригада.
Регистрован велики број дезертера код 369. хрватске дивизије (175 дезертера од 6. августа 1943).

28. август
До 400 непријатељских авиона напало ноћу Нирнберг
У Србији се врше саботаже при жетвеним радовима. И даље траје штрајк у Атини. Направљена студија о могућностима одбране целокупног Балкана. Предвиђено је да се доведу 8 додатних дивизија (3 за Грчку и 5 за Србију). Бугарска одбила захтев Немачке да пошаље додатне трупе ван своје територије и то је оправдала ставом Турске. У 16.20 у Софији је потпуно неочекивано умро бугарски краљ Борис.

29. август
Општи преглед ситуације: после пада Сицилије непријатељ је довукао нова, свежа појачања, тако да сада непријатељ на простору Средоземног мора располаже са 37 пешадијских дивизија, 12 тенковских, те има велике војнопоморске снаге: 7 бојних бродова, 7 носача авиона. Непријатељ такође располаже са три пута више војних авиона (4000 ловаца и бомбардера, те 500 транспортних авиона).
Исток: на целокупном фронту бесне огорчене борбе. Руси су на неколико места успели да пробију нашу одбрану, а посебно код наше 2,4. и 9. армије.

30. август
Положај у Хрватској: увече је био код Хитлера немачки пословних у Загребу, Каше (Касцхе). За разлику од честих немачких војних извора, који говоре о појавама потпуног расула у хрватској војсци, немачки посланик заступа мишљење, да је хрватска држава у потпуности способна да функционише, те да немачка страна треба да покаже више стрпљења према хрватским тежњама и фрустрацијама. Хитлер је на крају закључио да Немачка нема другог избора, већ да подржи Поглавника. Да би Хрватска остала стабилна, неопходно је присуство немачких војних снага. Немачка мора да подржи усташки покрет, јер је он једини државотворни покрет у Хрватској.

31. август
Средоземље: једна немачка подморница потопила је један непријатељски трговачки брод и један танкер.

1. септембар 1943.
Исток: непријатељ успео да на више места пробије нашу одбрану: код Мокриј-Јеланчик и Љуботина.

2. септембар
После успешне непријатељске офанзиве, наша 6. армија формира нову линију одбране.

3. септембар
Непријатељ се у 7.30 искрцао на југу Италије, код Ређо Калабрије и то једна енглеска и једна канадска дивизија, које имају снажну подршку са мора и из ваздуха.

4. септембар
Ноћу тешки напади на Берлин. Немачке подморнице добиле нове уређаје, а то изазива нервозу код непријатеља.
Немачко ваздухопловство бомбардовало Книн.

5. септембар
Наставља се са чишћењем терена око Госпића; такође велики губици непријатеља у борбама западно од Бања Луке.

6. септембар
Исток: непријатељ на више места пробио одбрану 6. армије. Да би спречили пораз, употребили смо наше последње резерве.
Ноћу тешки ваздушни напади на Манхајм и Лудвигсхафен.

7. септембар
Због тешког положаја на руском фронту, неке наше војне јединице, које су већ биле одређене да крену и то једна на Запад, а друга на Балкан, сада су транспортоване ка Истоку и то на простор Кубана.
Расте напетост између Немачке и Италије, јер су сумње све конкретније, да Италија планира да положи оружје. Наша страна за такав могући развој благовремено припрема противмере. Ако Италија иступи из рата, онда за нас Хрватска постаје веома важан партнер и нама је много стало да сарадња са Поглавником буде добра. Зато је важно да Немачка има позитиван став према хрватској држави. Да би повећали самопоуздање хрватске армије, препоручљиво је да немачки војни инструктори покажу макар мало воље и да науче неколико хрватских речи. Како би нагласили, да је наша борба заједничка, потребно је да хрватским официрима додељујемо, далеко више него што је то био случај до сада, немачка одликовања.
Двајт Ајзенхауер и капитулација Италије
У Србији и Хрватској разоружавање италијанских трупа тече по плану а на Родосу су Немци употребили силу

8. септембар 1943.
Прве вести о капитулацији италијанске армије сазнали смо преко непријатељских радио станица. Генерал Ајзенхауер је преко радија, у 17.00, потврдио вест, да је Италија безусловно капитулирала. Ухватили смо једну америчку радио везу, из које се јасно види да су Италијани издали непријатељу како може да са бродовима уђе у залив Салерна, а да не налети на немачке мине. Тиме је непријатељу учињена велика услуга и зато је њихово искрцавање код Салерна било успешно.

9. септембар
На острву Крит италијанске трупе су, без отпора, разоружане, а на острву Родосу немачке трупе морале су да употребе силу да би разоружале Италијане. У Србији и Хрватској акција разоружавања италијанских трупа тече по плану.

10. септембар
На Родосу још увек трају борбе наших војних јединица са Италијанима. Јак отпор пружиле су нам и италијанска 211. обална дивизија, која је стационирана у близини Рима. На крају су морали да нам предају оружје. На острву Сардинија више италијанских јединица одбило је да призна капитулацију свог војног врха и решило је да настави борбу са немачким савезницима. На војнопоморске базе Ла Специја кренуо је велики конвој италијанских војних бродова са намером да се преда непријатељу (3 бојна брода, 6 крстарица, 6 разарача). Немачки борбени авиони успели су да из тог конвоја потопе 1 бојни брод, једну крстарицу и један разарач.
Бугарска остаје безусловно верна нама.

11. септембар
Исток: непријатељ ушао у град Новоросијск. Наша 6. армија повукла се на нове положаје.
Средоземље: непријатељ ушао у Таранто и Салерно. Наше јединице настављају са акцијом разоружавања италијанске армије. На простору Рима капитулирао италијански моторизовани корпус. Наше јединице се евакуишу са Сардиније и прелазе на Корзику. Држимо под контролом скоро све италијанске градове.
Балкан: У току су борбе на острву Родос, где су се искрцале британске снаге. Забрињавајућа ситуација у Хрватској: због живе активности устаника вероватно ће опстати експлоатација боксита, гвожђа и нафте.

12. септембар
Благодарећи ефикасној акцији наших снага, пошло нам је за руком да у кратком року разоружаном италијанску армију и да спречимо да непријатељ искористи овај слаб моменат. У руке непријатеља пао је само мали део оружја. Све важније војне и привредне инсталације уништили смо, пре нашег повлачења са југа Италије. То је и главни разлог да је заустављено непријатељско напредовање ка северу Италије. Мораћемо да евакуишемо и Корзику.
Балкан: на Родосу пред Немцима капитулирале италијанске трупе (40.000 војника). На острву Крит италијанске трупе, које су пријатељски расположене према Немцима, прикључиле се немачким трупама. Сплит и Задар заузеле су немачке трупе.

13. септембар 1943.
Специјалне немачке јединице ослободиле синоћ Дучеа, које је био чуван од јаких италијанских полицијских снага, и пребациле га у Беч.
Балкан: У Дубровнику наше јединице разоружале 28.000 Италијана. Све у свему, кад се зна да смо на Балкану имали веома слабе војне снаге, можемо да са задовољством утврдимо да је разоружање италијанске војске текло повољно по нас. Понашање Италијана било је различито. Неки су остали лојални Немачкој, а неки су нам пружили отворени отпор. Хитлер је решио да се бране грчка острва Крит и Родос, као и полуострво Пелопонез. Питање једне црногорско-албанске државе и даље остаје отворено.

14. септембар
Немачке тенковске јединице код Салерна кренуле у протунапад и у томе су биле успешне, те су под своју контролу ставиле део изгубљеног територија.
Пошто је стање у Хрватској критично, Хитлер је издао заповест да се за борбу против бандита употреби 1. козачка дивизија, а наоружање за ту дивизију да се употпуни из заплењеног италијанског оружја.

15. септембар
Италијанске војнике треба делити у три групе:
1. који су нам остали верни и њих треба да поштујемо као верне савезнике и да им оставимо оружје, да наставе заједничку борбу са нама.
2. који више не желе да ратују и према њима треба да се односимо као према ратним заробљеницима.
3. који нам пружају отпор и отворено сарађују са непријатељем: официре треба одмах стрељати, а војнике да употребимо као радну снагу на Истоку.

16. септембар
Наше трупе одлично напредују, и у противофанзиви су стигле до северне обале Салерна. Транспорт 90. тенковске јединице са Сардиније на Корзику урађен према плану.
Балкан: на далматинској обали (код Сплита и Задра) у току су борбе са побуњеницима, али и са неким италијанским јединицама, које су се поново прихватиле оружја.

Борбе с побуњеницима у Далмацији
У великим градовима људи се непријатељски понашају

17. септембар
Балкан: у Црној Гори и Сплиту у току су борбе са комунистичким снагама. Северно од Саве регистровани су повећани напади и саботаже на железници.
Све у свему стање у Грчкој и Албанији је задовољавајуће. Сем Сплита, све су далматинске поморске луке у нашим рукама, али у мањим далматинским местима банде контролишу ситуацију и то захваљујући наоружању које су добили од Италијана, а прикључиле су им се и неке италијанске јединице.
Најопасније подручје за нас јесте Истра. Не знамо ништа о судбини италијанских снага на том простору. Приметили смо да је Титу ово подручје најважније.

18. септембар
Италијанске снаге у Грчкој, на острву Кефалонија, успешно одбиле немачки напад. Италијанске посаде са тог острва стоје у радио вези са Британцима. Команда за Југоисток издала је заповест, по којој – због подлог и издајничког понашања Италијана на Кефалонији – да се не дозволи предаја и заробљавање италијанских војника.

19. септембар
Наше снаге завршиле са евакуацијом Сардиније. Острво Елба је потпуно у нашим рукама. У Истри и даље жива активност бандита. Наши се успешно искрцали на острву Кефалонија и поред јаког италијанског отпора.

20. септембар
Исток: Руси пробили одбрану код Черинигова коју је држала једна мађарска дивизија. Непријатељ постигао такође успех и против наше 9. армије.
Борба са италијанским снагама на Кефалонији и даље трају

21. септембар
Наша брза и одлучна акција у Италији донела је добре резултате. Разоружали смо: 82 италијанска генерала, 13.000 официра и 402.600 италијанска подофицира и војника. Та акција је показала да је италијанска борбена снага и морал њихових трупа слаб. Наш успех је проузроковао поштовање и страх код Италијана. Однос становништва према нама на селу и у мањим градовима јесте лојалан и пријатељски, а у великим градовима нас не прихватају, па се чак понашају и непријатељски према Немцима.
СС-дивизија „Принц Ојген“ спремна је да нападне Сплит.

22. септембар
Хитлер издао заповест да се под сваку цену уништи словеначки комунистички устанички покрет у Истри. Сваки устаник, без обзира које националности, има да се на лицу места стреља.
Напад на Кефалонију против италијанских снага напредује. Дража Михаиловић је издао наредбу да се у Србији започне са саботажама.

23. септембар
На острву Кефалонија наше снаге сломиле су италијанки отпор и уништиле непријатеља. Заробљене италијанске војника, са генералом Гандијем (4000) смо стрељали, а 5000 војника, који су се раније предали, Хитлер је помиловао. Снажан италијански отпор немачким јединицама на Кефалонији има свој узрок у британском обећању да ће им пружити помоћ, ако дође до борбе са немачким војницима.
Није јасно са колико снага располаже покрет Драже Михаиловића.

24. септембар
Ноћу је 400 непријатељских авиона напало Манхајм-Лудвигсхафен. Оборено је 30 непријатељских авиона.
На простору Рима окончано разоружавање италијанских јединица. Наше снаге започеле су са искрцавањем на острво Крф.

25. септембар
Исток: Непријатељ забележио успех на простору Смоленска.
Југ: Дуче посетио Хитлера у његовом главном штабу.
Југоисток: У Београду успешно откривен један Михаиловићев штаб.

26. септембар
На Крфу се наставља наша акција чишћења. Северно од Саве активност банди и даље је у току. Наше јединице водиле успешне борбе са бандитима на простору Сплита.

27. септембар
Исток: Почела велика, очекивана офанзива непријатеља против наше 6. армије. На Корзици, код Бастије, одбијен италијанско-француски („голисти“) напад на наше положаје.

28. септембар
Са око 400 авиона непријатељ напао Хановер и Брауншвајг. Оборено 25 непријатељских авиона.
Балкан: У Црној Гори започела једна већа акција чишћења

29. септембар
Балкан: наставља се акција чишћења против бандита у Црној Гори и на простору Сплита. Према изјави хрватске владе, на простору северно од Саве није могуће извести жетвене радове. То ће имати озбиљне последице у погледу исхране градског становништва, а посебно се то односи на Загреб.

30. септембар
Јуче смо евакуисали наше снаге из Напуља, након што смо уништили све најважније инсталације, које би могле да служе непријатељу. Како бисмо могли да извршимо заповест, да уништимо све објекте пре него што падне у руке непријатељу, из Немачке смо наручили 1700 тона експлозива.
Неповољан развој догађаја
Непријатељ са 400 авиона напао више градова Немачке. Наша авијација оборила 28 непријатељских авиона

1. октобар 1943.
Наше трупе напустиле су Напуљ. Да би Грчку успешно могли да бранимо, требало би имати 31 пешадијски батаљон, а ми на располагању имамо само 13.
Бугарској полицији послали смо оружје које смо запленили од Италијана.

2.октобар
Исток: непријатељ код Запорожја и Припјета постигао успех.
Немачко министарство спољних послова већ дуже времена разматра могућност да ојача положај српског председника владе Милана Недића. Као најефикасније средство да се пружи подршка српском председнику владе Министарство спољних послова сматра да се изађе у сусрет познатим жељама Недића, да се Србији да административна аутономија и да под његовом командом буду Српска државна стража и добровољачке јединице Димитрија Љотића, да се смање трошкови одржавања окупационих снага, те да се српски ратни заробљеници врате у Србију. Немачки војни врх, међутим, није изашао скоро ниједној жељи Недића.

Са капитулацијом Италије, српско питање и будући положај Србије добили су на значењу. Све је то довело до одлуке да се Недићу омогући да оде директно до Хитлера, како би он могао да одлучи, да ли да испуни жеље Недића и да ли би то онда допринело да дође до пацификације српског простора. Недић је оставио позитиван утисак на Хитлера. Недић је казао да има пуно разумевање за немачки став и изјавио да ће се одлучно борити како против Тита, тако и против Михаиловића. Међутим, жеље које је Недић имао, Хитлер није прихватио.

3. октобар
Шведска је до сада практиковала такву врсту неутралности која је била према нама добронамерна, а сада се све више окреће ка апсолутној неутралности. Шведска је већ дуже времена прекинула за нас транзитни саобраћај; у последње време не дозвољава нам да кроз њену територију превозимо нафту и гвожђану руду, а то оправдавају тиме, да пругу, наводно, треба поправити.

Наше министарство спољних послова управо води преговоре са Шведском да тај поправак пруге одгоде до почетка идуће године. За сада нам то није нанело никакве веће штете, јер смо то надокнадили повећаним бродским саобраћајем.
250 непријатељских авиона по дану бомбардовало Емден. 300 непријатељских авиона напало град Минхен. Наша протуваздушна одбрана, због лошег времена, није могла да ефикасно дејствује.
Жива активност банди на простору Сплит-Книн-Задар.

4. октобар
Пошто су наше снаге ограничене, немамо другог избора, већ да евакуишемо Корзику, а на Родос не можемо да пошаљемо појачања.
Балкан: Наше војне снаге освојиле острво Кос и при томе заробиле 600 енглеских и 2 500 италијанских војника. Тузла пала у руке бандита.

Немачки генерал у Хрватској, Глаизе фон Хорстенау, поднео је 30. септембра 1943. извештај о тешкоћама приликом стварања хрватске војске, као и о чињеници, да њена борбена вредност из дана у дан слаби („дерен Кампфњерт вон Таг зу Таг синкт“, књига 6, стр. 1172).

5.октобар
Непријатељ са 400 авиона напао више градова Немачке. Оборено 28 непријатељских авиона.
Снага непријатеља на далматинској обали износи до 12 000 људи и оружје су добили у таквим количинама, да то одговара најмање двема италијанским дивизијама. Већ данима нападају наше положаје.

6. октобар
Наша 10. армија на југу Италије издржала све нападе непријатеља.
Издали смо заповест да се из заплењеног италијанског оружја имају наоружати 4 хрватске бригаде.

7. октобар
Недалеко од острва Коса британске ратна морнарица (2 крстарице и 4 разарача) напала наш конвој и потопила нам 1 лађу, 4 брода оштетила.

8. октобар
Исток: У складиштима на простору Николајева имамо 60 000 тона жита и за то су нам потребни бродови, који би то могли да транспортују.
Наше ваздухопловство напало је ноћу са 28 авиона Лондон. Немачке подморнице потопиле су 1 разарач, 1 танкер и један трговачки брод.

Сада се показује да је Титов покрет јачи и спремнији за борбу од Михаиловићевог, чији позив на вршење саботажа није имао широки одјек. Све је то, очевидно, резултат британске подршке, која Титу долази са Јадранског мора.
Наши спремају напад на острва Лерос и Самос. Предвиђен дан напада јесте 10. октобар 1943.
Италија објавила рат Хитлеру
То је учинила Влада премијера Бадоља 13. 10. 1943. године

9. октобар 1943.
400 непријатељских авиона бомбардовало је по дану Бремен. Уништено је 56 непријатељских авиона.
Највећи део италијанске дивизије „Тауринензе“ уништен је или заробљен од стране немачке 118. дивизије, и то на простору југозападно од Никшића

10. октобар
Исток: после јаких припрема непријатељ кренуо у напад на широком фронту против 6. армије. На многим местима непријатељ је успео да пробије нашу одбрану.
Напали јаке бандитске снаге на простору Госпић-Огулин-Оштарије.

11. октобар
Исток: тешке борбе код Гомеља, Запорожја и Мелитопоља и непријатељу пошло за руком да на многим местима пробије нашу одбрану.
У Хрватској наше јединице са успехом се боре против јаких бандитских снага.

12. октобар
У Истри смо заробили 6.900 италијанских војника, као и 37 топова и 242 митраљеза. Југозападно од Тепеленија заробили 3.500 италијанских војника.

13. октобар
Италијанска влада Бадоља објавила рат Немачкој.
У нападу на Лерос учествовала 21 наша авиона.

14. октобар
Исток: непријатељ код Запорожја успео да код наше 1. тенковске армије пробије нашу одбрану

15. октобар
350 непријатељских авиона напало Швајнфурт, а нама пошло за руком да оборимо 121 авион; 50 наших авиона је такође изгубљено.

16. октобар
Непријатељски авиони извршили више напада на аеродроме у Грчкој и то како дању, тако и ноћу.
Наше снаге учествују у акцији чишћења терена на простору Тузле, Сарајева, Травника, Ливна, Сплита, далматинских острва и Ријеке.

17. октобар
Италија: наша 10. армија издржала снажне нападе од стране непријатеља, који је вишеструко надмоћнији.
Балкан: И даље је наша команда чврсто решила да заузме острво Лерос.

18. октобар
Исток: у Москви је Молотов разговарао са британским министром спољних послова Иденом и америчким државним секретаром Халом.
Активност банди сконцентрисана је на пругу Сарајево-Брод.

19. октобар
У шведску луку Гетеборг упловила два немачка брода, која су транспортовала енглеске рањенике, те две енглеске лађе, које су возиле немачке рањенике и потом је дошло до размене болесника.
Наше трупе заузеле грчка острва Левита и Калхос.

20. октобар
Исток: непријатељ ушао у град Мелитопол. Са јаким снагама непријатељ је пробио лево крило 1. тенковске армије.
Наша команда је предложила да се са других фронтова пребаце на руски фронт додатне војне снаге, јер са постојећим снагама фронт нисмо у стању да држимо. У том смислу Хитлер је издао заповест, да се на Исток пребаце 1. и 25. тенковска дивизија, 384. пешадијска дивизија, те Ш-дивизија „Адолф Хитлер“.

21. октобар
Непријатељски авиони ноћу нападали наше градове: Емден, Бремен, Магдебург, Лајпциг, Торгау и Берлин.
Главна активност банди јесте на простору источне Босне.

22. октобар
Исток: јаки напади непријатеља против наше 6. армије.
Јака концентрација банди на простору Тузла-Зворник.

23. октобар
Исток: непријатељ и даље постиже успехе, а посебно на простору Мелитопола.
Између Орана и Марсеља дошло је до размене рањеника и то је изведено са четири санитетска брода.

24. октобар
Наше подморнице потопиле западно од Кубе и недалеко од Рио де Жанеира два трговачка брода.
Завршена акција чишћења на грчким острвима Стампалиа, Наксос и Парос.

25. октобар
Балкан: део треће-дивизије „Принц Еуген“ стигла је до северног дела полуострва Пељешца. Пошто влада лоше време, нисмо могли да кренемо у акцију против грчког острва Лероса, али је наша команда чврсто решила да то острво заузме, а пре тога треба освојити острво Самос, кога брани само једна италијанска дивизија, која поседује слабу борбену моћ и гаји пријатељске осећаје према Немцима. Ако нападнемо Самос, тада можемо да рачунамо на помоћ од 1.000 фашиста, који су разоружани, али је грчко становништво наоружано и непријатељски је расположено према Немцима.

26. октобар
Исток: непријатељ је данас постигао још значајнији успех, и то пре свега јужно и северно од Мелитопола.

27. октобар
Италија: наша 10. армија води тешке борбе са надмоћнијим непријатељем.
Балкан: на простору Вишеград-Сарајево воде се борбе између четника и комуниста.
Са 68 авиона напали Лерос.
Италијанске снаге са острва Крфа, које су непријатељски расположене прама нама, отела су 7 наша официра, 84 подофицира и 350 војника и пребацили их у Италију, у Биндизи.

