Београд / Загреб – Председник Самосталне демократске српске странке Војислав Станимировић сматра да ће Хрватска од 1. јула, под притиском Европске уније, морати да испоштује обавезе према својим држављанима Србима, који представљају најбројнију националну мањину.

„На том путу очекујемо и значајну потпору матичне државе Србије“, казао је Станимировић за „Вечерње новости“, истичући да је ослонац на матицу Србима у Хрватској веома важан.

Станимировић каже да српска дијаспора у Хрватској без континуиране и стратешки осмишљене подршке Србије „неминовно се утапа у дубоко море асимилације“, наводећи да се то већ догодило Србима у Мађарској, где их нема више од 3.000.

„Ми у Хрватској прави ослонац нисмо имали у претходој, Тадићевој власти. Сви наши сусрети били су махом протоколарни. А са представницима нове владајуће коалиције у Србији још нисмо успели да успоставимо идеалну комуникацију“, рекао је он.

Тадићевој власти, како истиче, „били смо превише наглашена национална опција и прве две године њихове владавине за њих практично нисмо постојали“.

„Истина је да се време променило и да смо сви ми морали да прођемо многе мене како бисмо опстали. Можда је проблем у томе што се у Београду не прихвата чињеница да је СДШ и даље најјача српска политичка опција у Хрватској“, казао је он.

Он наводи