28. октобар
Балкан: острва испред Шибеника очишћена су, али смо их морали евакуисати, јер немамо довољно војника да тамо држимо сталну војничку посаду.

29. октобар
Хитлер решио да се полуострво Крим брани са свим расположивим средствима. На Крим треба да се доведу нове снаге, како би се појачала немачка одбрана.
Специјални немачки изасланик за Балкан, Нојбахер, реферисао је Хитлеру у вези политичких и привредних питања југоисточне Европе. Посебан нагласак ставио је на све већи утицај Тита.

30. октобар
Нојбахер водио разговор са Министарством спољних послова. Нојбахер је примио следеће смернице: у оквиру свог задатка на Балкану, да са политичким вођама води акцију против комуниста. У ту сврху он треба да уједини националне, антикомунистичке снаге на југоистоку Европе. Нојбахер је добио посебну пуномоћ, да, рецимо, сме да води преговоре са националним бандитима, ако се за то пружи могућност, а то се пре свега односи на банде Драже Михаиловића, које је Тито потиснуо у Србију.
Савезници хоће на Нормандију
Балканско ратиште све више добија на значају

26. новембар 1943.
Исток: Руси ушли у Черкаси.
Ноћу је извршен снажан ваздушни напад на подручје Франкфурта на Мајни. Оборено 10 непријатељских авиона.
Балкан: јављено нам је, да је бугарска 24. дивизија у недавним борбама затајила.

27. новембра
Тежак непријатељски напад на Бремен, који је проузроковао знатне штете у привреди и губитке у људству. Оборено 20 непријатељских авиона, а ми смо изгубили 23 авиона. Изнад северне Француске непријатељ изгубио 13 авиона. Ноћу непријатељско ваздухопловство напало Берлин и том приликом оборено је 33 непријатељска авиона.

28. новембар
Балкан: непријатељски авиони бомбардовали Задар и Шибеник и проузроковали знатну штету. Непријатељске подморнице су веома активне у Егејском мору. То озбиљно угрожава снабдевање наших трупа на грчким острвима. Посебно је погођено острво Крит.

29. новембар
Исток: јаки руски напади по целој дужини фронта.
Наша подморница У 262 у Атлантику, западно од шпанске обале, потопила три непријатељске трговачке лађе.

30. новембар
Опште стање на ратиштима. Врше се интензивне англо-америчке припреме у вези искрцавања у западној Европи, вероватно у Нормандији. У Италији непријатељ покушава да са југа продре до Рима.
Турска и даље наглашава, да је неутрална земља.
1944. година
Догађаји на Балкану од 1. јануара до 31. марта 1944.
Брза капитулација Југославије била је изненађујућа за нас, али време за опуштање није дуго потрајало. Већ неколико недеља после наше победе, појавиле су се наоружане банде које су нам почеле пружати оружани отпор. Први који се дигао против нас био је Дража Михаиловић („покрет Д.М.“, како често стоји скраћено у немачком извору:
„Д.М.=Бењегунг“, примедба Н. Ж.).

Борба против њега била је за нас отежана чињеницом да су италијанске окупационе снаге подржавале њега и његове људе – и то више или мање сасвим отворено, а све је то отежавало процес стабилизације младе хрватске државе. Полако, али незадрживо првенство у устаничком покрету од стране четника прешло је из руку четника на страну комунистичког покрета, кога је водио „Тито“ (право име му је Јосип Броз).

У прво време Тита су подржавали Совјети, а Михаиловића Англоамериканци, тако да смо имали по том питању веома компликовану ситуацију: Четнике су одржавали наши савезници Италијани, а и наши непријатељи Енглези. Италијани су непрестано настојали да четнике употребе у борби против комуниста, премда смо ми Италијанима дали непобитне доказе да Михаиловић најуже сарађује са савезницима и да му је једини циљ да искористи Италијане, како би и њих у погодном тренутку избацио из земље („обњохл ихнен еиндеутиге Бењеисе воргелегт њурден, даб Михаиловиц ауф дас енгсте мит ден Аллииертен зусамменарбеите унд нур дарауф бедацх сеи, дие Италиенер аусзунтзен, ум сие зу гегебенер Зеит аус дем Ланд зу њерфен“, 7. књига, стр. 602).

Када смо маја 1943. изгубили Тунис, Балкан је добио на значењу; бивши југословенски простор није био пацифициран у тој мери, који би одговарао нашим интересима. Од сва три могућа фронта на Балкану, – јадрански, јонски и егејски, – јадрански се чинио као најпогоднији за могућу непријатељску инвазију, јер су се Англоамериканци већ налазили у јужној Италији и зато што је устанички покрет био најјачи на простору некадашње Југославије.

Да би их спремно дочекали, и да би далматинска обала била безбедна, почетком 1944. године ангажовали смо следеће снаге: 264. пешадијску дивизију (са седиштем у Дрнишу), 114. дивизију (са седиштем у Книну, али смо је ускоро пребацили на југозапад), 773. (хрватску) дивизију (Бихаћ), те 392. (хрватска) пешадијска дивизија, која је била предвиђена за простор Карловца. Источно од Загреба стационирали смо 367. пешадијску дивизију.

Порази партизана

На простору Петриње стајала је 1. козачка дивизија; 1. брдска дивизија налазила се на старом бандитском простору Травник – Бања Лука – Гламоч – Ливно, где су биле смештене комунистичке снаге. У Ливну је био 4. пук „Бранденбург“. На босанско-црногорском простору налазила се 118. дивизија (југозападно од Мостара) и 181. пешадијска дивизија (са седиштем у Котору). Једна наша регимента била је у Пљевљима, а 369. (хрватска) дивизија налазила се близу Сарајева.

За безбедност простора Србије водиле су рачуна пре свега четири бугарске дивизије. Значајно појачање за балкански простор значило је танспортовање СС (босанске) брдске дивизије, које је средином 1944. пребачена из Нојхамера (Неухаммер) у Славонски Брод. Посебно значење за дивизију има личност великог муфтије јерусалимског Мохамеда ел Хусеинија. Тиме што смо ту дивизију пребацили у њену отаџбину, испунили смо наше обећање, да ћемо им синове вратити у родни крај. На тај начин задобићемо поверење босанског, муслиманског становништва.

Њен први задатак треба да се састоји у пацификацији простора око реке Дрине (7. књига, стр. 623). Ово исто важи и за СС-дивизију „Скендербег“, која се састоји, како је саопштено 12. марта 1944. од албанских јединица.
Оживљавање активности бандитског покрета концем марта 1944.

Активности вође комунистичког покрета Тита током зимских месеци биле су незнатне. Током јануара 1944. Немци су извели операцију чишћења терена и Титове снаге имале су осетне губитке. Након те операције немачке снаге кренуле су на север Хрватске. Он је искористио чињеницу, да је притисак против његових снага попустио, те је фебруар 1944. искористио да освежи и попуни своје снаге. Постало нам је јасно, да Тито по сваку цену жели да се докопа Србије. Његовим снагама пошло је за руком да 22. и 23. марта 1944. пробију бугарски безбедоносни појас и кренули су према југу Србије.

Несигурни Бугари

Примили смо 30/31. марта 1944. извештај да су комунистичке банде стигле до долине Ибра. Немачка команда изражава бојазан да би комунистичке јединице могле да стигну и до Косовске Митровице, јер су снаге на том простору, које би могле да се супротставе, веома мале. С друге стране, вредности бугарских трупа, као што су недавне борбе са Титовим комунистима показале, нису баш велике.

Немачка команда је зато решила да хитно пошаље војно појачање, које треба да је састављено од немачких јединица. Да су се бугарске јединице тако лоше показале у борби са Титовим снагама, има свој узрок у чињеници да је снабдевеност Бугара била веома лоша, као и психолошки моменат: бугарско становништво било је веома погођено непријатељским ваздушним ударима против Софије, коју су Англоамериканци од марта 1944. почели поново да бомбардују.
Енглези одбацују
Дражу Михаиловића
Његов покрет остао ограничен само на одређену регију и један народ

Вероватно је циљ противника да становништво у тој мери депримира да Бугарска изађе из савеза са Немачком.
Балкан од 1. априла до 31. децембра 1944.

Два највећа устаничка покрета била су на тлу бивше Југославије и у Грчкој. У Грчкој су побуне против немачке окупације започеле касније него у Југославији. Први покрет отпора започео је Драже Михаиловића. Тај покрет је био монархистички, великосрпски, националистички. Дража Михаиловић био је постављен за војног министра Југословенске избегличке владе у Лондону.

У прво време он је био апсолутни љубимац британске владе и британске војне снаге су га максимално подржавале. Немачко настојање да се крене у темељно и систематско уништавање четничког покрета било је од самог почетка тешко, пошто су оне четничке јединице, које су се налазиле на терену италијанске окупационе зоне, имале одличне везе са највишим италијанским војним властима.

Чишћење Јадрана

Други покрет, кога не треба мање озбиљно узимати као фактор, а који је од јесени 1942. у већој мери скренуо на себе пажњу (сеит дем Хербст 1942 стäркер хервортретенде коммунистисхе-Бењегунг“, 7. књига, стр. 633), – био је комунистички, односно „Титов покрет“. Немачко вођство ускоро је закључило да је Титов покрет опаснији противник: он је од самог почетка имао општу, југословенску оријентацију, коју је спретно покушао да споји са комунистичким учењем. Покрет Драже Михаиловића, са друге стране, остао је ограничен само на одређену регију и један етницитет.

После савезничког искрцавања у северну Африку, а онда и Сицилију, Немачка је далеко више обратила пажњу далматинској обали, за коју су се борила два противничка устаничка покрета: Титов и Дражин, како би спремно дочекали, евентуално, англо-америчке инвазионе трупе. У ту смо сврху водили неколико операција против комунистичких и четничких банди. Наш је задатак био јасан: очистити обалу – од Истре до Јонског мора – од устаничких снага. Ово нам је у јесен 1943. и упело.

Подела интереса

За разлику од Драже Михаиловића, Тито је веома спретно уклопио свој покрет као његов ратни допринос против Сила осовине и представио га као део општег ратног напора савезника и тиме је од њих примио признање, као самостална ратујућа сила („ес брахте ихре Еинорднунг ин дие Гесамткриегсфхрунг дер Аллииертен унд дамит ихре Анеркеннунг алс схлбстндиге криегсфхренде Махт“, 7. књига, стр. 635).

Изгледа, да је је Тито био једна од најважнијих тема приликом Московске (18-30. октобра 1943) и Техеранске конференције (28. новембра – 1. децембра 1943). На тим конференцијама, где је дошло до поделе интересних сфера од стране великих сила, Титу је додељена једна важна улога. Чини се да је пре свега Енглеска преузела на себе обавезу да војно подржи Тита, и то преко својих снага из Италије и са Средњег истока. То је, природно, имало за последицу да је помоћ за Михаиловића постала веома ограничена. Енглези су прво подржали Михаиловића, да би у једном тренутку казали да су Тито и Михаиловић равноправни, те да обојица имају једнако право на енглеску помоћ, а на концу су поптуно стали на страну Тита.

Србија и Михаиловић зими 1943/44.

У различитим устаничким местима бивше Југославије Србија је од самог почетка заузимала посебно место. Због своје сељачке, патријархалне традиције и хомогене средине, овде је постојао јак националистички, монархистички покрет са веома израженим антикомунистичким цртама. У таквој средини настао је и покрет генерала Драже Михаиловића. Покрет је уживао англо-америчку подршку, а њен вођа био је војни министар Југословенске избегличке владе у Лондону. Четничке јединице су се прихватиле војног отпора против немачке окупационе силе („дие Цетник-Вербäнде хаттен ден милитäрисхен Wидерстанд геген дие деутсхе Бесатзунгсмахт ауфгеноммен“, 7 књига, стр. 636).

Сарадњу са Немцима прихватио је, међутим, некадашњи српски генерал Недић. Он је стајао на челу владе, која је формирала Српску државну стражу, која је била контролисана од стране немачке полиције. Уз дозволу немачких војних власти, створен је и Српски добровољачки корпус, а њихов број био је занемарљиво мален.

И као трећи фактор, у Србији је постојао полувојни Љотићев покрет. Односи између четника, Недићеве страже и Љотићевих људи били су веома компликовани. Та три покрета нису имали заједнички став у односу према окупационој сили, а једино заједничко била им је борба против комунистичког покрета.

У јесен 1943. Титов покрет све је више узимао маха, а Михаиловићев покрет био је потиснут на територију Србије. Комунисти нису примали само помоћ од совјетске Русије, него све више и од Енглеза. Италијанска армија је капитулирала.

У оваквој новонасталој ситуацији четнички покрет био је присиљен да преиспита свој став према немачкој окупационој сили. Немачка је, истовремено, била заинтересована да уједини све антикомунистичке снаге Балкана, а Хитлеров дипломата за Балкан, Нојбахер, добио је задатак, ако је могуће, да води преговоре са појединим Михаиловићевим вођама и да, по могућности, са њима склопи примирје.

Сам Михаиловић се у вези са тим питањем држао резервисано, а разлог је тај, како не би престало војно снабдевање његовог покрета од стране Англоамериканаца, премда је оно у то време већ било знатно смањено. Било како, од тог времена престали су сви напади Михаиловићевих људи против немачке окупационе силе. Све је то допринело да је на територију Србије крајем 1943. године и почетком 1944. владао релативан мир.

Остаје, разуме се, питање да ли је Михаиловић користио ратно примирје како би се могао, неометан, припремати за општи устанак у години 1944. Са наше стране, требало је да ми сада решимо питање: да ли да легализујемо четнике, или да се према њима односимо као до сада и да их третирамо као илегалне наоружане јединице.

Повратак краља

Постојао и план да краља Петра доведемо у Србију – Југословенска избегличка влада већ је била у Египту – што би имало велики пропагандни ефекат и за нас. Али, са наше стране постојале су и многе резерве, како је и наша команда за Југоисток 19. јануара 1944. и саопштила. Разговори са четницима по том питању нису донели задовољавајуће резултате. Сем тога и Херман Нојбахер, чији глас је у свим таквим питањима био одлучујући, није одобрио тај план.

Да ојачамо положај Недића, било је у плану да Црну Гору прикључимо Србији (7. књига, стр. 638). Црна Гора, која је на почетку и била четничко легло, изгледала је као најпогодније тло, одакле би могао да започне сакупљање антикомунистичких снага.
Тито хоће да завлада Србима
Партизански покрет, настао у хрватском подручју, у почетку био антисрпски

На захтев Нојбахера, ми смо ослободили једног од четничких вођа из Црног Горе и понудили смо му да организује антикомунистичке снаге у његовом крају. Он је за противуслугу замолио да Немци пусте из затвора 2.000 његових четника. Немачка команда за Југоисток подржала је 6. јануара 1944. тај предлог и, уз сагласност Херман Нојбахера, одобрила, да се прво ослободе 500 присталица Павла Ђуришића. Хитлер је, међутим, 10. јануара 1944. одбацио тај план.

Крајем јануара 1944, међутим, покрет Драже Михаиловића опет је кренуо другим смером, 26. јануара 1944. одржан је на Равној гори четнички конгрес, на коме је Михаиловић присутне делегате позвао на борбу против окупатора. Оно што нам је посебно изгледало опасно, да је све чешће долазило до сарадње између легалних српских снага Недића и четника, који су поново ојачали. Тиме је код Немаца углед Недића пао.

Лов на Дражу

Постојала је опасност да четници Драже Михаиловића опет постану фактор моћи („Дие Д. Михаиловиц=Бењегунг дрохт дамит њиедер зу еинем Мацхтфактор зу њерден“, 7. књига, стр. 640). У фебруару примећени су четнички покрети уперени, вероватно, против комуниста, а истовремено, поједине четничке вође опозвали су уговоре које су имали са Немцима. Истовремено, ти исти четници, тако смо информисани, успоставили су контакт са Енглезима, који су стационирани у Египту.

Немачко вођство решило је да одмах реагује, да започне операцију против Михаиловића и то пре свега полицијским мерама, да се ухапсе вође четничког покрета, а то треба да буде допуњено војним акцијама, и то операцијом „Ферат“ („Веррат“, „издаја“). Акција је започета рацијама и хапшењима у Београду и њом су били такође погођени и блиски сарадници Милана Недића, који је после изјавио (28. фебруара 1944) да је спреман да поднесе оставку. Ни Хитлеру се та акција није допала.

Под утицајем тих мера, Михаиловић је, крајем марта 1944, овај пут и лично покушао да ступи у контакт са немачким властима. Према Нојбахеру, Михаиловићу су Совјети и Југословенска влада поставили ултиматум, којим су захтевали да се Михаиловић и четници ставе под Титову команду. Хитлеров дипломата за Балкан Нојбахер очекује да тај захтев Михаиловић не може да прихвати и зато ће бити приморан да се опет приближи Милану Недићу, а тиме и немачкој окупационој сили, како је. 7 априла 1944. саопштио генерал фон Бутлар (вон Буттлар). У договору са Нојбахером Немачка врховна команда за Југоисток је изјавила да није заинтересована за ту нову спремност Михаиловића за преговоре.

Михаиловићева спремност за преговоре долази од чињеница да више није сигуран у савезнике, јасно му је да су Титове снаге јаче, а и према Недићу нема неки јасан став. Да Србија игра централну улогу, то се видело и по томе да је Тито свакако настојао да се докопа Србије. Титов покрет настао је у хрватском подручју и у својим почецима поседовао је јаку антисрпску ноту („Титос Бењегунг њар им кроатиссхен Гебиет ентсанден унд хатте урспринглисх еине старк анти-сербисхе Фхрбунг бесесхен“, 7. књига, стр. 641).

Па ипак, Тито је веровао да свој програм и победу може да оствари само ако завлада Београдом. У децембру 1943. Титу тај покушај није успео. Крајем марта 1944. поново је Тито покушао да уђе у Србију

Титов и Михаиловићев однос према Енглеској био је од одлучујућег значаја и решени су крајем 1943. и почетком 1944, и то у корист Тита. Британци су пре тога безуспешно покушавали, да дође до договора између Југословенске владе у Лондону и Тита. У свом говору пред парламентом, 22. фебруара 1944, Черчил је са много топлине говорио о Титу и његовом партизанском покрету, који је далеко јачи од Михаиловићевог и поседује широку националну базу, премда комунисти имају главну реч. Черчил је послао Титу свог личног посматрача Дикина (Деакин). У јесен 1943. Черчил је у Титов штаб послао већу британску војну мисију, коју је водио Меклин (МацЛеан). У истом говору Черчил је о Михаиловићевој борби говорио са потцењивањем. Формални прекид Британаца са Михаиловићем настао је 24. маја 1944.

Приликом настојања Енглеза да дође до јединства између Тита и Југословенске избегличке владе, британској влади био је пре свега пред очима војни циљ: природна последица таквог јединства био би пораст покрета отпора на југословенском простору, а тиме би немачке војне снаге у далеко већем броју биле везане за тај део ратишта.

Младом краљу и његовој избегличкој влади они су јасно дали до знања, да ће код британске владе имати слабу подршку, те су им препоручили, да им је најбоља гаранција да задрже свој досадашњи положај, ако у највећој могућој мери изађу у сусрет Титовим захтевима. Черчил је у свом говору од 22. фебруара 1944. то јасно и казао: „Ми сада не можемо да одбацимо краља Петра“.

Енглеска, међутим, нема намере да Черчилов сопствени идеал уставне монархије наметне једној другој земљи. Први контакт са Титом, где су му Енглези поставили питање, ако је он спреман да сарађује са Избегличком владом, Тито је одбацио, према нашим информацијама од 9. фебруара 1944.

Краљ Петар стигао је марта 1944. у Лондон. Деветог марта 1944. краљ Петар се оженио грчком принцезом Александром. Приликом пријема код Черчила, који је краљеву свадбу искористио пре свега за то, како би младом краљу и његовим саветницима сугерисао да испуне Титове захтеве, Черчил у својим првим настојањима није имао успеха.

Улога Шубашића

Тито, међутим, није био спреман за компромис, а Черчил је вршио све већи притисак на краља Петра, па је овај почетком маја морао да распусти кабинет Пурића и Михаиловић није више био војни министар. Краљ Петар предложио је адвоката др Ивана Шубашића као мандатора нове избегличке владе. Он је пре рата био и један од архитеката, да Хрватска добије територијалну аутономију. Шубашић је тада играо веома важну улогу као посредник између Круне и хрватских странака. На основу тих заслуга, он је и постао бан Хрватске. После државног удара 27. марта 1941.

Шубашић је наговарао Хрватску сељачку странку да уђе у нову владу генерала Симовића. По почетку рата отишао је у емиграцију. У Лондону у прво време није имао великих изгледа да се профилише, јер је Избегличка влада заступала великосрпску линију. Шубашић се је већ тада јавно изјаснио да подржава Титов покрет. Он је, дакле, био најповољнија личност, која би могла да испуни британска очекивања.
Други Брозов упад у Србију
Руси му послали официре, а Енглези војни материјал почетком 1944.

Још 14. марта 1944. примили смо информацију да се Тито жали како је британска помоћ веома мала. Ово се стање ускоро променило и његови партизани ускоро почели су да примају знатну енглеску помоћ.

Поред тога, Тито је од сада имао и ваздушну подршку од стране британских и америчких борбених авиона. Од Британаца је Тито добио подршку, када су у питању територијални захтеви Италије. Влада Бадоља, изгледа, одрекла се захтева на највећи део источне јадранске обале, као што су град Ријека и далматинска обала. Војну мисију код Тита послали су и Американци, али је америчка војна мисија и даље била присутна и у штабу Драже Михаиловића.

Против устаника

Јаку војну мисију код Тита имали су и Руси. Колико је руска војна мисија била јака види се и по томе да су они активно учествовали у Титовој одбрани приликом операције „Реселшпрунг“ („Ресхелспрунг“, „коњички скок“). Од фебруара 1944. почели су руски авиони да дотурају помоћ Титу. Према нашим информацијама од 21. марта 1944, ти руски авиони полећу са Кубана.

Када је Пурић морао да поднесе оставку, он је реаговао као и Бенеш, и Москви је понудио „савез“. Москва га је одбила, са образложењем да је тој влади припадао и „фашистички генерал Михаиловић“ (7. књига, стр. 644).

После „Кугелблица“ следила је операција „Шнештурм“ („Схнеестурм“, „Снежна олуја“), коју смо започели 18. децембра 1943, и то на простору северозападне Босне. У децембру смо припремили и акцију чишћења терена на простору Загреб-Сисак-Бјеловар. То подручје јесте веома важно за хрватску војску. Акција, међутим, није остварена, због недовољне спремности Хрвата да учествују у тој акцији („његен мангелхафтен Теилнахмебереитсхафт дер Кроатен“, 7 књига, стр. 646)

После тога водили смо на простору Добој – Бања Лука операцију „Напфкухен“ (врста сувог, округлог немачког колача) и она је окончана 8. јануара 1944. После тога следила је на простору Травника-Купреса-Гламоча операција „Валдрауш“. Поред наших јединица, у тој акцији учествовала је и 369. (хрватска) пешадијска дивизија. Ова операција завршена је 20. јануара 1944. Непријатељ је имао 1.162 мртва и 295 заробљена војника.

Овде треба још споменути акцију чишћења у Хрватској, коју је спроводила 1. козачка дивизија, те борбе 13. Ш-брдске добровољачке дивизије, која је касније добила име „Ханџар“, – на простору западне Босне.

Месец фебруар протекао је углавном без већих борби. Ово примирје добро је дошло и Титу и Михаиловићу, који је опет започео борбу против немачке окупационе силе. И један и други употребили су то време како би реорганизовали своје снаге, о коме говоре и извештаји генерала фон Буттлера (од 25. фебруара и 9. марта 1944). Војна снага Титових јединица процењена је на око 110.000 људи, а од тога у Хрватској је било око 80.000. Укупан број немачких војника у Хрватској износио је 105.000 војника. Тито је на свом територију водио вешту политику, тако да се стекао утисак да он није комуниста, него демократа.

Други Титов упад у Србију (март/април 1944)
Овај пут Тито се добро припремио. Уз њега су били руски официри, а Тита су са војним материјалом снабдели Енглези. То је за немачки војни врх био веома незгодан тренутак, јер су се главне јединице налазиле у Мађарској. Немачком војном команданту у Београду на располагању су практично стајале само бугарске окупационе снаге, мале полицијске снаге Милана Недића, те део дивизије „Бранденбург“. Тито је располагао са око 17.000 бораца, према нашем извештају од 22. марта 1944. Титове снаге кренуле су 21. марта 1944. у Србију, и то јужније од Вишеграда, преко реке Лим.

Пораз партизана

Дошло је до првих чарки са бугарским снагама, које су одмах позвале појачање и оно им је 26. марта 1944. и стигло недалеко од Ивањице. Титове снаге избегле су бугарске јединице и 28. марта нашле су се у Студеници. Војни заповедник за Југоисток издао је наредбу да му се из Мађарске хитно пошаљу као помоћ немачке војне снаге. Титове снаге 31. марта 1944. стигле су близу Ужица.

Ускоро се показало да Титове снаге организационо још нису у стању да воде озбиљније војне операције. Комунистичке јединице ускоро нису имале довољно хране и муниције, а у борбама су имале велике губитке. Комунистичке снаге почеле су да се повлаче и 7. априла 1944. биле су на простору Ивањице.

Титово настојање да се по сваку цену докопа Србије вероватно има везе са договором, који је имао са Британцима и који су му јасно дали до знања да ће га тек онда у потпуности признати када му успе да завлада Србијом (како смо добили информацију 1. маја 1944, 7. књига, стр. 650).

Повлачење комунистичких јединица из Србије почело је 23. априла 1944. Њихово бројно стање било је сада знатно мање него када су пре неколико недеља кренуле према Србији. У борбу против комуниста умешале су се и четничке групе Драже Михаиловића, према нашим информацијама од 29. априла 1944, и то на простору Србије, Санџака и Босне.

Коњички скок“ на Дрвар
Операција хватања партизанског вође планирана за период мај-јуни 1944.

Нама су у тој акцији велике потешкоће представљали Бугари, који су у великој мери затајили. Тако, рецимо, бугарске трупе које је предводио Грозденов, које су добиле од нас наредбу да средином априла крену у акцију, и ту смо заповест поновили неколико пута, једноставно нису извршиле наређење. Наша команда је разматрала могућност да напише писмо бугарском војном министру, те да се са том јединицом позабави и војни суд, али се на крају од те намере одустало, јер смо проценили да не би постигли неки успех (наш извештај од 19. априла 1944).

Тако је крајем априла 1944. пропао и други покушај Тита, да се домогне Србије (7 књига, стр. 652). Нама је пошло за руком да са релативно малим снагама уништимо Титове елитне јединице, које су изгубиле 1.500 својих бораца. Овом је акцијом Титова моћ била знатно ослабљена. Партизанске јединице распршиле су се у мање групе и кренуле су поново у Босну.

Јадрански фронт

Након капитулације Италије, нашим је снагама веома брзо успело да завладамо источном обалом Јадрана. Једини изузетак било је острво Вис. У току неколико месеци то острво било је поприште сарадње између енглеских војника и Титових људи. Преко Виса стизала је и главнина британске помоћи у војном материјалу и храни, које су превозиле мали, покретни бродови.

Водећу улогу у тој сарадњи са комунистима играо је британски генерал Меклин (МацЛеан), који је пре тога под именом Стафор Крипс (Саффорд Цриппс), радио у британској амбасади у Москви. Он је већ почетком јануара 1944. по први пут боравио на острву Вису. Према нашим информацијама од 10. јануара 1944, тада још није могао да пружи чврсто обећање у вези слања помоћи партизанским јединицама.

Он је, чини се, играо одлучујућу улогу да се Черчил и британска влада одлуче за Тита, а против Михаиловића. На основу Титових радио порука, које смо прислушкивали, те на основу авионских снимака наших извиђачких машина, крајем јануара 1944. установили смо знатан пораст бродова и робе на Вису (7. књига, стр. 655). Пошто смо Титове поруке успешно дешифровали, тачно смо знали колики је обим те помоћи.

Тако од 1. до 15. фебруара 1944. на Вис је стигло 49.000 војничких руксака, 140 лаких пушкомитраљеза, 21.000 пушака, а после се та помоћ још повећала. Енглески војни инструктори учили су Титове људе како се рукује са оружјем, а посебно топовима. У једном тренутку, када су очекивали немачки напад на острво, Вис је појачан са енглеским специјалним трупама од 500 командоса (наша информација од 3. марта 1944).

Овоме треба додати и неколико стотина британских инструктора, који су већ у фебруару 1944. стигли на острво Вис као војни инструктори. На острву се нашло и неколико Американаца.

Почетком марта команду над острвом Висом преузео је бригадни генерал Том Черчил (Том Цхурцхилл), сестрић председника британске владе Винстона Черчила. Крајем марта на острву се налазило око 10.000 Титових бораца и до 800 енглеских војника (те неколико Американаца). Према неким другим проценама, њихов број био је знатно нижи. Немачка војна команда решила је већ крајем 1943. године да освоји острво Вис. Међутим, одлучено је да се окупирају два острва, Брач и Шолта, која су била важнија за одбрану обале, што је средином јануара 1944. и учињено.

О могућем освајању острва Виса било је говора 28. јануара 1944, у Хитлеровом главном штабу. Пошто нисмо имали довољно бродова потребних за инвазију, решено је да се та операција одложи. Пошло се од тога да ће отпор на Вису бити снажнији него што је био када смо освојили грчко острво Лерос. Почетак акције био је предвиђен између 15. и 20. марта 1944.

Месец март 1944. био је сав у знаку окупације Мађарске, као и криза на руском јужном фронту. Због тога се акција против Виса поново морала да одгоди. Направљена је студија у вези планираног десанта на острво Вис и она је 9. априла 1944. предочена Фиреру. Хитлер је тражио додатне информације пре него што донесе коначну одлуку. Међутим, немачко ратно ваздухопловство добило је задатак да уништи аеродром на Вису, који је почео да се гради. Ускоро после тога уследио је тежак напад Луфтвафе против острва Виса.

Међутим, извештај од 19. априла 1944. био је скептичан у погледу успешног немачког освајања Виса и закључио да не располажемо са довољно снага за тај подухват. После тог извештаја Хитлер је 24. априла 1944. решио да се за сада одустане од инвазије на Вис, али да немачко ратно ваздухопловство настави са бомбардовањем циљева на острву (7. књига, стр. 658).

Наше снаге искрцале су се на острво Брач 13. јануара 1944, и то у склопу операције „Моргенвинд“ („Моргенњинд“, „јутарњи ветар“). Дан раније освојили смо суседно острво Шолту. Острво Хвар окупирали смо 19. јануара 1944. Великих борби није било. Пошто нисмо имали довољно војника, наше трупе остале су само на Брачу, Корчули и полуострву Пељешцу, док смо на другим далматинским острвима имали само скромне војне снаге или редовне патроле.

„Реселшпрунг“

На острво Хвар, 22. марта 1944, искрцале су се непријатељске трупе, – које су стигле са Виса, у снази батаљона. Дан раније искрцали су се на Шолту, али смо их са Хвара и Шолте брзо протерали. Крајем априла непријатељ је поново предузео операцију против Мљета и Корчуле. Нашим снагама брзо је пошло за руком да их протерамо са Мљета, али смо на Корчули имали велике губитке.

Операција „Реселшпрунг“ мај-јун 1944. („Коњички скок“) – Овом војном операцијом иницијатива је после дужег времена поново прешла на немачку страну.
Лов на Тита
Његова гарда у Дрвару десеткована, погинуло двадесет енглеских и америчких официра посматрача

Време акције било је веома погодно, јер су Титове снаге биле знатно ослабљене после његовог пропалог покушаја да продре у Србију и тиме је његова војна снага била знатно ослабљена, а и његов углед је такође пао, како нас информише генерал фон Бутлар. Наша намера била је да уништимо његов штаб, па можда и да ухватимо и самог Тита. У случају да нам пође за руком да ухватимо Тита, Фирер је наредио, да се то држи у тајности, како се Енглези онда не би окренули Михаиловићу (7 књига, стр. 661).

Операција „Реселшпрунг“ („Коњички скок“) започела је, како је и планирано, у рану зору 25. маја 1944. са снажном подршком из ваздуха. Било нам је јасно, а то се показало као тачно, да се Тито са својим штабом налази у Дрвару. Већ следећи дан место су заузеле наше Ш-падобранске јединице, а 27. маја и затвориле обруч око Дрвара.

На оближњим брдима непријатељ је пружао жилав отпор и то са очигледном намером да се Тито са својим људима извуче из клопке. Једна специјална јединица од 7. Ш-брдске дивизије продрла је 28. маја ка брдовитом, тешко проходном шумовитом терену, а 30. маја стигла је у место Потоци. Непријатељ је побегао према југу, ка Грахову; 4. јуна 1944. операција „Коњички скок“ била је окончана. Са резултатом операције команда Вермахта за Југоисток је изјавила да није у потпуности испунила очекивања, али ипак да је задовољила. Непријатељу смо запленили радио и обавештајну технику.

Његова радио веза, како смо после регистровали, била је упола слабија него што је то био случај пре операције „Коњички скок“. Међу убијеним људима из Титовог штаба налази се и његов шеф за радио везу. Титова гарда је такође готово десеткована. Чланови страних војних мисија, које су биле при Титовом штабу активно су учествовали у борби. Утврдили смо да је погинуло 20 енглеских и америчких војних саветника. Сем тога, ухватили смо и три енглеска обавештајца, код којих су пронађена писма Черчиловог сина, који је са Титом избегао, упућено британском врховном команданту у Италији.

У наше руке пао је и део Титове архиве, који је прилично важан, али ипак нема одлучујућу важност. Титове снаге имале су велике губитке: 6.000 убијених или заробљених, према завршном извештају наше команде од 5. јуна 1944. Фирер је стекао утисак да су га хрватски кругови у Загребу на време обавестили о предстојећој немачкој војној операцији („Дер Фüхрер хатте ден Еиндруцк, даß Тито дурцх кроатисцхе Креисе ин Аграм воргеwарнт wорден wар“, 7. књига, стр. 664).

Хитлер је стога поставио захтев, да у будућности хрватске трупе више не учествују у таквим операцијама. Команда Вермахта за Југоисток верује да овде не може да изиђе у сусрет Фиреровим захтевима, јер Немачка нема другог избора, већ се мора ослонити и на савезничке снаге, пошто је број немачких војника на овом простору недовољан.

И наши губици нису били мали, јер је англо-америчко ваздухопловство веома масивно дало подршку Титу и оно је потпуно господарило ваздушним простором изнад Дрвара, па и шире, тако да је наше ваздухопловство, а и уопште већи покрети наших трупа могући су од сада само ноћу (7. књига, стр. 664).

Сукоби у Грчкој

Грчки покрет отпора против окупатора развијао се много полаганије него што је то случај са Титовим и Михаиловићевим. Када се говори о Грчкој, мора да се каже о глади, која је владала 1941/42. године, када је умро велики број људи.

Као што је у бившој Југославији постојао Титов и Михаиловићев покрет, тако су и Грчкој постојала два покрета, који су били непријатељски расположени један према другоме. Први грчки покрет отпора звао се ЕАМ, а његова војна организација била је ЕЛАС и она је била под комунистичким утицајем. Други грчки покрет звао се ЕДЕС и у њему су доминирали националистичко-ројалистички елементи. Од самог почетка ЕЛАС је био бројнији и јачи покрет. Као у Југославији, и овде је често међусобна борба била далеко важнија, него борба против окупационих снага. ЕДЕС је поседовао боље наоружање и уживао је подршку Енглеске. Крајем 1943. године, међутим, Енглеска је почела, слично као и у случају Тита, вероватно на основу одлука Техеранске конференције (од 28. новембра до 1. децембра 1943), да са великим количинама оружја снабдева и комунистички ЕЛАС. За разлику од бивше Југославије, службено енглеско мишљење о комунистичком ЕЛАС-у било је од самог почетка неповољно. Лондон је њих оптужио да су криви за борбе унутар грчког покрета отпора.

ЕДЕС и ЕЛАС

Енглези су са Грцима имали далеко већих проблема, него што је то био случај са Југословенском избегличком владом. У Александрији, у Египту дошло је до побуне грчких морнара, која је крваво угушена од стране британских снага. Показало се, да су и грчке трупе у дијаспори показале више симпатије за комунистички покрет. Антимонархистички народни фронт уживао је огромну подршку и грчке емиграције и целокупног грчког становништва у отаџбини. Енглези су коначни нашли личност која би могла да уједини све Грке: Папандреу, који је важио као „левичар“.

Партизански покрет ЕЛАС имао је око 22.000 бораца. „Њима су били супротстављени људи ЕДЕС-а, који су бројали око 8.000 бораца, али зато добро наоружани и организовани. Черчил је у свом говору од 24. маја 1944. изјавио да је избор Папандреуа велики успех за Грчку. Тај говор толико је разбеснео Грке да су се онда део њих, као израз беса и ината, почели да пријављују као добровољци у батаљоне, који су стајали под немачком командом, како би се борили против ЕЛАС-партизана.

Грчке трупе, које су биле у саставу британске армије, показале су се у борбама у Италији, код Риминија, као добре и поуздане. Британци су још једном покушали да помире два зараћена покрета отпора: ЕДЕС-покрет, на чијем челу је стајао Зервас, са ЕЛАС-овим командантом генералом Сарафисом.

Грчка у канџама Енглеза
Енглезе је много више бринуо партизански покрет у Грчкој него у Југославији

Петог септембра 1944. потписан је „Казерта уговор“, где су се завађени Грци обавезали да признају националну владу и војно да су потчињени британском генералу Скобију (Сцобие). У прво време, непосредно након повлачења немачких војних снага из Грчке и доласка Британаца, Грци су се држали тог договора.

А онда је дошло до преокрета, како говори студија пуковника фон Харлинга од 21. јануара 1945, који је припадао Врховној команди Вермахта за Југоисток:
„Британци су са Грчком имали далеко мање среће него са Југославијом. Ра разлику од Југославије, где су подржали левичарски покрет, у случају Грчке дали су подршку десним снагама. За разлику од Тита, који је у очима Черчила био „храбри становник брда“, грчки комунисти су за њега од самог почетка били „бандити“, који не смеју да имају никакву улогу у послератној Грчкој.

Стаљин одлучио

Британци нису показивали интерес за судбину Југославије када се окончају војне операције, али јесу за Грчку. То су оправдавали чињеницом да је приликом немачког напада на Грчку, априла 1941, погинуо приличан број Британаца. Све то оправдава Енглезе да имају управо да се мешају у унутрашњу политику Грчке. Током Московске конференције, октобра 1944, изгледа да је Стаљин дао Черчилу сигнал да Москва препушта Грчку потпуно у руке Британаца.

Немачке војне власти одржавале су контакт са једним и другим покретом отпора и пошло им је за руком да их још више заваде и тако спрече да поведу заједничку борбу против немачких окупационих власти (7. књига, стр. 670).

Исток: 2. јуна 1944. почела је руска велика офанзива на северном ратишту према Финској.
2. јун 1944. око 4.000 партизанско-британских војника извршило је инвазију на острво Брач и при томе имали су снажну ваздушну подршку, као и подршку ратне морнарице. Острво је бранило 1.116 немачких војника. Наше јединице успеле су да одбране Нережишће, где су биле наше главне снаге, те два рибарска места: Супетар и Сумартин. Онда нам је стигло појачање.

5. јуна 1944, без оклевања, прешли смо у напад. Непријатељ је већ ноћ раније напустио острво и вратио се на Вис. Непријатељ је имао 1.500 убијених бораца, а међу заробљеним енглеским војницима нашао се и Том Черчил, сестрић британског председник владе Винстона Черчила. Наши сопствени губици, и поред непријатељске бројчане надмоћи, били су веома мали.

Запад: 6. јуна 1944. англо-америчке војне снаге извршиле су инвазију на Нормандију.

16. јуна 1944. на острву Вису дошло је, вероватно под притиском Енглеза, до споразума између Тита и Југословенске избегличке владе, коју води Шубашић. Питање је, уступке које је Тито учинио, да ли га они уопште обавезују да их се и држи, као што је питање референдума у вези будућности Југославије, њеног државног уређења и слично. Титов човек, генерал Велебит отишао је у Лондон и био његов представник код британске владе и уједно је био и веза са Југословенском избегличком владом.

Балкан: први важан догађај јуна/јула 1944. на том простору био је промена става генерала Зерваса, који је 5. јула, изненада, започео са нападима на немачке јединице. Са Зервасом смо од новембра 1943. склопили уговор о примирју, који је са немачке стране склопио Херман Нојбахер. Грци су се строго држали тог договора. Наша команда за то подручје верује да је до промене дошло под притиском јаке британске војне мисије, која се налазила у штабу Зерваса.

И комунистички ЕЛАС на простору Епира такође је 12/13. јула 1944. започео са акцијама против немачких трупа. Да су оба грчка покрета скоро истовремено активирала своју борбу против немачке окупационе силе, говори да је овде очевидно реч о енглеском утицају (7. књига, стр. 675).

Зервас је ускоро престао са акцијама против немачких војних јединица, али је зато комунистички ЕЛАС удвостручио своју борбу на подручју Епира. Операција против грчких комунистичких снага, како стоји у извештају од 14. августа 1944, нису могле да постигну жељени циљ, јер су снаге, које су стајале на располагању биле недовољне.

25 јул Комунистички покрет у Албанији решио је, изгелда, на основу сопствене одлике, да постане део Титове организације. Чини се, да је постојао и план, да Албаније постане самостални члан будеђе југословенске федерације (7. књига, стр. 704).

Пуч у Румунији

23 августа 1944 дошло је до државног удара у Румунији и тиме је Немачка изгубила још једног савезника

26 августа 1944 команда Вермахта за Југоисток, под утицајем најновијих догађаја, издала је заповест о евакуацији свих грчких острва на егејском мору и да се немачке трупе повуку на линију Крф-Јанина-Олимп. Овиме су започели велики покрети немачких трупа са простора Грчке ка северу.

7 септембра 1944 Промене у Бугарској и тиме је за Немачку та земља била изгубљена као савезник. Ова промена значила је, да треба много брже, него што је било планирано еакуисати наше снаге са простора Грчке. Само на острву Крит билио је близу 70 000 немачких војника. Највећи део трупа пребацили смо ваздушним путем.
Трећи покушај упада Тита у Србију (јули/август 1944)

29 јула 1944 наша команда Вермахта у Београду спремила је план Рибецал („Рüбезахл“), како да спречи упад Титових банди у Србију. Задатак наше армије био је јасан: да пруга Солун-Београд несметано функционише.
Сусрет Тита са Черчилом у Риму
Први сусрет одржан у Риму 12. или 13. августа 1944. године

2 август 1944. Команда Вермахта за Југоисток дала је следећу слику: „Дража Михаиловић као и други вође бандитских група верују, на основу општег стања на ратишту, да у немачком окупатору треба да се гледа само још као неприајтељ број два. Њихов непријатељ број 1 јесте комунизам. Слично се догодило и у Грчкој, када је дошло до борбе између „белих“ и „црвених“ Грка и то одмах након повлачења Немаца (7. књига, стр. 709).

4 августа 1944 Титове снаге прешле су реку Лим, а следећи дан неке њихове јединице стигле су до долине Ибра.

9 августа 1944 делови комунистичких јединица приближили су се на 40 км месту Краљеву.

12 августа 1944 започели са војном операцијом „Рибецал“, чији је главни циљ био, да се спречи упад комунистичких снага у Србију. Одмах смо заузели Беране и бацили смо противника преко Лима.

12. или 13 август 1944 дошло је у Риму до првог сусрета Черчила са Титом. Црвени партизански вођа, о коме још до почетка ове године се мало знало, јер све до скоро Михаиловић је уживао углед као једини вођа југословенске ослободилачке борбе („Дер роте Партисаненфüхрер, вон дем ноцх вор Јахресфрист дие Wелтöффентлицкеит фаст ницхтс wуцхте – дамалс галт Михаиловиц ноцх алс аллеинигер Фüхрер дес југослаwисцхен Фреихеитскампфес“, 7. књига, стр 694). Ускоро после тог састанка, Титов покрет и Југословенска избегличка влада издале су проглас, у коме се позивају све патриотске снаге у земљи, да прекину сарадњу са свим домаћим квислиншким снагама и „издајицом Михаиловићем“.

17 август. Немачка команда јавља, да је Недић понудио, након упада комуниста у Србију, у име веома озбиљно угоженог Српства, војну сарадњу свих српских снага. Недић је нагласио, да он такође службено говори и у име Михаиловића, кога је недавно посетио. Од немачких војних власти затражио је дозволу, да одмах формира српску војску у снази од 50 000 бораца, која би се регрутовала из четничких јединица. Команда Вермахтаза Југоисток, после разгоора са Херман Нојбахером (Неубацхер), решила је да се изађе у сусрет Недићевој молби.

22 август. Нојбахер и генерал фон Вајкс (вон Wеицхс) предочили су Фиреру стање у Србији: очекивани упад Тита у Србију и скоро повлачење бугарског окупационе војске из Србије биће веома неповољно по Вермахт, јер наше снаге у Србији данас нису довољне, да се ефикасно суоче са новонасталом ситуацијом. Четници су у Србији од марта до августа 1944 изгубили у борбама са комунистима око 5 000 бораца, а према немачкој окупационој сили у последње време нису више непријатељски расположени. Око 10 000 четника боре се заједно са немачким трупама у јужној Србији и то под командом немачког мајора Вајела (Wаyел).

Да је дошло до јединства између Недића и Михаиловића значи, да је дошло до уједињења свих Срба и обојици то обезбеђује подршку 90% народа („Дие Еинигунг Недиц-Михаиловиц бедеутете ден Зусамменсцхлус аллер Сербен унд сицхере ден беиден дие Анхäнгерсцхафт вон 90% дес Волкес“, 7. књига, стр. 710).

Хитлер се сложио, да се делимично испуне српске жеље. Да се одобри формирања српске нациоанлне армије од 50 000 бораца, то је Хитлер категорички одбио. Да је дошло до приближавања између Недића и Михаиловића, на то се треба гледати као нешто што је крајње непожељно. Немачка мора да покуша, да њих двојицу што је могуће пре опет раздвоји.

Повезано са овиме, Фирер је упозорио на опасност Великосрпства., који је једини државотворни елеменат, који постоји на простору Југоистока Европе (на простору Балкана, примедба Н. Ж..) и као таквог га треба вредновати („Дие Аннäхрунг зwисцхен Недиц унд Михаиловиц мüсе алс äусерст унерwüнсцхт ангесехен унд версуцхт wерден, дие беиден мöглицхст балд wиедер вонеинандер зу треннен. Ин диесем Зусамменханг wиес дер Фüхрер ауф дие Гефäхрлицхлеит дес Гроссербентумс хин, дас алс еинзигес стаатсбилдендес Елемент дес Сüдостраумс геwертет wерден мüсе“, 7 књига, стр. 710).

Немачка је 1941 године Југославији понудила Солун и тиме могла да пружи свој допринос стварању Великејугославије. После државног удара од 27 марта 1941 треба се најоштрије борити против свих великосрпских пројеката, казао је Хитлер приликом тог сусрета. Срби су после ове Хитлерове одлуке били веома разочарани, јер је немачка помоцх у наоружању била веома скромна.

Август 1944 мишљење генерала Бутлара гласи, да је Титов марш у Србију одгођен, али не и спречен. Делови 7. Ш-брдске дивизије сукобили су се са комунистичким снагама на граници Црне Горе и Босне. Партизани су успели са мањим снагама да побегну преко Дрине.

26 август 1944 Југословенска избегличка влада признала је Тита за свог легитимног представника и вођу, а Шубашицх је задржао место председника Југословенске избегличке владе.

30 августа завршена је наша операција „Рибецал“. Разлог неуспеха треба тражити у малом броју наших расположивих трупа. Како је Румунија изашла из рата и нова влада вецх је имала прве контакте са Совјетима, отворио се нови фронт против нас. Ускоро се очекивало, да то исто уради и Бугарска.

Нашу 1 брдску дивизију морали смо да пребацимо на нови фронт, тако да успех ове операције није био могућ. Наше јединице добиле су заповест, да напусте следећа места: Дрвар, Јајце, Доњи Вакуф, Бугојно, Никшић и Дебар. Од важнијих места на том простору наша војска остала је само у Бања Луци. Истовремено распад хрватске војске ширио се убразаним темпом .

4 септембар. Промена у бугарској влади. Пре два дана председник владе Багрианов поднео је оставку, а Муравиев је постао нови председник владе, који је изјавио, да је Бугарска од данс неутрална земља и да није више чланица пакта Осовине, те да се више не налази у рату са Савезицима..

Србију смо изгубили
Десетог октобра 1944. Немачка команда повлачи јединице западно од Мораве

8. септембар. Бугарска објавила рат Немачкој. Пала влада Муравиева. Руске трупе ушле у Бугарску.

16. септембар. Руске трупе умарширале у Софију. Изненадило нас је, како је брзо Совјетима пошло за руком, да убеде Бугаре, да у Макединији ратују против својих дојучерашњих савезника Немаца. У Прилепо је дошло до жестоких борби. На нашу срећу, главнина руске армије није кренула ка Македонији и Егеју, – што би наше трупе довело у веома тежак положај, јер би им пресекли главни друм, којим су се повлачиле према северу, – него ка Турну Северину и Араду

18. септембар 1944. Поглавник посетио Хитлера у његовом главном штабу. Павелић му је тада саопштио, да намерава да се потпуно врати на усташки курс своје владавине и да поново крене у поход против православног становништва. Фирер је одобрио тај план. Последица тога је била следећа: да се прогоњено православно становништво у Хрватској, које је до тада у својој огромној већини није било комунистичко, да су се масовно, заједно са деловима четничких јединица, прикључили Титовој „народној ослбодилачкој армији“.

21. септембар 1944. Извештај о стању на ратишту немачке команде Вермахта за Југоисток: класификација непријатеља као „бандити“ од сада је погрешна. Партизанске јединице оперативно и тактички добро су вођене, наоружани са завидно добрим тешким наоружањем, а број партизансих војних снага јесте у сталном порасту.
Немачке јединице евакуисане са Пелопонеса.

25. септембар 1944. Извештај генерала Бутлара (Буттлар):
„После тога већих борби и није било. Наше војне снаге једноставно су се повукле из већег дела Србије и ограничиле су се искључиво на заштиту пруга, тако да је Титу, без да је био приморан да крене у веће борбене акције, пало као неки неочекивани поклон највећи део Србије („Wир муßтен сицх ауф ден Сцхутз дер Бахнен бесцхрäнкен, wäхренд Тито – охне дацх ер зу грöцхерен Ангриффсхандлунген хäтте сцхреитен мüцхен – дие Мацхе дес Ландес Сербиен зуфиел“, 7. књига, стр. 685).

27. септембар. Команда уа Југоисток дала је следећу слику, након што су усташе поново почеле да тероришу православно становништво: коначан резултат јесте негативан, јер Павелић није више имао снаге за озбиљније акције, а на крају се читава акција окренуле против хрватске државе и још више убрзала распад хрватске војске.

3. октобра издана је заповест да наше снаге напусте Грчку, јужну Албанију и јужну Македонију и да се Вермахт повуче на линију Скадар-Скопље-Клисура.

6. октобра после жестоких борби са партизанима напустили смо Требиње.

8. октобра 1944 Радио Софија јавља, да је дошло до сусрета Тита са члановима бугарске владе, где је решено, да се сви спорни територијални пробелми реше на пријатељски начин.

10. октобар. Постало нам је јасно, да је Србија за нас изгубљена, па смо издали заповест да се наше јединице повуку иза Мораве.

14 октобар. Бугарске трупе су ушле у Ниш и тиме је Вермахту (Хеересгр. Е) био одсечен пут којим су се наше трупе повлачиле из Грчке, јер смо изгубили контролу над пругом Солун-Скопље-Београд. Није нам преостало друго, него да наше трупе крену пешице преко Босне и да стигну на простор Сарајева-Мостара.
Први руски тенкови појавили су се у београдском предграђу.

15. октобар. Британске снаге ушле у Атину. На нашу срећу, Енглези су веома опрезно напредовали, тако да су наше јединице имале довољно време да се евакуишу из Грчке. Стакао се утисак, да су Британсци имали план, да задрже немачке трупе на острвима, како би оне спречиле, да падну у руке грчких комуниста, Бугара или Совјета. (7. књига, стр. 722).

16. октобра 1944 почели смо да евакуишемо наше снаге из Даламције. Непријатељ нам није ометао повлачење.

18. октобар. Руске трупе завладале су Београдом, а нам је пошло за руком да све јединице пребацимо преко Саве. Тако је Титу, „ослободиоцу“, тек уз помоћ Руса успело да завлада Србијом и Београдом. Пре тога покушао је, сам, безуспешно, три пута да уђе у Србију: јесен 1943, март/април 1944 и јул/август 1944 („ин дреи гроцхен Анлäуфен вегеблицх версуцхте Еинбруцх ин Сербиен“, 7. књига, стр. 700).

22. октобар. После борбе са Русима, морали смо да напустимо Крагуејвац. Истовремено су почеле борбе са бугарским трупама за Краљево, који је било кључно место због повлачења наших јединица из Грчке. Краљево смо, на срећу, успели да одбранимо, тако да су наше трупе ипак могле да се неометано да се повлаче тим друмом.

25. октобар. Наша команда, како показује извештај генерала Бутлара, е веровала, да ће главнина руских трупа, после пада Београда, кренути према Загребу. То се, међутим, није догодило. За Русе је, очевидно, Будимпешта била много значајнија. Ово је наравно олакшало положај немачких трупа у Хрватској, Црној Гори и северној Албанији.
Непријатељ је освоји Ужице и тиме нам одсекао главни пут, којим су се повлачиле наше трупе.

26. октобар. Напустили смо, без борбе, Дубровник и Сплит.
Четници добри и поуздани борци
Посебно били успешни у борбама против комуниста

Чињеница, да су совјетске трупе, – које су, наравно, биле уз Тита, а против Михаиловића, – брзо напредовале преко Баната (Румунија и Бугарска нису више биле немачки савезник), одлучило је судбину Србије. Четнички покрет у Србији, који се ослањао на чироке народне слојеве и који су на основу своје традиције природно били антикомунистички, нашао се у безизлазној ситуацији.

Партизани су кренули ка освајању српских грдова и изнад свега Београда, а Михаиловићеви људи према планинама југозападне Србије и источне Босне. Како су немачке јединице већ раније евакуисане са подручја централне Србије, Титу је пао у руке без борбе велики простор („гроцхе Гебиете кампфлос зуфиелен“, 7. књига, стр. 699).

28. октобра дошло је на простору Ваљева до борбе између наших трупа, које су се повлачиле према Дрини, и Титових снага, у чијем саставио се налазио и руски батаљон, који је поседовао тешко наоружање („мит сцхwерен Wаффен“, 7. књига, стр. 701). То исто смо приметили у борбама источно од Зворника, према извештају наше команде од 30 октобра 1944.

Енглези у Солуну

31. октобар. Немачке трупе напустиле су Солун, а пре тога потпиле у у солунском заливу сопствену ратну флоту.

1. новембар. Енглеске трупе умарширале у Солун.

2. новембар 1944. Немачка је у потпуности евакуисала своје трупе са грчког територија и кренулу су, углавном пешице, према северу. До Вишеграда има 1000 км. Просечно су денвно пешачили око 25 км. Ни у једном тренутку није било панике. Повлачење се одвијало по плану, као најпрецизнији часовник.

5. новембра регистровали смо присуство руских јединица код Титових партизана и на Сремском фронту.

6. новембра наше јединице напустиле су Струмицу.

11. новембар. Немачке трупе евакуисане су из Велеса.

13/14. новембра последњи немачке јединице напустиле су Скопље

17. новембра немачке тупе напустиле су Тирану.

21. новембра евакуисали смо наше трупе из Котора.

28/29. новембра наше јединице напустиле су Краљево.
Сада су нам је коначно јасно, које су намере Совјета на овом простору: руска армија креће у Мађарску, док су хрватско-црногорски-северноалбански простор препустили бугарској армији и Титовим јединицама, да униште немачке снаге. Све у свему, Титове војне операције имале су мало успеха („им гроцхен гесехен wениг ерфолгреицхен Оператионен Титос“, 7. књига, стр. 701), коме није успело да немачке трупе, приликом повлачењења из Грчке, у озбиљнијој мери угрози. Москва га је зато, вероватно, критиковала. Ово се јасно види и из разговора Шубашића, које је имао у Москви, како стоји у нашем извештају од 7 новембра.

У новембру 1944. насупило је на Сремском фронту и према фронту на Дрини једно затишје. Последње руске јединице кренуле су у Мађарску.
Најшири слојеви становништва бивше Југославије сада у Титу нису више гледали црвеног шефа банди, него као борца за национално ослобођење, који ужива поверење краља Петра. Ово последње било је веома важно за простор Србије. Договор Тита са Југословенском избегличком владом значио је тежак удар , ако не и смртоносни, за четнике и владу Милана Недића („Дие Еинигунг Титос мит дер Лондонер Еxилрегиерунг бедеутете еинен сцхwерен, wенн ницхт тöдлицхен Сцхлаг фüр дие Региерунг Недиц унд дие Цетницс“, 7 књига, стр. 703).

Српски доборвољачки корпус и четници показали су се као добри и поуздани борци у борба са комунистима марта, априла и маја, када је Тито покушао, безуспешно, да продре у Србију. Специјални Хитлеров изасланик за Балкан, Херман Нојбахер, боравио је априла 1944 дуже времена у Хитлеровом главном штабу и, с обзиром на новонастале промене, предложио је следеће: а) да се подржи и ојача влада Милана Недића и бројно оснажи његов Српски добровољачки корпус, што би имало за последицу, да се на слободу пусти одређени број српских официра и да им се да оружје; б) да се испуне српско-црногорске наде, те да се дозволи уједињење Србије, Црне Горе и Санџака; в) да немачка војна управа део својих права пренесе на владу Милана Недића; г) да Немачка стави влади Милана Недића 120 камиона, који би транспортовали храну у Црну Гору и Албанију, где прети глад, а она онда тера људе, да иду у бандите.

Нојбахер је, према изјави генерала Бутлара, казао, да су неке његове жеље од стране Хитлера ипак усвојене, као, дозвољено је, да се повећа бројно стање Српског добровољачког корпуса. Хитлер, међутим, није пристао, да се Србији да већи степен аутономије, јер, како је 12 јуна изјавио, у случају англо-америчког искрцавања сваки ће Србин бити спреман, као што је то увек било, да пуца на Немце.

Нојбахер сведок

Немци су наоружали 5. 649 црногорских доборвољаца, али је Фирер забранио, да се они ставе под заједничку команду Српског добровољачког корпуса (7. књига, стр. 708).

Након повлачења немачких војних јединица из Србије, са њима су кренули и збораши на челу са њиховим командантом Љотићем, а Дража Михаиловић ке остао у Србији

Када је започео процес против Михаиловића, др Херман Нојбахер, – који је тада био у америчком заробљеништву, – доборвољно се јавио да сведочи у корист четничког вође. Титов суд, премда је дао гаранције, није га више пустио да се врати у америчко заробљеништво, него га је осудио прво на смрт, а онда на дугогодишњу робију. Помилован је био је новембра 1952 помилован. Умро у Бечу 1 јула 1960.
Нојбахер: Хитлер се дивио Србима
Немачки фирер био је убеђен да ће Срби поново бити водећа балканска сила

Нојбахер је у својим сећањима написао и ово: „Хитлер је био убеђен, да ће Срби, чим им се опет пружи прилика, поново бити водећа балканска сила. Хитлер је поштовао Србе и ја претпостављам, да он потиче из времена балканских ратова 1912 и 1913 године, а тај респект према Србима још је више порастао, када је српска армија постигла у 1.

Светском рату војничке успехе против аустроугарске војне силе. Иза Хитлеровог неповерења према Србима крије се заправо његово потајно признање и дивљење према Србима.“ (7. књига, стр. 712-13)

Српска државна стража Милана Недића није била добро наоружана. На основу уговора са Вермахтом, није смела да пређе бројку од 12 000 људи. Тај број, међутим, ова наоружана формација није никада ни досегла. Била је веома блиска духу покрета Драже Михаиловића, а њена борбена вредност није била висока. У односу на четнички покрет, Стража је била безначајна, а исто то вреди и када се упореде са комунистима. Оно што може да оправда Стражу јесте чињеница, да никада и нису били ушли у акцију са већим снагама.

Љотић за Русе

Друга наоружана, легална формација у Србији био је Добровољачки корпус Димитрија Љотића. Љотић је био даљни рођак Милана Недића. Димитрије Љотић, по свом кућном васпитању, био је склон панславизму и због тога је заступао мишљење да Србија треба да буде уз Русију. Пошто та идеја, након бољшевизације Русије, није више била могућа, онда је сматрао, да се његове идеје могу остварити само ако се Србија прикључи Немачкој.

Љотић је био против Слободних зидара, против Јевреја, строго национални и православни. Он и његове присталице и даље су били уз монархију Карађорђевића и краља Петра, али нису поштовали његове заповести. Ово су оправдали тиме, да се краљ Петар није налазио у Србији, него је био у власти једне стране силе, дакле, није био слободан. Напетост и неслагање са покретом Драже Михаиловића тек је попустила године 1944.

До тада су четници чак вршили репресалије над породицама Добровољачког корпуса („вон сеитен дер Цетницс wарен согар Вергелтунгсактионен геген дие Фамилиенангехöриген унтерноммен wорден“, 7. књига, стр. 728). Њихов број је био одређен на 15 000, али та цифра није никада достигнута. Њихово наоружање било је боље од Страже. Војно вођство Добровољаца на крају је преузео пуковник Мушицки, који је унапређен у генерала. Мушицки је био некадашњи аустроугарски официр, а касније је био и ађутант краљице Марије. Он је гајио пријатељске осећаје према Немачкој. Поседовао је беспрекоран карактер: поштен, миран, поуздан.

Његов главни помоћник био је потпуковник Таталовић, који је, такође био аустроугарски официр и за показану храброст примио је орден Марије Терезије. Таталовић је био веома образован човек, темпераментан, богат идејама и у разговору са немачким официрима остављао је снажан утисак. Најважнији део Добровољачког корпуса био је добар и он се састојао од студената и ђака, али ту је било и сељачких синова, а налазило се и доста Срба, који су били протерани из Хрватске. За разлику од Страже, Добровољцима су немачке војне власти дозвољавале да у акцију крећу у пуном саставу.

„Дража против нас“

Њихова борбена вредност се показала у току борбе са партизанима, приликом Титовог другог покушаја да упадне у Србију и истакли су се у борбама са комунистима код Ужица и Рашке. Приликом посете генералмајора Гајтнера Добровољцима, они су оставили добар утисак на њега.

Четници су наставак старе српске традиције из доба борбе са Турцима. Лета 1944. они су бројали око 9 000 наоружаних бораца. Њихов однос према Недићу био је веома комплексан. Делимично, четници су били верни Недићу, или су му били, наводно верни, а делом су неки били ближи Дражи Михаиловићу. Али, све у свему, наша очекивања и процене била су следећа: у случају англо-америчке инвазије на Балкан, они би нам сви окренули леђа и прикључили су неприајтељу, односно, подржали би британско-америчке војнике.

Због тога смо и наредили, да четнике треба разоружати („Десхалб wурде ихре Ентwаффнунг ангеорднет“, 7. књига, стр. 729), али та акција је само делом успела. Разоружали смо око једну трећину четника, а највише половину. Остатак је отишао „у шуму“, како то Срби кажу, да би се ту ставили под команду Дражиних људи. Од бројних четничких група, само су две остале верне Недићу, али су и оне током времена прешле Дражи.

У својој спољној политици Дража је био против Немачке. Он је, са друге стране, заступао строгу антикомунистичку линију, а ослонац је видео у православљу и монархији. У том смислу створио је и штаб, чији је основни задатак био да припреми покрет за ослобођење и борбу против „окупатора“, а главни ослонац су видели у Англо-Американцима. Поново се потврдило старо искуство, да радикални покрети имају највећи број присталица, па су се тако присталице Михаиловића могле наћи и у најближем окружењу Милана Недића и његове Страже.

Живот у шуми

Само водећи људи покрета били су професионални и способни људи, али у том покрету је било и сумњивих типова, јер је покрет примао све, без неке кадровске политике. Оно што је све њих везивало, то је био живот „у шуми“, те из доба Турака, да су сви носили дуге браде, а само мали број вођа четника није био брадат.

Пошто им је становништво помагало, или им је морало да помаже, за нас је било веома тешко да их похапсимо. Године 1942. и 1943. повели смо неколико војних операција против четника, али благодарећи доброј обавештајној мрежи Драже Михаиловића, при чему су православни свештеници играли нимало неважну улогу, опкољеним четницима редовно је полазило за руком да се извуку из нашег обруча: сакрили би своје оружје и онда би продужили да иду као недужни сељаци. На војном пољу, дакле, против четника нисмо постигли одлучујуће успехе.

За разлику од војних акција, далеко успешније су биле наше полицијске мере, јер нам је полазило за руком да ухапсимо људе Драже Михаиловића у градовима Србије, а посебно у Београду. На тај начин похватали смо његове важне људе. Део ухапшених четника, након што их је наш војни суд осудио на смрт, или су били пребачени у Немачку. Један од већих успеха представљао је за нас хватање главног финансијера и обавештајца Дражиног покрета.

С друге стране, и поред тих наших успеха, Михаиловићу је пошло за руком да искористи Недићеву власт, па да створи у Београду и Србији неку врсту паралелне владе, што нам је отежавало да хапсимо четнике. Па ипак, њихова снага није била толика, да би могла да представља озбиљнију опасност по нас. Ми смо се, разуме се, борили против те појаве.

Наше репресалије против становништва показале су се као успешне, јер је Дража убрзо најстроже забранио, јер се бојао, да му углед и симпатије у народу не опадну („Михаиловиц бефüрцхтете еине Абнахме сеинес Ансехенс унд дер ихм ентгегенбрацхтен Сyмпатхиен“, 7. књига, стр. 730), – да се воде акције против „окупатора“, а то је образложио тиме, да још није време, да је за акцију још прерано.

Титов покрет, међутим, био је потпуно неосетљив на наше репресалије (“ Дие Тито-Беwегунг дагеген wар геген солцхе Суехнемацхнахмен унемпфиндлицх“, 7. књига, стр. 730), које смо вршили према српском цивилном становиштву.

Михаиловић је дуго размишљао, да ли на првом месту стоји немачка опасност или комунистичка. Постепно је дошао до закључка, да су му комунисти, ипак непријатељ број један.

Концем маја 1944. дошло је до другог покушаја Тита, да упадне у Србији, али је његов покушај поново пропао, па није ни прешао реку Ибар. Заслуге за то имају Добровољци Димитрија Љотића, који су зауставили комунисте.

Са порастом комунистичке опасности, од године 1944, дошло је до неслужбеног приближавања између Недића и Михаиловића, али немачка страна није могла да дозна све појединости тог развоја („охне дацх вон деутсцхер Сеите аус дие Еинзелхеитен диесер Ентwицклунг дурцхсцхаубар wарен“, 7. књига, стр. 731).
Злочини усташа у Хрватској
Чим су добили власт, усташе су почеле са физичким уништавањем православног становништва

Млада хрватска држава заузимала је од самог почетка посебно место у нашим разматрањима. Немачко војно и политичко вођство било је овде суочено са читавим низом нових задатака и потешкоћа, које су имале свој узрок у специфичном карактеру те државе.

Хрватска је била далеко нестабилније подручје од осталих делова Балкана, у којој је био веома снажан устанички покрет. Како је дошло до англо-америчке инвазије у Италији, тај је проблем постао још озбиљнији. Непријатељ је сада директно угрожавао јадранску обалу. Зато је за нас било ван сваке сумње, да ово подручје, премда припада Хрватској, мора да стоји у потпуности под немачком командом и то, чак и онда, када тамо делују искључиво хрватске војне јединице. Јадран је једноставно, важан за одбрану целокупног Балкана, па и Европе.

Немци командују

На основу фирерове воље и жеље, Хрватска је требало да постане, са јасном разликом према другим, окупираним деловима Балакана, истински самостална држава и пуноправни члан нове европске заједнице.

Док су остале владе на Балкану у свим важнијим питањима биле везане на немачке одлуке и смернице, када је била у питању хрватска влада, Немачка се ограничила на саветодавну и истовремено, васпитну улогу („Деутсцхланд хатте сицх гегенüбер дер кроатисцхен Региерунг ауф еине бератенде унд глеицхсам ерзиехенде Ролле зу бесхрäнкен“, 7 књига, стр. 732).

Али, како је војни развој текао, а Хрватска није била у стању да реши сама своје унутрашње проблеме, Немачка је била присиљена да повећа свој утицај у Хратској. На основу чињенице да је Хрватска имала мање становника од осталих наших савезника, а истовремено је процентуално дала, с обзиром на број становника и улогу коју смо за ову државу предвидели у будућности, далеко више војника за нашу заједничку борбу.

Овде мислимо на немачко-хрватску дивизију „легионара“, која је формирана у Немачкој, а њен водећи кадар био је састављен, отприлике од једне трећине Немаца. И у осталим хрватским војним формацијама Немци су чинили командно особље.

Када је у питању Хрватска, постојао је јаз између наших војних захтева и политичких намера. Људи око поглавника припадали су усташком покрету и они су дуго живели у емиграцији и представљали су једно компактно, затворено тело.

Чим су добили власт, усташе су почеле са физичким уништавањем православног становништва и тиме су у великој мери допринеле настанку устаничког покрета у Хрватској. Већ од лета 1942. године постало је јасно да хрватска власт није била способна да обезбеди мир и ред у сопственој држави. Са немачке стране дошло је неизбежно питање: да ли је хрватска држава у својој садашњој форми уопште, способна да постоји? И друго: треба ли режиму поглавника да Немачка и даље пружа пуну подршку?

Немачки одговор на то питање није био јединствен. Немачко министарство спољних послова, које је стајало под утицајем немачког посланика у Загребу, Кашеа (Касцхе), било је убеђено да је хрватска држава способна да постоји. Каше је још 11. фебруара 1944. у свом извештају, између осталог, написао и ово: „Хрватска нам нуди ону снагу, која предстаља једину снажну протутежу јужнословенској интеграцији“ („Кроатиен биетет унс диејениген Крäфте, дие дас еинзиг старке Гегенwицхт геген еине сüдслаwисцхе Зусамменбаллунг дарстеллен“, 7. књига, стр. 733).

Насупрот Кашеу, немачки опуномоћени генерал у Хрватској, Глајзе фон Хорстенау (Глаисе вон Хорстенау), непрестано је препоручивао да Немачка одбаци усташе. Немачки Вермахт, у потпуности је подржао процене фон Хорстенауа и често спомињао примере који говоре о неспособности хрватске војске. 30. октобра 1943. године, с обзиром на чињеницу да је распад хратске државе и војске попримио такве размере, Вермахт је разматрао могућност да прогласи ванредно стање и тако потпуно преузме контролу у Хрватској.

Хитлер је дуго времена пре делио мишљење Немачког министарства спољних послова („Дер Фüхрер неигте мехр дер Ауффацхунг дес Аусw. Амтес зу“, 7. књига, стр. 734), него Вермахта.

Приликом путовања по Балакну, од 16. – 22. јанаура 1944, заменика главног штаба генерала Варлимонта, који се један дан задржао и у Загребу и ту имао разговоре са највишим хрватским врхом: поглавником, министром спољних послова Лорковићем, те хрватским министром одбране Навратилом, Хрвати су показали нарочиту узнемиреност: Немачка је, наводно, променила свој став према Србима, део Срба сада чак, сматра за своје савезнике.

Као пример, хрватски саговорници су говорили о томе, и протестовали, јер су немачке више војне власти формирале четничке јединице на далматинском обалном подручју и, наводно, њихова укупна снага износи до 35 000 људи („Дие Кроатен ерхобен Еинспруцх геген дие Ауфстеллунг вон Цетниц-Вербäнден им Далматиснисцхен Кüстенгебиет дурцх деутсцхе Коммандобехöрден – Гесамтстäрке ангеблицх бис 35 000 Манн“, 7. књига, стр. 736). Немачка страна је одговорила да су хрватски подаци о броју четника, које Немци подржавају, веома претерани.

Вокић министар

У Хрватској је ускоро дошло до промене курса. Генерал Хорстенау јавља, да ће Павелић морати да смени свог министра одбране Навратила, кога су Немци веома ценили, јер се Хрвати жале, да је Навратил запоставио усташе, а да је његов став према Србима пријатељски и уједно је обавестио, да ће Навратила вероватно наследити Вокић. Глаизе и Каше подсетили су поглавника, да је Наратил пријатељ Немачке, те да Хитлер има веома повољно мишљење о Навратилу, код кога је био пре неколико недеља. Било би веома непријатно када би га сада поглавник сменио. Вокић припада усташком покрету, није војник, а и не познаје немачки језик. Немачким властима је ускоро постало јасно да се иза ове афере око Навратила крије, заправо, дубља криза у Хрватској (7 књига, стр. 738).
Козаци сеју страх по Хрватској
Немци чували козачку дивизију за борбу против Енглеза

Првога марта 1944. група хрватских министара посетила је Хитлера. Они су покушали да убеде фирера (али без успеха) – како би им он испунио њихове жеље, – да је сада стање у Хрватској много повољније. Хрватски министри говорили су, рецимо, о томе, да је опала активност Тита. Са немачке стране су им одговорили, да то није резултат консолидације и јачања хрватске државе, већ да заслуге за то искључиво, припадају немачким војним снагама, које су почетком године нанеле комунистима озбиљне губитке.

Жалбе Немцима

На хрватске жалбе да Немачка подржава четнике у Далмацији, фирер је одговорио, да се овде ради само о ненаоруажним Србима, који служе без оружја код немачких јединица, те да за хрватску државу они не могу да представљају опасност. Немачком вођству је јасно, у случају енглеског искрцавања, или у некој другој кризној ситуацији, да би се четници окренули против немачких окупационих трупа. („Дие деутсцхе Фüхрунг ист сицх дарüбер им кларен, дацх дие Цетницс беи еинер енглисцхен Ландунг, одер ин андерен Крисенлаген сицх геген дие деутсцхен Бесатзунгструппен wенден wüрден“, 7. књига, стр. 739).

Хитлер, такође, није изашао у сусрет хрватским жељама у вези испоруке оружја, јер, како је Фирер подвукао, то оружје углавном заврши у рукама партизана („да, – wие дер Фухрер херворхоб, – диесе Wаффен меист ин дие Ханде дер Партисанен фиел“, 7. књига, стр. 740). Није ни удовољено хрватском захтеву, да се 1. козачка дивизија премести ван Хрватске, јер су Козаци постали страх и трепет за хрватско стновништво.

Хитлер је подвукао, да је козачка дивизија веома поуздана, која би се у сваком случају борила против Енглеза. Козачку дивизију можемо да повучемо тек онда, када престану активности банди. Оно што су хрватски министри, приликом своје посете, изнели, није било много убедљиво. После одласка хрватске делегације Фирер је решио да потпуно преиспита своју политику према Хрватској.

9. марта 1944. дошло је до састанка Хитлера са највишим немачким војним и политичким представницима у Хрватској. За разлику од Кишеа, који је говорио о стабилизацији у Хрватској, њему су се оштро супротставили представници Вермахта, који су дали веома суморну слику стања у Хрватској: 30% пруга не функционише, а осталих 70% непрестано су у прекиду због саботажа бандита.

Хрватска пољопривреда потпуно је уништена, тако да пољопривредно богата Хрватска мора из Немачке да увози храну. Представник Вермахта изложио је пред Хитлером стање у хрватској армији и казао да је њена борбена вредност мала. На подручју далматинске обале, хрватске војне јединице уопште нису за употребу, а једини изузетак представља случај када њима командују немачки официри. Укратко, све хрватске захтеве у вези давања веће самосталности њеним војним и полицијским снагама, треба одбити.

Цео разговор био је олакшан чињеницом да је Хитлер, који је раније био склонији да прихвати мишљење Немачког министарства спољних послова, сада гледао на стање у Хрватској очима Вермахта. Тако је у вези немачке политике према хрватском питању дошло до принципијелне промене („Хиермит њар ин дер Бехандлунг дер кроатисцхен Фраге еине грундсатзлицхе Wендунг еингетретен“, 7. књига, стр. 741). Кише је на крају сусрета још једном хео да каже нешто у корист хрватског режима, али га је у томе спречио сам Фирер.

Један од малобројних уступака хрватским захтевима био је у погледу четничког питања: решено је да се расформирају четнички одреди који су били под немачком командом. Они православни, који нису из Хрватске, да се протерају, а православни из Хрватске да се прикључе немачким војним снагама као помоћно особље. 25. априла 1944. команда Вермахта јавља да четника рођених ван Хрватске и нема, па се према томе не могу ни протерати. Као коначно решење предлаже се да све лојалне четнике треба интегрисати у хрватску војску (стр. 742).

Хрватски министар је, ипак, постао Вокић и он је 16. априла 1944. посетио Хитлера у његовом главном штабу. Саслушане су већ познате хрватске жеље, али је решено да се због напете ситуације на хрватском простору, не може више имати обзира према хрватским жељама. Говорило се и о хрватској армији. Најбитнија слабост „домобрана“ јесу њени официри. Као добри официри могу да се назову само бивши припадници југословенске армије („Алс гуте Оффизиере њурден ледиглицх дие ехемалиген Ангехориген дер југослаwисцхен Армее безеицхнет“, 7 књига, стр. 743). Ти официри су, међутим, одбили да служе новооснованој хрватској држави.

Поред „домобрана“, Хрватска је имала и усташке јединице, које су биле потпуно самосталне у односу на хрватску армију. Дивизија поглавникове телесне гарде бројала је око 7 000 војника. Поред те формације постојало је још 7 усташких бригада са око 25 000 људи. Све су оне имале немачке војне инструкторе.

СС-дивизија „Кама“

Поред Вермахта и немачке СС-војне формације настојале су да створе сопствене јединице у Хрватској. 13. СС-брдска добровољачка дивизија било је састављена од босанских муслимана и истакла се у борбама са Титовим снагама. Ова дивизија поседовала је посебну касарну у Загребу и хрватска власт ју је посматрала са одређеним неповерењем. Њен командант је био Зауберцвајг (Сауберзwеиг).

13. СС-дивизији и њеном команданту Зауберцвајгу Хрвати су замерили да фаворизују православни елеменат и четнике (Ес wурден ихнен Беворзугунг дес правослаwисцхен Елементес унд дер Цетницс воргеwорфен“, 7 књига, стр. 744). 1. јуна 1944. почело се са формирањем још две СС-дивизије у Хрватској: 14. СС-муслиманске дивизија и СС-брдске, хрватске дивизије „Кама“.

„Принц Еуген“ и четници заједно
Код Книна у јулу 1944. године убијено око 400 хрватских цивила

Недалеко од Книна дошло је до инцидента, у коме је, наводно, убијено 400 хрватских цивила и то од стране СС-брдске, добровољачке дивизије „Принц Еуген“и четника. Хрватске власти су се, због тог инцидента, пожалиле немачком министарству спољних послова.

Концем јула 1994. борбена вредност хрватских војних јединица пала је толико ниско, да су немачке војне власти решиле да потпуно реорганизују хрватску војску. Немачки генерал фон Вајкс (вон Wеицхс) дао је следећи предлог: с обзиром на озбиљност ситуације, да хрватску армију мора од сада искључиво употребити тако, да служи немачким циљевима, како би се поштедела немачка крв („… дасс дие кроатисцхе Wехрмацхт нунмехр аллеин фур деутсцхе Зwецке еингесетзт wерден муссе, ум деутсцхес Блут зу спарен“, 7 књига, стр. 745). Ово се може постићи само тако да се све хрватске војне јединице одмах ставе под немачку команду и да се попуне немачким војницима.

То је једина могућност да се спречи, ако дође до англо-америчке инвазије, да се хрватско оружје употреби против немачких војника. Надаље, треба одмах да се одустане од планова да се формирају чисто хрватске војне јединице. О тим предлозима генерал фон Вајкс још није обавестио хрватску владу, јер сматра да је ситуација толико озбиљна да треба прекинути праксу политичких обзира према Хрватима. Таква политика би у овом тренутку била неодговорна, већ треба пре свега дати предност чисто војничким аспектима. Фирер је 4. августа 1944. у потпуности подржао ове предлоге.

23. августа 1944. Румунија је престала да се бори на страни Немачке, а неколико дана касније, 7. септембра 1944, Бугарска је објавила рат Немачкој. Средином октобра покушала је да капитулира и Мађарска. За све то време Хрватска је остала потпуно мирна. Стање се одједном потпуно променило.

Хрватска је једина земља на југоистоку, која је остала верни савезник Немачкој („Кроатиен wар ес зум еинзиген, дем Реицхе им Судостен треу геблиебенен Бундесгеноссен геwорден“, 7. књига, стр. 750). Хрватска је одједном постала наш веома важан савезник и ми смо сада били присиљени, да са много више обзира, водимо рачуна о хрватском суверенитету.

Велики удар за хрватску војску догодио се у јесен 1944, када је Тито упутио апел хрватским војницима, који гласи: сви хрватски војници, који се прикључе партизанској војсци од 15. септембра 1944, биће амнестирани. Тада је из „домобрана“ побегло много хрватских војника, а посебно велики проценат дезертера чине официри хрватске војске (7. књига, стр. 755).

Кратак преглед војних операција у 1944. години
6. јун 1944: Инвазија англо-америчких трупа у Нормандији. Први дан искрцало се седам дивизија и то уз пратњу 6 400 бродова, а међу њима 6 бојних бродова, 23 крстарице, 104 разарача

12. јун 1944: До данас Англо-Американци транспортовали у Нормандију 326 000 војника, 104 000 тона материјала, 54 000 возила

2. јул 1944: Од почетка инвазије до данас Англо-Американци транспортовали на обалу Нормандије 929 000 војника, 586 000 тона материјала и 177 000 возила.

Руски фронт:
11. април 1944: Немачке трупе повукле су се из Одесе.

5. мај 1944: Започео велики совјетски напад на Севастопољ. Немачка успела да морским путем евакуише 130 000 немачких војника, 21 450 војника да транспортује ваздушним путем.

12. мај 1944: Севастопољ пао у руске руке.

5. септембар 1944: Немачке војне јединице напустиле Финску.
(крај 7. књиге „Ратни дневник Врховне команде Вермахта2, стр. 971)

1. јануар 1945.
200 британских бомбардера напало Диселдорф-Золинген. Команда ваздухопловства „Луфтвафе“ јавља, да и поред високих гибитака које имају, морал је и даље висок и пилоти су непоколбљиви у својој намери да врше своју дужност.

2. јанаур
На белгијско-холандском простору успешан изненадан напад нашег аздухопловства са 1035 авиона. Непријатељ изгубио укупно 507 авиона, а ми 300.

3. јануар
Будимпешта нападнута од стране Руса из свих праваца, али су напади одбијени.
Англоамерички напад на подручје Рајне са 1000 бомбардера и 1 400 ловаца.

4. јануар
Амерички авиони напали Келн-Фулда-Ашафенбург; 480 британских авиона напало Дортмунд.

Укупни губици у БРТ англоамеричких бродова, које су им нанеле немачке подморнице:
година:
1942: 6 250 000 БРТ
1943: 2 580 000 БРТ
1944: 770 000 БРТ
1945. 260 000 БРТ

Тито отвара Сремски фронт
„Непријатељ нам није више бугарска армија. Не знамо зашто“

5. јануар 1945.
Наше јединице, које се повлаче из Грчке, стигле су у Вишеград.
1100 англоамеричких авиона и 400 бомбардера напало је планински прелаз Бренер и Верону; 700 авиона ноћу је напало Удине.

6. јануар
1000 америчких бомбардера и 550 ловаца учествовало у нападу на Франкфурт-Ханау. Њима се супроставило 200 наших ловаца. Непријатељ изгубио 40 авиона.

7. јанаур
Источно од Будимпеште Руси су успели а пробиу нашу одбрану. Стање је веома напето. Снабдевање Будимпеште је веома тешко. Русима је такође пошло за руком да тенковима побију положаје које је држала мађарска дивизија „Свети Ласло“.
Балкан: борбе водимо на простору Саве-Дрине. Чекамо да нам стигне појачање.
Италија: због кише вођене су борбе слабијег интензитета.
Поново напад 1000 америчких бомбардера на подручје Диселдорф-Манхајм и гађали су углавном саобраћајнице.

8. јануар
Појачало смо одбрану Братиславе (Пресбург) са додатним трупама.
Италија: борбе недалеко Болоње са англо-америчким снагама.
1000 америчких бомбардера напало саобраћајне циљеве на простору Падеборн-Кобленц-Манхајм. Штета је осредња.

9. јануар
У непријатељској штампи говори се о Будимпешти као о ратишту, где се воде најтеже борбе, које скоро могу да се упореде са Стаљинградом.

Совјетски Савез је, очигледно, успорили своју офензиву на фронту према Пољској и источној Пруској. Иза тога, вероватно, стоје политички разлози. Москва тренутно води интензивне преговоре са Американцима и Енглезима и постоје неслагања око Пољске, Грчке, Ирана, и тако редом. Како би постигли своје политичке циљеве, Руси оклевају са офензивом према немачкој армији

Балкан: одбијен напад непријатеље на наше положаје код Пријепоља. Највећи део наших снага успели смо да пребацимо преко моста на реци Лим. Борбе водимо и код моста у Вишеграду.

На Сремском фронту одбили смо слаб напад непријатеља. На овом фронту непријатељ нам није више бугарска армија, већ Титове снаге. Разлог за ове промене није нам познат.
На Драви козачке јединице у борби са партизанима успеле да одбране своје положаје.

10. јанаур
Руси су наредили бугарским јединицама да се повуку са Сремског фронта и одредили им нови положај, који ће, веорватно, да буде на подручју југозападне Мађарске.

Будимпешта се снабдева са 39 транспортна авиона. У Будимпешти немамо довољно мунције. Према саопштењу непријатеља, француски генералштаб, због познавања терена, треба јаче да буде укључен у америчко-британске војне планове. Балкан: 247. пешадијска дивизија стигла у Вишеград. ГРпа „Штајрер налази се на путу у Сарајево.

11. јануар
У Будимпешти влада добро расположење, премда је непријатељу поново пошло за руком, да на више места пробије нашу одбрану. Располажемо са 41 авионом у сврху снабдевања Будимпеште.
Наше јединице према плану повукле се из Пријепоља.

12. јануар
Запад: америчко-британске трупе су пасивне.
Балкан: 22. пешадијска дивизија стигла близи Вишеграда. Између Саве и Драе појачана активност бандитских група.
Непријатељ расправљао о грчком острву Крит, где се још увек налазе немачке трупе.

13. јануар
Будимпешту снабдева 46 авиона. На неколико места југоисточно од Будимпеште наши успели да потисну напредовање неприајтеља, али северно од Будимпеште противник поново пошло за руком да осовји део нашег фронта.
Донета одлука, да се још не повучемо из Вишеграда. Дефинитивно смо утврдили, да се бугарске трупе повучене са Сремског фронта. Оне ће веротатно бити употребљене у борби са нашом 2. тенковском армијом..

14. јануар
Балкан: и последње наше војне јединице које су се повлачиле из Грчке, стигле су у Вишеград. Команда за Југоисток дала је кратки преглед ове војне операције повлачења наших трупа из Грчке и остра Егејског мора. Укупно трајање повлачења: 4 ˝ месеца. Дужина пута и до 1 500 км, прешли преко 20 планински превоја, чија надморска висина достиже до 1 400 м. Операцију повлачења започели лети, при тропским врућинама, а завршили по мразевима и најхладнијим зимским данима. Најтеже окршаје водили смо на Косову, код Чачка и Краљева, где смо водили борбе са 3 бугарске армије, три руске дивизије и бандитима (партизанима).
Кланица у Сремском блату
„На Сремском фронту остало 12.000 мртвих партизана“

Ништа од вредног војног материјала није пало у руке непријатеља. Уништили смо 223 друмска моста, 281 железничка моста, 95 тунела, 9 776 вагона и локомотива. Успели смо да спасимо главнину наших снага, које су стигле до Краљева, затим Вишеграда и коначно до Вировитице.

У штабу Михаиловића, претпостављамо, још се увек налази америчка војна мисија, али не више и британска.
Ктаљ Петар опозвао своју ранију изјаву и сада се изјаснио против Тита, те захтева да дође до референдума.

1 100 америчких бомбардера и 600 ловаца гађало саобраћајнице на простору средње Рајне.

15. јануар 1945.
У Будимпешти стање је непромењено. Руси нападају у смеру Кракова.
Над Берлином оборено 40 непријатељских авиона, а наши губици износе 78 авиона.
Очистили саобраћајницу Сарајево-Брод, тако да је она сада поново слободна за несметано повлачење наших трупа. На Сремски фронт довукли смо појачања.

16. јануар
Руси пробили нашу одбрану и сада се налазе северно од Кракова. На источнопруском фронту успешно смо одбили све нападе противника.
Балкан: покрет наших трупа из Вишеграда ка Сарајеву тече без застоја. Непријатељ, чини се, има план, да део својих јединца пребаци са простора Дрине у Славонију, са намером, да растерети Сремски фронт..

17. јануар
Северно од Будимпеште успели смо да повратимо 8 км фронта.
600 америчких бомбардера извршило напад на Магдебург-Десау-Дрезден-Битерфелд.
Југоисток: на Сремском фронту кренули смо у офензиву са 7. Ш-брдском дивизијом и 117. дивизијом и то напредујући уз јужне обале Дунава

18. јануар
У Кракову воде се уличне борбе са руским војним снагама. Код Блатног језера у пет ујутро започели офензиву против руских снага. Забележили су прве успехе.
Жива актинвост бандита на простору Дрина-Сава, али и око Мостара.. Наше јединице постигли даљне успехе у борби са Титовим снагама на Сремском фронту

19. јануар
Руси у Кракову. Пошло им је за руком да са тенковима продру у индустријски део града.
132 авиона у акцији снабдевања Будимпеште.
Балкан: део 22. пешадијске дивизије стигао у Власеницу; 297 пешадијска дивизија кренула из Сарајева ка Драви. На Сремском фронту наши освојили даљних 8 км неприајтељског фронта. Титове снаге пружају слаб отпор. Наши официри на своју руку хтели су да крену и даље, али их је задржала наша команда за то подручје.
Политика: у британском парламенту Черчил се изјасио за Тита, а против краља Петра.

20. јануар
Изгубили смо Краков. Руси стигли близу Ченстохова.
Балкан: на Сремском фронту избројали смо 12 000 мртвих непријатељских војника (ин Сyрмиен wурден 12.000 феиндлицхе Тоте гезäхлт“, 8. књига, стр. 1026).

21. јануар
Мађарска: успеси 3. тенковске дивизије, као и дивизије „Викинг“ („Wикинг“) и „Тотенкопф“ („Тотенкопф“). 150 авиона транспортовало данас у Будимпешту 100 тона муниције, санитатског материјала и горива.
Изгубили смо Тилзит и Лаутербах (источна Пруска). Наша подморница потпоила једну велику непријатељску трговачку лађу од 25 000 БРТ.
Балкан: усепшна операција код Травника. Код Брода на реци Сави уништен мост.

22. јануар
200 бомбардера и 200 ловаца напало Беч и они су проузроковали велике штете на саобраћајницама.
Балкан: борбе са неприајтељем код Власенице. Код Травника наши воде успешну операцију.

23. јануар
Руси се приближили Познању (Позен), кога брани 10 000 наших војника. У источној Пруској изгубили смо Аленштајн. Остероде и Хоенштајн.
Непријатељ ушао у Штразбург.
Са 10 малих подморница напали смо ушће реке Темзе. Нисмо потигли успех. Само су се три подморнице вратиле у базу. Једна наша подморница пред канадском обалом потопила три непријатељка танкера.
Балкан: освојили смо Травник. На простору Сава-Дрина стање је још увек напето.

24. јануар
У Шлеској однос снага јесте 5:1 у корист непријатеља.
У Мађарској дивизија „Викинг“ јавља, да је становништво недалеко Херцегвалве поздравило поновни долазак немачких трупа, које су ослободиле то подручје и да се становнишво спонтано дигло тражећи од Немаца оружје, како би се могло да бори против Руса
Тито мобилише нове бандитске снаге; 22. пешадијска дивизија успешно је пробила непријатељски обруч код Власенице. Ситација на простору Дрина-Сава сада је повољнија. На Сремском фронту непријатељ нас напао са јаким снагама, али је напад успешно одбијен.
25. јануар
Код Познања (Позена) појавили су се руски официри у немачким униформама, који говоре немачки и тако преарили наше стражаре.
Балкан: побољшао се наш положај на простору Сава-Дрина. У Срему одбили напад неприајтеља.

26. јануар
Руси се се приближили Бреслау (Вроцлаву) и Позену (Познаw).
Балкан: из Ужица непријатељ довео једну дивизију и довео је на Сремски фронт. 22. пешадијска дивизија напредује веома полако, јер је отпор непријатеља јак.

27. јанаур
Руси су стигли близу Кенигсберга (источна Пруска). Руси су се приближили Летену (Лöтзен) и Волфсшанце (Wолфссцханзе), који је био Хитлеров главни штаб од 1941 до 1944. То смо ми већ раније уништили.
Балкан: у борбама код Травника непријатељ имао 307 мртвих, а ми 33. Код Брода на реци Сави направили смо нови мост

28. јануар
Драматична ситуација у вези транспорта рањеника и цивила са простора источне Пруске. Само из Кенигсбегра треба да евакуишемо 24 000 рањеника, а Руси су већ ушли у градску тврђаву.
Борбе код Бијељине
„Непријатељ на Дрини пружа јак отпор“

29. јануар 1945.
Критична ситуација у Позену (Познањ). Евакуисали смо наше трупе из Мемела.
Руска штампа се жали, да Енглези и Американци имају веома повољну прилику да крену у офензиву, али да до сада нису ништа подузели.
Кратак преглед догађаја са Западног фронта: наши почетни успеси у вези офензиве на Арденима, завршена је јуче и ми смо приморани, да освојен терен, због недостатка муницје, горива и људства, поново препустимо неприајтељу.
Балкан: наше трупе пробиле су се до Мостара. Борбе се воде код Бијељине. На Сремском фронту је мирно, а то може да се објасни, у то не може да се сумња, чињеницом, да смо Титовим снагама задали велике губитке.

30. јануара
Ситуација у вези одбране Будимпеште је драматична. Снабдевање града је критично. Стање је критично и у Позену. Наше трупе су још у јужном делу града Кенигсберга.
1100 америчких бомбардера гађало циљеве на простору Билефелд-Касел-Хам
Балкан: на Сремском фронту непријатељ утрђује своје положаје, што је знак, да нема намере да подузима офензиву.

31. јануар
Дивизија „Велика Немачка“ коначно стигла код (Кöнигсберг) Кенигсберга (источна Пруска). Непријатељска подморница потопила испред обале источчне Пруске наш трговачки брод „Вилхелм Густлоф“, који је превозио 3 300 избеглица из источне Пруске. Успели смо да спасимо 800 људи.

1. фебруар
Успели смо да одбранимо Позен. У Мађарској, због велике хладноће, није било значајнијих окршаја.
Четничке јединице налазе се јужно од Тузле.

2. фебруар 1945.
600 непријатељских бомбардера извршило напад против Лудвигсхафена и Манхајма. Током ноћи терористички напад 900 британских авиона против цивилних циљева на простору Мајнц-Лудвигсгафен.
Балкан: око 25 000 наоружаних бандита продрло у Славонију.

3. фебруар
Руси се већ налазе источно од Франкфурта на Одри. Код Позена (Познања) критично.
Балкан: 22. пешадијска дивизија продрла је до простора Зворника, где је наишла на непријатељски отпор. Остатак 104. дивизије напустио Зеницу.

4. фебруар
800 британско-америчких авиона извршило терористички напад против строгог центра Берлина. Погинуо велики број цивила.
Балкан: борбе са непријатељем око Бијељине.

5. фебруар
Данас 200 транспортних авиона снабдевало Будимпешту. У Позену од 12 000 војника остало је свега још 3000, да брани град.

6. фебруар
Балкан: северно од Мостара непријатељ побегао пред нашим трупама. 22. пешадијска дивизија сада је у Зворнику. Борбе са непријатељем код Вировитице.

7. фебруар
У Позену (Познању) наша трупе имају муниције за свега два дана.
Балкан: борбе код Мостара. Непријатељски напад на наше јединице код Вишеграда, који намеравамо да напустимо кроз шест дана.

8. фебруар
У Позену (Познањ) наше трупе одбиле руски позив на капитулацију. Велики непријатељски ваздушни напад на Беч.
За разлику од Американаца, чије радио везе и шифриране поруке није тешко открити, Британци су веома дисциплиновани, па нам није лако доћи до њихових информација.
Балкан: код Мостара се и даље воде борбе.
9. фебруар
Наш отпор у Позену изгледа да посустаје.
Балкан: очистили смо терен око Вировитице.

10. фебруар
Балкан: одбијен непријатељски напад код Мостара; 22. пешадијска дивизија наставља напада на непријатељске положаје са леве и десне обале Дрине. Врховна команда за Југоисток: стање код Мостара је тешко. Хрватске јединице су без борбене вредности („Дие кроат. Вербцхнде синд охне Кампфwерт“, 8. књига, стр. 1414). Невесиње можемо да евакуишемо, али када је у питању Мостар, за то треба да добијемо одобрење Фирера.
Пољска избегличка влада у Лондону захтева да се поведе рат против Руса.

11. фебруар
Руси се приближили на 15 км од Бреслау (Wроцлав).
Балкан: 22. пешадијска дивизија успела да изађе свега 7 км ван Зворника; 7. Ш-брдска дивизија кренула из Бијељине као помоћ 22. дивизији. Заузели смо Вировитицу.

12. фебруар
Вест из Будимпеште: после 50 дана борбе отпор се ближи крају. Пре два дана Руси су ушли у предграђе града. Више није могуће снабдевање града ваздушним путем.
У Позену наше трупе поново одбиле позив непријатеља да капитулирају. Свега 32 наша војника дезертирала Русима. Нашим трупама недостаје муниција и оне су преморене.
Балкан: борбе око Мостара су и даље у току. У Вишеграду вршимо припреме за евакуацију наших трупа. Око Бихаћа започели са акцијом чишћења.

13. фебруар
Руси освојили Будим (Пешта је пала у руке непријатеља 18. јануара 1945). Последње немачке јединице успешно су се пробиле из опкољеног Будима.
Из источне и западне Пруске успели смо да евакуишемо 374 700 избеглица и да их, углавном бродовима, пребацимо на запад, до Штетина (Шчечина) или Кила.
Балкан: борбе око Мостара јењавају. На Дрини 22. пешадијска дивизија напредовала свега 1 км, јер непријатељ пружа жилав отпор. Из Бијељине нам је стигло појачање. Код Бихаћа акција чишћења и даље траје.

14. фебруар
Балкан: стање код Мостара се погоршало. Непријатељ је стигао до западног предграђа Мостара; као последица јаког непријатељског напада, хрватске војне јединице су се распале. Непријатељ је заузео главна стратешка места западно и северно од града. Само малобројне немачке јединице, које се састоје од помоћног особља и војних инструктора, спремне су да бране град. Наше трупе повукле се из Невесиња. Упућен је захтев команди, да се наше слабе војне снаге повуку из Мостара.
Борбе се воде и јужно од Сарајева. На Дрини 22. пешадијска дивизија напредовала је 2 км. Непријатељско ваздухопловство омета наше напредовање.
Југоисточни фронт попушта
Вермахт за то окривљује 369. хрватску пешадијску дивизију

Ноћу поново, као и јуче, нападнут Дрезден, који је до сада био поштеђен. Британска штампа оправдава овај терористички ваздушни напад на град, да се тиме хтело помоћи Русима.

15. фебруар 1945.
Две наше подморнице недалеко Мурманска успеле су да потопе три америчка трговачка брода типа „Либерти“, а два су оштећена.
По дану амерички бомбардери напали Дрезден, где још пламте пожари, које је проузроковало ноћашње британско бомбардовање. Град је имао 650 000 становника, али због прилива избеглица, налази се далеко више људи. Као последица англоамеричког бомбардовања сада град има 500 000 бескућника. За одбрану Дрездена имали смо 146 ловаца, који нису могли много да ураде, јер је непријатељ над Дрезденом имао 700 ловаца. Оборено је 20 наших ловаца, а ми 2 непријатељска.
Балкан: 35 непријатељских авиона напало град Загреб и аеродром. Стање код Мостара критично: наш противнапад није успео. Фирер је одобрио да се наше снаге повуку из Мостара. Наше снаге, како је и било планирано, евакуисане из Вишеграда; 22. пешадијска дивизија налази се 19 км северно од Зворника, дакле, добро је напредовала, премда су Руси поново ступили у акцију и покушавају да нам омету повлачење.

16. фебруар
Из руског обруча у Будимпешти успело је да се спаси још 621 немачки војник.
Амерички бомбардери поново напали Дрезден. Познан се још држи.
Извештај Врховне команде Вермахта за Југоисток: наша одбрана је разбијена. Ово се односи и на Невесиње. Главни кривац за такво непланирано стање јесте 369. хрватска пешадијска дивизија, која се просто распала, те је изгубила готово целокупно тешко наоружање. Тиме је 369. хрватска дивизија по други пут потпуно затајила. Понашање 373. хрватске дивизије децембра 1944. даје нам исту слику („Дие 369. кроат. Див. хат зум зум зwеитен Мал вöллиг версагт“, 8. књига, стр. 1411). Са југа непријатељ је стигао 9 км од Сарајева.

17. фебруар
Само малом броју војника данас је успело да се пробије из, од Руса освојене, Будимпеште.
Код Бреслау (Вроцлава) оборили 35 руских авиона, а ми изгубили 16 авиона.

18. фебруар
Командант Позена издао је заповест да се покушају пробити из града до првих немачких положаја, пошто им је понестало муниције и хране.
Балкан: одбили непријатељске нападе код Мостара и Вишеграда.. Код Бихаћа избројано 210 убијених непријатељских војника, а наших 88. Након што је наша команда за Југоисток послала извештај, Команда Вермахта издала је следеће упутство: Све су чешће појаве да домобрани и усташе изневере („Дас Версаген дер Домобранен унд дер Устасцха нехме зу“, 8 књига, стр. 1416)., али, како немамо сами довољно војних снага, немамо другог избора, него да и даље сарађујемо са Хрватима.

19. фебруар
Исток: оборили 45 руских авиона, изгубили 25 сопствених.
Запад: у току су борбе јужно од Зарбрикена.
Југоисток: код Мостара одбијен напад непријатеља. Постоји план да наше снаге прикупимо код Сарајева. Код Травника напад непријатеља из правца запада. Зворник смо препустили непријатељу, али смо заузели Јању. Настављамо чишћење терена у Славонији, на планини Папук.

20. фебруар
Успели смо да са острва Крита снабдемо острво Милос, премда су Британци спровели поморску блокаду.
Притисак непријатеља на друму Мостар-Сарајево, али према Вишеграду је мањи. Ситуација се код Травника погоршала, јер је непријатељ стигао до западних делова града, а реч је о најбољим Титовим јединицама.

21. фебруар 1945.
Командант Позена јавља да његови војници намеравају и даље да се боре, премда су стешњени на простор од 2 са 2 км.
Балкан: наше снаге пребацујемо са простора Мостара преко Сарајева у Травник, где су немачке јединице доживеле неуспех и то због тога јер су хрватске војне снаге затајиле.

22. фебруар
Југоисток: наше снаге повлаче се са простора Мостара. Стање за нас се код Травника погоршало, где напади непријатеља не попуштају. И на простору Вишеграда ситуација веома озбиљна.
1000 америчких бомбардера извршило тежак терористички напад на град Нирнберг.

23. фебруар
Јутарња вест из Позена: наш отпор ближи се концу. У 14.40 престала је веза са нашом командом у Позену (Познањ).
Турска није више неутрална и данас је објавила рат Немачкој.
Југоисток: притисак на наше положаје код Сарајева. Ситуација у Травнику постаје за нас критична. Из Зенице кренула помоћ. Титове снаге, по први пут примећујемо, поседују тенкове и артиљерију.

24. фебруар
Наш отпор је у Позену угашен. Позен је пао у руке непријатеља, који тврди да је заробио 20 000 наших војника. То је сигурно претерана цифра, пошто је далеко мањи број наших људи бранило град. Руси ушли и у јужни део града Бреслау (Вроцлав).
Југоисток: на острво Родос, – које се, поред Крита, још налази у нашим рукама, – стигла лађа Црвеног крста, која је донела хуманитарну помоћ за цивилно становништво.
И даље траје притисак непријатеља на наше положаје код Сарајева. Стање је и даље критично код Травника.

25. фебруар
Југоисток: Непријатељ и даље врши притисак на наше снаге код Сарајева. Борбе код Горажда су у току. Заоштрила се ситуација код Зенице. Изгубили смо Грачаницу, јер су усташе затајиле. Долази нам у помоћ 7. Ш-брдска дивизија.
Борбе за Сарајево
Партизани упорним нападима покушавају да освоје овај град

… Надамо се, да ће то побољшати наш положај на том простору. Козачка бригада затворила обруч око планине Папук у Славонији
26. фебруар 1945.
Југоисток: непријатељски притисак на Сарајево попустио. Успешна одбрана код Горажда. Код Зенице смо одбили нападе непријатеља. Код Грачанице Хрвати панично побегли („Беи Грацаница синд дие Кроатен флуцхтартиг давонгелауфен“, 8 књига, стр. 1128).

27. фебруар
750 америчких ловаца извршило терористички напад на град Берлин, а посебно гађали центар града.
Југоисток: друм Сарајево-Брод опет слободан. Наше полицијске снаге и Хрвати чисте простор Папука. Нестао пуковник Ритер фон Еберлајн.

28. фебруар
Борбе са Русима у јужном предграђу Бреслауа (Вроцлава).
Швајцарска још није забранила транспорт наших возова, који превозе угљен из Немачке у Италију преко швајцарског територија.
Југоисток: Стање код Сарајева и даље опасно. Разбили непријатељски напад код Горажда. Код Зенице стигло нам појачање. На острву Паг наши прешли у акцију хватања 500 бандита, који су се искрцали на то острво и, према вестима, опет су га напустили.

1. март
Југоисток: код Зенице и Сарајева није дошло до погоршања ситуације. Саобраћај на прузи Сарајево-Зеница поново је успостављен. Водостаје реке Саве и Драве је у порасту, а Дунава у паду.
Верона је 16 пута нападнута од стране англоамеричког ваздухопловства. Главне борбе воде се на простору Келна. Непријатељ пробио нашу одбрану код Трира.

2. март
Запад: успешно смо зауставили офанзиву, али су наше трупе изморене и десетковане. Непријатељ ушао у Трир.

3. март
Запад: оборили 15 непријатељских авиона, а изгубили 43; бесни битка великих размера. Изгледа да је непријатељ ушао у Менхен-Гладбах. Изгубили смо и Трир.
Југоисток: јужно о Сарајева поново освојили једно узвишење које смо изубили пре два дана. Код Зенице 7. Ш-брдска дивизија наставља да напада. На Дравском фронту, вероватно, стоје три бугарске и три Титове дивизије.

4. март
Источна Пруска: непријатељ по први пут напао Кенигсбер (Каљинград) са севера.
Балкан: код Вишеграда одбили напад непријатеља. Код Зенице 7. Ш.брдска дивизија и даље у нападу. Код Добоја непријатељски напад попустио.

5. март
У „Курландској битки“, која је завршена пре пет дана, Руси су изгубили 19 000 војника, а ми 15 000. Пред енглеском обалом наша нова подморница потопила два трговачка брода. Те подморнице су веома брзе, али поседују само два торпеда.
Југоисток: Ситуација се код Сарајева заоштрила; код Добоја напади четника са југоистока.

6. март
Исток: укупан број избеглица износи 10 милиона. Напади против Кенигсберга са југа и севера.
Ваздушни терористички напад Американаца против Хамбурга и Хемница. Ноћу Британци наставили са ваздушним нападима на град Хемниц. Први покушај британско-америчких снага да пређу реку Рајну успешно је одбијен. Стање муниције и горива у нашим јединицама критично.

7. март
Извештај војне привреде Совјетског Савеза:
После кратког прекида Руси су за кратко време оспособили за рад руднике и жељезаре у Обершлезиен (Горња Шлеска) и сада ваде годишње 85 милиона тона каменог угљена, а то одговара 80% наше продукције године 1943. Совјетски Савез је године 1943. експлоатисао 100 тона каменог угљена. Део угљена одмах се транспортује у Совјетски Савез, а део, очевидно, остаје у Пољској.

Ово вреди и за нафту из Румуније, која поново производи 3,5 мил тона нафте годишње и део се транспортује у Совјетски Савез. Совјетски Савез производи годишње 2 300 тенкова Т 34 и оклопна кола, те 250 тешких тенкова. Овоме треба додати и до 200 америчких тенкова које Руси примају месечно. До конца фебруара Совјетски Савез је изгубио 8500 тенкова. Процењује се да Руси сада поседују 8 500 тенкова.

Око 50% возила у руској армији јесу америчког порекла. Са отварањем нове фабрике у Москви и на Уралу Совјетски Савез је повећао сопствену производњу војних возила. Американци, Британци и Канађани послали су Совјетском Савезу 1944. године 4 400 авиона, а 1943. 5 200. Совјетски Савез је од тих земаља године 1943. примио 105 000 возила, а 1944. године 100 000.

8. март
Непријатељ ушао у јужни део Бреслауа (Вроцлава). У Келну наш отпор угашен. Само у јужном делу града још се пружа отпор. Непријатељ се налази 5 км западно од Кобленца.
Југоисток: Непријатељ покушава да омета наше повлачење према северу. Код Сарајева смо извршили успешан противнапад. Код Зенице борбе са непријатељем су у току.

9. март
Титови напади на наше положаје код Валпова су одбијени. Западно од Валпова на Драви ситуација је, међутим, критична, где имамо за противника: две руске и две бугарске дивизије. Код Добоја активност четника. Код Бијељине водимо акцију чишћења.

10. март
Борбе за Бреслау још су у току. На Рајни данас није било борби.
Код Добоја нашим јединицама дошло појачање: стигла једна немачка јединица и делови „Скендербег“ дивизије. Сада је стање много повољније.

11. март
На реци Мозел уништили смо неколико мостова, јер би могле да послуже непријатељу.
Положај код Валпова, где су нам супростављене Титове снаге, сада је много бољи, јер су нам стигли Козаци као појачање. А код Михољца, међутим, где су нам супростављене руске и бигарске јединице, стање се је погоршало.

12. март
Одбили смо непријатељски напад код Валпова. Стање код Михољца је критично. Велики проблем нам представља активност непријатељског ваздухопловства.
Заоштрила се ситуација код Сарајева. Баднити су се приближили на 4 км источно од града.

Код Штетина (Шчечина) успешно смо одбили непријатељски напад. Приметили смо, да Руси лете и са нашим авионима, као „Ме 109“, које су добили као ратни плен.

Хрватски војници дезертирају
Код Сарајева 120 војника из 9. хрватске дивизије бацило оружје и побегло

13. март 1945.
Борбе око Сарајева се настављају. Од 6 – 10 марта 1945 на Дравском фронту неприајтељ имао 1 300 мртвих и преко 400 заробљених, а наши губиси износе 419 мртвих.
Ваздушни терористички напад на Беч.

14. март
Исток: у Данцигу је алармантно стање, јер се у граду налази 1 000 0000 избеглица и 30 000 рањеника. У луку су стигла три трговачке лађе, али свака од њих може да транспортује свега 10 000 људи.
Југоисток: стање код Сарајева још увек је напето. Титова 38. дивизија наставља са напасима из правца североистока. 7. Ш-брдска дивизија напредује без решкоћа. Извршило смо напад на непријатељске положаје јужно од Добоја. На том простору у току су борбе четника са партизанским бандама. Код Бихаћа непријатељ имао 500 убијених, а ми 34 мртва.

15. март
Код Валпова притисак непријатеља попустио, али код Михољца противник не сустаје у офензиви. Код Добоја успоставили смо везу са четницима. Одбили смо партизанске нападе код Бихаћа и Бјеловара.

16. март
Исток: у Колбергу наши још пружају отпор.
Запад: 350 британских авиона напало Бохум
Балкан: јаки напади непријатеља на наше положаје код Михољца. Јужно од Сарајева изгубили смо два узвишења. Код Зенице смо одбили напад непријатеља.

17. март
Балкан: брод Црвеног крста стигао је на Родос и донео хуманитарну помоћ становништву острва. Фирер је одобрио, да наше јединице могу да евакуишу своје снаге код Михољца. Одбили нападе непријатеља код Сарајева. Изгледа, да су свеже бандитске снаге из правца Дрине стигле у Власеницу. Два наша батаљона још се налазе на подручју Добоја.

18. март
Стање код Штетина се заоштрило. Иначе је мирно на Источном фронту. Стање се није погоршало.
Запад: лоше време спречило је неприајтеља да ваздушним ударима нанесе нама озбиљније штете, па су многе њихове авионске бомбе пале на њиве.
Балкан: покушај да се пробијемо са подручја Михољца није успео. Наш противник је једна руска дивизија. Настављамо са операцијом повлачења са тог простора. Настављају се борбе код Сарајева. Након што је 120 војника из 9. хрватске дивизије дезертирало, преостале хрватске војнике смо разоружали („Нацхдем вон дер 9. кроат. Див. 120 Манн üберлиефен, ист дер Рест ентwафффнет wорден“, 8 књига, стр. 1181). Код Добоја појачана активност непријатеља Код Бихаћа поново је оживела делатнсот бандита.
Неколико лађа Црвеног крста и данас кренулу ка острву Родос.

19. март
200 америчких авиона, праћени са 700 ловаца извршили ваздушни терористички напад на Берлин. Оборили смо 13 бомбардера; 150 британских авиона напало град Дортмунд. Кобленц, кога је бранило само 2000 немачких војника, пао је у руке напријатеља. Уништили мост у Мајнцу.
Балкан: одбранили напад непријатеља код Сарајева. Снажан напад на наше положаје код Валпова. Део наших трупа већ смо извукли из Михољца.

20. март
Исток: Највећи део Источне Пруске окупиран је од стране непријатеља. Појачали смо одбрану Штетина.
Запад: На читавој линији фронта на подручју реке Мозел непријатељ је потиснуо наше снаге. Непријатељске снаге примећене недалеко Мајнца.
Наше снаге код Валпова биће евакуисане до 22 марта 1945, а наше положаје код Михољца напустили смо јуче, а повлачење нам је било олакшано чињеницом, јер неприајтељско ваздухопловство није било активно. Наставак борби код Сарајева и Добоја; 117. дивизија имаће задатак да штити Брод.

21. март
Север: две наше подморнице успешно напале један непријатељски конвој и недалеко луке Мурманск потопиле 1 разарач, 1 трговачку лађу типа „либерти“, а осштећена су још 4 тргоачка брода.
Запад: у Кобленцу угашен и последњи наш отпор. Непријатељ се приближава Мајнцу.
Југоисток: наша позиција код Сарајева је сада много боља. Одбили нападе непријатеља код Добоја. Непријатељски ваздушни напади оштетили мостове код Брода. Повећана присутност непријатеља код Бихаћа

22. март
Југоисток: Наше јединице деловале офензивно западно од Зенице. Код Добоја напад неприајтеља. Спремамо се да пошаљемо појачање у Тузлу; 104. дивизија треба да крене ка Бихаћу, јер су се Хрвати повукли са својих линија, па је стање погоршано.

23. март
Запад: 600 бомбардера напало Беч и Шварцхајде; 300 британских авиона напало Хилдесхајм, а 200 рурску област. Изгубили Мајнц. Пошто смо изгубили подручје Зара, снабдевање са угљеном веома се погоршало.

24. март
Запад: неприајтељ започео са великом офензивом на Рајни и то код Везела. Наш протунапад није успео. У Лудвигсхафену се воде уличне борбе..
Саобраћајнице Добој-Брод опет је у прекиду због појаве бандита. Ситуација код Бихаћа тешка, јер непријатељ довукао појачање: 7. и 8. Титову дивизију.

25. март
Југоисток: пошто су Хрвати изневерили (затајили) („Wеген Версагенс дер Кроатен“, 8. књига, стр. 1197), немачке јединице биле су присиљене да се повуку са својих положаја код Бихаћа ка источној обали реке Уне.

26. март
Мађарска: на фронту ко Блатног језера Руси су успели да на два места пробиу нашу обрану.
Запад: оборили 7 непријатељских авиона, а ми изгубили 5 борбених авиона. Изгубили смо Дармштат, кога је бранило свега 200 војника.
Наша ратна морнарица задала је озбиљан ударац партизанским бродићима на простору далматинских острва.

Козачка коњица
„чисти Славонију“
Петнаести пук обезбедио повлачење Немаца преко Драве

27. март 1945.
Мађарска: непријатељ и данас забележио успех код Блатног језера.
Запад: Англо-Американци се служе дезинформацијама преко радија, како би узнемирили немачко становништво. Минирали смо мост у Хајделбергу. Противник се приближио Вормсу.
Балкан: напади непријатеља јужно и источно од Сарајева одбијени. Северно од Сарајева приметили смо покрет непријатељских снага, које нам говори, да противник спрема нови напад на град. Ситуација се код Бихаћа поправила.

28. март
Исток: у Данцигу (Гдањск) воде се уличне борбе. Центар града је јошу нашим рукама. Наш противнапад код Кистрина није успео.
Балкан: примили смо вест, да је непријатељ ушао у Бихаћ. Извршен је напад на Госпић.
Запад: због лошег времена није забележено много борбених активности. На Западни фронт послали смо 72 000 нових бораца, а на Источни 96 000; 12. тенковска дивизија поседује још веома мале залихе горива. Изгубили смо Лимбург. Воде се борбе за Франкфурт и Ханау. Непријатељ заузео и Ашафенбург, али смо га данас успели да поново запоседнемо.

29. март
Мађарска: Руси и даље напредују код Блатног језера, али противник је потиснуо наше снаге и на северу Мађарске. Изгубили смо Рааб.
Запад: 500 америчких авиона напало Берлин, а 400 Хановер.
Југоисток: одбили нападе непријатеља код Сарајева. Код Тузле постигли добре резултате.. Северно од Бихаћа заузели смо нове положаје. Код Госпића стање се је побољшало.

30. март
Запад: нестао наш последњи отпор у Франкфурту (на Мајни).
Југоисток: северно од Сарајева одбили смо напад непријатеља. Одбранили напад непријатеља код Зенице и Иван Седла. Код Тузле наставили са војном операцијом против непријатеља, које се жилаво брани. За чишћење терена у Славонији биће употребљен 15. козачки коњички корпус. Против Папука крећу Хрвати. Код Бихаћа непријатељ има 20 тенкова. Имамо 100 мртвих, а избројали смо 130 убијених непријатељских војника.

31. март
Исток: највећи део града Данцига (Гдањска) налази се у рукама непријатеља.
Запад: непријатељско ваздухопловство уништило у луци Бремен 7 наших подморница, од којих су неке биле нове. Попопљена је и крстарица „Келн“, као и три миноловца. У Хамбургу уништенп наше складиште торпеда, а 5 подморница је остећено.
Југоисток: борбе код Сарајева изгубиле су на жестини. Решили смо, да напустимо Сарајево. Прво треба да сакупимо наше снаге код Зенице, а после тога код Добоја. Евакуисаћемо наше војне јединице и из Бијељине.
Козачак коњица сада је преузела безбедност преласка преко Драве. Код Госпића подузели успешан протунапад на непријатељске положаје.

1. април 1945.
Мађарска: Изгубили смо простор око Блатног језера. Мађарске јединице прешле су на страну непријатеља и наставиле одмах да се боре против нас.
Запад: у одбрани немачких градова све више учествује и становништво. Тако, код Швајнхајма жене су узеле оружје и такође учествовале у одбрани града.
Југоисток: против непријатељских положаја источно од Сарајева кренули су делови 7. Ш-брдске дивизије. Други део те дивизије кренуо је према Зеници. Такође су забележене борбе код Тузле. У Хрватској су стациониране 5 немачких дивизија, а 3 су у Истри.

2. април
500 авиона напало Грац, Занкт Пелтен и Марибор. Због лошег времена на Западном фронту није било већих активности.
Југоисток: непријатељ пружа жилав отпор југоисточно од Зенице.

3. април
Запад: непријатељ је ушао у Касел. Изгледа, да је непријатељ ушао и у Фулду. Изгубили смо и Ашафебург. Ни у једном случају становништво није поздравило окупаторе као ослободиоце, сем у случају, да се ради о странцима, који су радили у немачкој војној индустрији
Балкан: почели смо са евакуацијом наших снага са простора Сарајева. Прво смо пребацили рањенике: од њих 1 500, већ смо транспортовали 1 050. Планирамо да ноћу 7/8 април и наш последњи војник напусти Сарајево, а 12 априла предвиђено је да напустимо и Зеницу.

4. април
Запад: са 700 авиона Американци напали Кил. Француске трупе напредују у правцу Манхајм-Карсруе. Изгубили смо Ознабрик. На Рајни влада мир.
Југоисток: на простору Тузле 7. Ш-брдска дивизија наишла на отпор неприајтеља. Евакуација Сарајева тече по плану. Успели смо да из града пребацимо све наше рањенике. Напустили смо Бијељину.

5. април
Руси су већ ушли у делове Братиславе. Борбе са непријатељем између Драве и Муре.
Запад: и данас против Кила учествовало 450 непријатељских авиона. Нанета велика штета. Изгубили смо Карсруе.

6. април
У Источној Пруској и Курланду није било много борбених активности.
Запад: повратили смо Линген.

7. април
Борбе код Кенгсберга. Борбе са Русима јужно од Беча; 950 америчких бомбардера нападало Хале, Лајпциг, Гера и тако даље.
Балкан: у раним јутарњим часовима наше последње јединице напустиле Сарајево. Борбе око Тузле. Оточац је изгубљен.

8. април
Недалеко Беча непријатељ је и данас напредоао. Одбрану града Хановера преузео је генерал-пуковник Штудент. Непријатељ је ушао у Пфорћајм.
Балкан: Код Тузле смо изгубили Грачаницу, јер Хрвати нису издржали напад непријатеља. Непријатеља смо задржали код Брчког. 392. хрватска дивизија може да се пише као уништена

9. април
Руси ушли у северозападни и јужни део Беча. Најтежи руски артиљеријски напад на Кенигсберг (Каљинград).
Руси коначно освојили Беч
Престоница Аустрије пала у савезничке руке 14. априла 1945.

Балкан: напустили смо Брчко. У Далмацији били смо сведоци потпуног фијаска неспособних за борбу (хрватских, прим. прев). легионара. Група Хамершмид је опкољена у Слуњу. 104. дивизија у борби северно и северозападно од Бихаћа.

10. април 1945.
Исток: борбе са Русима у Бечу се и даље настављају. Такође и у Бреслау (Вроцлав). Престао је сваки наш отпор у Кенигсбергу (Каљинград). Руси говоре о капитулацији. Тврђаву је бранило 27 000 немачких војника под командом генерала Лаша (Ласцх).
Запад: непријатељ гађао центар хановера. У Вирцбургу угашен наш поскедњи отпор.

Југоисток: наши команда у Босни примила заповест у погледу Хрвата: ако се немачком команданту учини, да дотична хрватска јединица није поуздана, треба је одмах разоружати. Код Добоја непријатељ примио појачање. У Срему формирали нову линију фронта. До 1000 српских четника прешло је Саву код Брода. Позадина те акције још нам није позната. Изгубили смо Сењ. У Бихаћу за сада нема непријатеља.

11 април
Непријатељ се пробио близу центра Беча. Руси јављају да су освојили зграду Парламента и градску већницу. Још увек наше јединице бране строги центар града. Настављају се борбе код Бреслау (Вроцлава). Борбе јужно од Бремена. Борбе у Рурској области. У Бохуму се воде уличне борбе. 120 британскох авиона напало Лајпциг и то проузроковало зантну штету.

12 април
Исток. Најновија вест: наш отпор у Кенигсбергу још није сасвим угашен. Потврђено је, да је командант Кенигсберга капитулирао и то без одобрења Врховне команде и зато га је војни суд осудио на смрт вешањем.
Запад: 1 200 америчких авиона против Минхена, Регенсбурга и Луфтхорсте; 200 британских авиона против Бајројта. Од фебруара ове године непријатељско ваздухопловство уништило 29 наших подморница.
Југоисток: рано јтрос свакуисали смо наше снаге из Зенице. Одбили смо нападе на Добој. 104. дивизија успела је да пробије жилав непријатељски обруч. Делови наших јединица успели су да се пробију из Сења. Хрватска војска разоружала 5 500 четника Павла Ђуришића. Четници Драже Михаиловића налазе се јужно од Брода. Становништво у Хрватској је песимитички расположено.

13 април
Беч пао у руке неприајтеља. У граду се само још на појединим местима воде уличне борбе. Јутрос Ерфурт и Вајмар пали у руке непријатеља. Непријатељ се приближио Бремену.

14 април
У Бечу угашен наш отпор. 350 америчких бомбардера против Нојминстера, Олденбурга и аеродроме у северној Немачкој. 150 британских авиона погађало циљеве на простору Штетина.
Балкан: наше повлачење са простора Зенице ометају бандити и непријатељски авиони.

15 април
У вечерњим часовима 200 британских бомбардера извршило терористички напад на град Потсдам и при томе уништене неке старе историјске зграде. Неприајтељ ушао у град Грининген, Холандија. У руке непријатеља пали Бајројт, Битерфелд и сада је на удару Десау.
Југоисток: На простору Славонског Брода дошло до борбе између четника и усташа. Стигло је наређење, да немачке трупе треба да помогну усташама; 1. козачка дивизија истакла се у борбама са партизанима на подручју Папука.

16. април
Исток: почетак совјетске офанзиве, која има за циљ освајања Берлина.
Запад: непријатељ се приближио Нирнбергу и налази се близу Халеа.
Југоисток: код Славонске Пожеге формирали смо нови фронт ка истоку. Делови наших трупа налазе се северно од Маглаја.

17. април
Још држимо мањи део Диселдорфа. Позив да капитулирамо одбијен. Наше снаге одбиле да предају Магдебург. Једна мања јединица такође још храбро пружа отпор у Халеу. Противник се налази западно од Нирнберга.
На Сремском фронту сада је ангажовано 12 Титових дивизија.

18. април
Непријатељ се приближио Брну, кога брани 6 000 немачких војника. Још се воде борбе у Магдебургу, где су Американци у подне кренули у офанзиву. Храбар отпор наших трупа у Халеу. Одбранили смо Лајпциг. Изгубили смо Плауен и Цвикау. Између Герлица и Котбуса развили бољшевистички напад и то благодарећи жилавом отпору наше пешадије, премда је неприајтељ био бројчано и по наоружању далеко надмоћнији. Борбе се воде у Нирнбергу са америчким трупама.

На простору Шварцвалда напредују француске (голистичке) војне јединице. Наше трупе, које су се нашле у обручу на подручју Рура, капитулирале су.
Италијански торпедни чамци, који су нам остали верни, потопили су један британски разарач.

19. април
И даље су у току жестоке борбе за град Бреслау (Вроцлав). Резерве муниције су при крају. Руси стигли близу Брна. Трећи дан како бесни одбрана Берлина, који је нападнут са до сада највећим снагама. Наше храбре трупе успеле су да одбране своје положаје. Ово се такође односи и на одбрану Франкфурта на Одри.
На простору Рура и Рајне престао је наш отпор и то после вишенедељних борби са далеко надмоћнијим непријатељем. Генерал Модел и његове јединице испуниле су на најбољи начин своју дужност и пружали отпор непријатељу до последњег даха.
Огорчене борбе око Берлина
„И поред нашег жилавог отпора, Совјети су продрли у град“

Непријатељ је имао великих гибитака у људству и материјалу. Наше трупе још пружају храбар отпор у западном делу града Магдебурга. Жилав отпор пружамо у јужном делу Халеа и у јужном делу града Лајпцига, а највећи део града већ се налази у америчким рукама. Уличне борбе воде се и у Нирнбергу, где храбра посада пружа противнику жилав отпор.
Борбе са Американцима водимо и у средњој Италији, јужно од Болоље.

20. април 1945.
Између Судетске области и Одербруха Руси извшили масовни напад на наше положаје. Одбацили смо успешно њихов напад. Јуче, код Берлина, смо поново уништили 226 руских тенкова. Наше трупе код Пилауа и јуче су изџале руски напад. Наш отпор у Халеу је угашен, али се наше јединице у Лајпцигу у даље боре против надмоћнијег противника.

На Западном фронту уништили смо у последњих 18 дана 1 079 непријатељскох тенкова. На италијанском фронту главне борбе воде се јужно од Болоље.

21. април
У Судетској области и код Штетина наше трупе пружају надмоћним руским снагама огорчен отпор. Само на простору Герлиц-Котбус уништили смо током последња два дана 211 совјетска тенка. Водимо огорчене борбе источно од Берлина. Код Десауа разбили смо америчку тенковску офанзиву и нанели неприајтељу велике губитке. Ноћу англоамерички авиони извршили терористичке нападе на стамбена насеља у Берлину.
Америчке трупе освојиле Болоњу и тиме је био ослабљен немачки отпор у Италији.

22. април
После огорчене борбе изгубили смо Битерфелд. Амерички бомбардери извршили дању терористички напад на Минхен. Руси се приближили последњој линији одбране Берлина северно и источно од града, где се воде огорчене борбе. Хитлер решио, да не иде у Баварску, него да лично води битку за Берлин. Савезници стигли до реке По.

23. април
Према саопштењу Др. Гебелса, команду над одбраном Берлина преузео је Фирер, који се налази у главном граду. Сви браници града прожети су несаломљивим духом и вољом да град одбране од продора бољшевика. У тој херојској одбрани учествује и цивилно становништво: мушкарци, жене и омладина. Борбе се воду у Брну. Котбус су освојили Руси. Борбе се воде код Болоње и Модене.

23/24. април Химлер дао пуномоћ шведском грофу Фолке Бернадоту, да Савезници понуди немачку капитулацију, која би се односила на Западни фронт и то без знања Хитлера. Ову понуду америчка и британсака влада су одбиле.

24. април
У бици за Берлин, и поред огорченог отпора наших трупа, Руси су успели да стигну јужно од Потсдама, те да продро до периферије града у источном и западном делу Берлина.. Огорчене борбе воде се и у Баварској и Италији.
Мусолини убијен од стране италијанских партизана.

25. април
Руси затворили обруч око Берлина. У борби за Берлин води се борба за сваки педаљ земље. И поред нашег жилавог отпора Совјети су продрли у ове делове града: Нојбабелсберг-Целендорф-Нојкелн. У источним и северним деловима града воде се жестоке уличне борбе.
Американци имају велике губитке на простору Саксоније. Совјети стигли до Елбе. Америчке и руске војне снаге сусреле се на реци Елби, у месту Торгау. Англо-Американци у ниском лету настављају да бомбардују цивилне објекте и да тероришу становништво.
У Италији главне борбе се воде код Рећа и Фераре на реци По. На простору Ђенове успели смо да зауставимо америчко напредовање.

Воде се борбе са Совјетима и код Брна, где је наш положај нешто бољи.
Храбра одбрана Бреслауа (Вроцлава) успешно је одбила све совјетске нападе. Припадници Вермахта и цивили заједно успешно бране град, кога Совјети нападају од 17. фебруара 1945. и то са далеко надмоћнијим снагама. Извели смо успшан напад на простору Герлиц-Бауцен-Каменц и Совјети имају велике губитке. Успешно бранимо Пилау.
Јаке снаге комунистичких банди стигле су близу Ријеке и воде борбу са нашим трупама.
Самоубиство Хитлера
Он се убио 30. априла 1945. у 15.30 часова из пиштоља

26. април 1945.
После вишечасовних артиљеријских припрема Енглези кренули са нападом на Бремен. Противник је успео да продре у јужне и југоисточне делове града, где бесне огорчене уличне борбе, а до увече Енглези завладали градом.

У бици за Берлин, бесне тешке уличне борбе у Целендорфу, Штеглицу и у деловима Темпелхофа. На истоку и северу града Вермахт, Хитлерова омладина, припадници нацистичке странке и цивилна заштита пружају храбар отпор у овим деловима града: железничке станице Герлин и Шлезија, Тегел и Зименстад. Борбе се воде у Шарлотенбургу. Борбе се воде и за Штетин (Шћећин), Брно, Бреслау и Пилау.

У Италији воде се тешке борбе на подрчју реке По.
Наше подморнице пред енглеском обалом потпопиле пет трговчких лађа, које су биле носиле терет. Сем тога наше подморнице тешко су оштетиле један носач авиона.

27. април
У Бремену се воде тешке уличне борбе са Енглезима. После тешких уличних борби изгубили смо Пилау.
И данас у центру борби налазио се Берлин. Раме уз раме са свим мушкарцима, који су способни да носе оружје, Вермахт води херојску борбу са бољшевистичким јединицама. Борбе се воде за сваку кућу, за сваку улицу.
Браниоци Ријеке успели су да одбију све нападе бандитских снага.

28. април
Херојска одбрана Берлина пред очима целог света се наставља. Судбинска борба немачког народа против бољшевика долази до пуног изражаја и она у историји нема премца. Наше трупе, које воде борбе са Американцима на Елби, напустиле су своје положаје и кренуле ка Берлину, да би прискочиле у помоћ храбрим браниоцима главног града. Воде се уличне борбе у самом строгом центру града. Храбри командант Бремена са својим војницима још пружа отпор Енглезима у североисточном делу града. Американци ушли у Регенсбург, Аугсбург и Инголштад.

Наша одбрана у Италији повукла је линију одбране иза реке По. Руси успели, поред жилавог отпора наших трупа, да продру у делове града Брна.

28/29. април
Хитлер се оженио са Евом Браун и уједно написао тестамент у коме стоји, да је Химлер издајица, те да га искључује са свих државних и партијских функција, а адмирала Деница је одредио за свог наследника.

29. април
Дан и ноћ бесне фанатичне уличне борбе у строгом центру Берлина. И поред нашег храброг отпора, није нам пошло за руком да спречимо напредовање Руса. Борбе се воде у Брну и Бреслау.
У Италији воде се борбе код Пијаћенце и Вероне.
Наше подморнице потопиле су осам трговачких бродова, три разарача и две корвете.

30. април
у 15.30, након што је примио од својих генерала, Кајтела и Јодла вест да немачки последњи, очајнички покушај, да разбију руску блокаду око Берлина, није успео, убио се из пиштоља. И Ева Браун се убила, пошто је узела отров. У башти Хитлерове канцеларије његова телесна гарда, полила је његов леш бензином и запалила. Самоубиство су такође извршили у Хитлеровој канцеларији: Гебелс са својом породицом, генерали Кребс и Бургдорф.

18.35 вест из Хитлеровог главног штаба: Фирер није поставио за свог наследника Хермана Геринга, него великог адмирала Деница.
Наставља се херојска битка за центар Берлина. Борба се води за сваку кућу, за саку улицу. Пошто је непријатељ имао велике губитке у борби за Брно, он је прекинуо са офанзивом.
Наши храбри браниоци Ријеке и даље успешно одбијају нападе непријатеља.
Титови партизани стигли су до предграђа Трста.

1. мај 1945.
У Самом центру Берлина, сабијени на мали простор око нашег Фирера, храбри војници и даље пружају отпор надмоћнијем бољшевистичком непријатељу.

15.18 Шифрирана вест из Хитлеровог главног штаба упућена великом адмиралу Деницу: Фирер од јуче у 15.30 није више жив. Тестаментом од 29. априла 1945. Фирер је поставио великог адмирала Деница за свог наследника.

Американци су ушли у Минхен и жестоке борбе воде се у центру града.
Титови партизани и савезници сусрели се код Монфалконеа.

2. мај
Берлин капитулирао пред руским војним снагама. На челу јуначких браниоца Берлина пао је Фирер. (Опаска приређивача у фусности: Радио је прећутао следећу чињеницу: овде се радило о самоубиству Хитлера, и он се убио 30. априла 1945, у 15.30 часова. Ово је потврдио и његов близак сарадник Карл Дениц).

Наше трупе боре се у Милану, Новари и Верони са надмоћним непријатељем.
Формирана нова немачка влада на челу са адмиралом Деницом.

3. мај
У центру главног града храбри браниоци настављају да пружају отпор. Совјети довукли свеже јединице и војног материјала, не би ли сломили последњи отпор фанатичних браниоца Берлина.
Енглези освојили Либек, а Американци Минхен.
Немачка коначно капитулирала
Тог дана, 9. маја, партизани ушли у Загреб

4. мај 1945.
Конац битке за главни град. Наше трупе у невиђеној херојској одбрани пружале су отпор до поледњег даха.
Немачка потписала капитуалцију која важи за северозападну територију Немачке.
Непријатељ је продро у делове града Ријеке. Борбе се воде и у Истри, око Пуле.

5. мај
Дошло је до примирја са Енглезима, са маршалом Монтгомеријем, а у име Немачке, договор је склопио адмирал Дениц, јер је рат против Западних сила изгубио смисао и непотребно води до губитка драгоцене немачке крви. Овај договор о примирју важи за подручје северне Немачке. Отпор према Совјетима, међутим, наставља се и даље. Американци освојили Линц. Почетак чешког устанка против Немаца у Прагу.

Наше јединице воде борбу са непријатељем око Ријеке, Опатије и Трста.
Наше војне снаге у Италији, после херојске борбе, ступиле су у контакт са генералом Александром.

6. мај
У договору са Немцима, Енглези освојили Копенхаген. И на целом подручју британске операционе ратне зоне, на северозападу Немачке, влада примирје.
У Италији, према договору, влада примирје. Наше повлачење из Хрватске одвија се по плану.
Водимо жестоке борбе са Русима на простору Чешке и Курланда.

7. мај
У 02.41 Немачка потписала безусловну капитулацију у француском граду Рему (Реимс).
Настављамо са повлачењем наших трупа из Хратске. Са запада америчке трупе крећу из Плзења ка Прагу.

8. мај
Заповест Врховне команде Вермахта команданту острва Крит у 02.15: од овог тренутка све заповести примаће се од савезничке врховне команде из Италије.
Наставља се са повлачењем наших трупа из Хрватске и то на линији Копривница-Слуњ. Борбе са Русима југоисточно од Брна. Руси заузели Бреслау (Вроцлав) после херојске одбране
У 20.00 Врховна команда преко радија издала је следеће саопштење: Од сутра, 9. маја 1945, у 00.01 престају све војне операције Вермахта.
Титови партизани ушли су у Загреб.

9. мај
Од данас у 00.01 Немачка објавила капитулацију: треба обуставити свако непријатељство против свих наших досадашњих противника, и то на свим ратиштима. Ако дође до било ког напада или употребе оружја од стране било ког припадника немачке војске, такав делује у супротности са одлуком Врховне команде Вермахта и самим тиме штети интересима немачког народа.
Заповест је потписао генерал-пуковник Јодл.

У 00.16 у берлинском делу града Карлсхорст услове капитулације у име Немачке потписали су Врховни командант Вермахта маршал Кајтел, адмирал Фридебург и генерал-пуковник Штумпф. Од победничких армија немачку капитулацију потписали су: врховни командант Црвене армије, маршал Жуков и амерички маршал савезничких снага Тедер. Као сведоци потписали су: врховни командант 1. француске армије генерал Латр де Тасињи и амерички генерал Спац.

Брно и неке делове Источне Пруске Совјети нису успели да освоје до 9. маја. Непоражене су остале и трупе у Норвешкој, поједина војна упоришта на атлантској обали, као и острва Крит и Родос. Сви ти војници су до последњег дана испунили своју војничку дужност, сачували послушност и дисциплину до 9. маја, када је адмирал Дениц издао заповест да је свака даља борба безнадежна и бесмислена. Немачки војник остао је веран својој заклетви до последњег дана рата и његова херојска борба за немачки народ са надмоћнијим непријатељем остаје незаборавна. И победник не може, а да не призна војничке одлике немачког војника, који сада поносно може да одложи своје оружје и да у овом најтежем тренутку наше историје крене храбро на свој посао, како би вечно могао да живи наш народ.

10. мај 1945.
00.50 Немачка команда из Источне Пруске јавља да руски официри и војници не поштују одредбе капитулације.
04.30 командат немачких трупа у Норвешкој јавља да су додатни енглески услови у вези са капитулацијом неприхватљиви. Такође, и немачка команда из Данксе јавља, да Енглези самовољно поступају са немачким војницима и да не поштују одредбе капитулације.

11. мај
Немачки команданти на Каналским острвима као последњи примили су заповест у вези са капитулацијом
у 16.34 генерал Винтер јавља, да је штаб генерал-пуковника Лера (Лоеххр), изгледа, пао у руке Тита.

12. мај
Командант Вермахта у Норвешкој, генерал Беме, протестовао је код савезничке команде у вези поступања према немачким војницима.

Говор генерала-пуковника Јодла пред немачким генералима:
Победнику треба да стално говоримо, да ми Немци волимо живот, али да се не бојим смрти. И поред нашег тоталног пораза, једно је већ сада јасно: Немачка је опет постала европски фактор. Савезници, додуше, условно признају немачку владу адмирала Деница, али ипак је то јасан спољни знак признања. И поред капитулације сачували смо јединство наше државе. Дође време, када ћемо ми моћи да профитирамо на маричко-руској свађи. Савезницима треба стално да понављамо, да су они водили рат, како би поново успоставили право и правду. Зато и ми сада, да се са нама поступа на основу права и закона.

Савезнике треба непрестано ударати њиховим сопственим оружјем, дакле, са међународним правом. Међународно право је наша Библија. Први чин изградње и васкрса Немачке састоји се у лојалном испуњавању свих задатака, које од нас захтевају Савезници.
Југославија окупирала Трст
После је наступила позната „Тршћанска криза“

13. мај 1945.
Југославија окупирала Трст. Још немамо везе са штабом маршала Жукова.
Чин капитулације немачких трупа на енглеским каналским острвима протекао је достојанствено.

У подне, разговор на америчком ратном броду „Патрија“ између америчког генерал-мајора Рукса (Роокс) и великог адмирала Деница (Денитз). Генерал Рукс је изјавио, да он преговара у име генерала Ајзенхауера. Генерал Рукс је саопштио адмиралу Деницу, да генерал Кајтел од овог тренутка није више командант Вермахта, него је ратни заробљеник.
Енглеска ратна флота упловила у Осло.

Говор генерал-пуковника Јодла пред немачким генералима:
Савезници, а посебно Американци немају појма о нашим немачким проблемима. Пред савезницима треба да натупамо тако, како нам диктира реалност: ми смо безусловно капитулирали. Сада треба да тежиште наших напора усмеримо ка политици. Треба да стално говоримо о будућој улози Немачке, која се налази у средини Европе. Без нас проблеми не могу да се реше. Овај далеки циљ треба да нам је стално пред очима. Треба да је сваки Немац сада активан, да непрестано протестујемо код савезника, посебно у стварима које се односе на наше достојанство. Већ од почетка 1942. године знао сам, да ми не можемо победити у овом рату.

14. мај
У подне, Русима се предала немачка армија Источна Пруска, која укупно броји 150 000 бораца. У Курланду, како јавља Москва, Руси заробили 180 000 немачких војника.

15. мај
У Чехословачкој немачке јединице покушавају да избегну совјетско заробљеништво, те настоје да се предају Американцима.
Говор генерал-пуковника Јодла пред немачким генералима:
Убеђен сам, да нисмо повели рат против Русије, ми би данас били победници. Али, ми нисмо имали други избор, него смо морали да нападнемо Русе, јер би они нас, пре или касније, напали. Данас немамо више шао да скривамо. Служили смо нашој отаџбини верно и послушно и ми и данас држимо сваког оног, ко год није извршавао наређења, да је издајник (8 књига, стр. 1503).

16. мај
Савезницима се до сада предало 20 немачких подморница.
Најважнији проблеми Немачке јесу: прехрана становнштва, саобраћај и финансије.
Говор генерал-пуковник Јодла пред немачким генералима:
Савезнике стално треба да упозоравамо, да је највећи проблем Немачке у овом тренутку: прехрана немачког становништва. После Првог светског рата глад и неимаштина донеле су нацизам. Данас то може да допринесе процвату комунизма. Пазите, што пишете: непријатељ све чита.

17. мај
Говор генерал-пуковника Јодла пред немачким генералима:
Увек треба да мислимо на то, да Јевреји само чекају на то да нас шиканирају и понизе. Стоји тек на почетку једног мучног времена. (8. књига, стр. 1504).

18. мај
Говор генерал-пуковника Јодла пред немачким генералима:
Најважније је да сачувамо јединство у армији. Главна наша парола гласи: сачекати и видети, како се ствари одвијају

19. мај
Говор генерал-пуковника Јодла пред немачким генералима:
Треба да се понашамо неутрално и према Американцима и према Русима. На крају треба да се одлучимо за ону страну, која је јача. Потпуно је погрешно, да се продамо, а да за то ништа не добијемо. Свим официрима непрестано треба да говоримо, да требају политички да мисле.

23. мај
Савезници су саопштили великом адмиралу Деницу, да немачка влада, на чијем је он челу био од 1. маја 1945. више не постоји. Тиме је престала да постоји и Врховна команда Вермахта.
Крај 8., последње књиге „Ратног дневника Врховне команде Вермахта“ („Криегстагебуцх дес Оберкоммандос дер Wехрмацхт“), издавач: Бернард & Грефе, Минхен, 1982.

Поговор

С обзиром на интересовања које је владало за овај фељтон, решио сам, да поред предговора, напишем, ето, и овај поговор, како бих одговорио на нека питања, критике и сугестије, која су читаоци „Ратног дневника“ послали редакцији током његовог једноипомесечног излажења.

„Ратни дневник Врховне команде Вермахта“ објављен је у осам књига и садржи укупно 6 800 страна. Наслов фељтона гласи: Срби у „Ратном дневнику Врховне команде Вермахта“.

Како су Срби замењени Хрватима
Тачно је да је у Хрватској постојао јак антифашистички покрет, али само у крајевима где су претежно живели Срби

Ја, дакле, нисам мој задатак видео у томе, да преведем свих 6.800 стране књиге. Прво, онај ко се само аматерски бавио превођењем зна веоам добро, да такве огромне послове раде тимови преводиоца. Друго. И да сам стварно и превео 6 800 страна, тиме не би много добила наша историографија, јер многи други преводи на српском већ постоје, који се, рецимо, односе на Источни или Западни фронт, а управо „руски“ фронт заузима лавовски део „Дневника“.

Укратко, ја сам се ограничио „на Србе“, а то значи, да сам после 6.800 прочитаних страна, тражио она места у „Ратном дневнику Врховне команде Вермахта“ која се на посредни или непосредни начин односе на Србе. Разуме се, да нисам могао да изоставим и она места у „Дневнику“, која говоре о најважнијим дешавањима на осталим европским ратиштима током Другог светског рата.

Неколико напомена у вези превода. Немачке градове, који су после 1945 припали Пољској преводио сам немачким именима, – јер они су у то време то и били и територијално и по свом етничком саставу, – а у загради сам ставио њихова данашња пољска имена, као Бреслау (Вроцлав), Штетин (Шчечин), Данциг (Гдањск), Позен (Познањ) или Кенигсберг (како се данас зове руски град Каљинград).

У немачком „Дневнику“ често се говори о „бандитској активности у Хрватској“, или, да највећи број Титових партизана „долази из Хрватске“. Тако је неупућена светска јавност и на основу овог прворазредног немачког документа могла да стекне сасвим погрешну слику о стању у Хрватској (а то су онда, како нам је познато, вешто искористили хрватски историчари у доба Тита, па и до данас): да је, наиме, најјачи антифашистички покрет на тлу бивше Југославије током Другуг светског рата био у Хрватској.

Реч је, разуме се, о крајевима, – као што су Лика, Кордун, Банија, Книн, Буковица, део Подравине, западна Славонија, Козара, Грмеч, бањалучки крај, Семберија, Романија, Озрен, источна Херцеговина и тако редом – где су Срби у то време, дакле, пре хрватског геноцида, чинили огромну већину становништва. Једним словом, „жива бандитска активност у Хрватској“ одвијала се само на оним подручјима, где су Срби чинили већинско становништво.

Често се заборавља, да су пре 1941. године Срби у Босни и Херцговини били најбројнији народ, а у Хрватској су чинили 25 одсто становништва (А колико данас има Срба, на пример, у Хрватској?). Истина, и сам „Дневник Врховне команде Вермахта“ на оним местима, где подробније говори стању у Хрватској – а она се тада састојала од данашње Хрватске, те Босне и Херцеговине, – прецизно кажу да су у покрету отпора против немачке окупације од балканских народа једини устали Срби, а да су им се, нешто касније и са много слабијим снагама, придружили и Грци.

Сличан неспоразум доживели смо и током 17. и 18. века, када се говори о аутријској односно хрватској војној граници. Ти Крајишници, пошто долазе „из Хрватске“ од европских историчара и писаца били су често прозвани „Хрватима“. Неспоразум се састоји у следећем: да се тренутна територијална припадност неког подручја једној држави замењује за етничку.

На крају, верујем, да ће овај мој превод бити користан не само за студенте историје, него и за најширу читалачку публику.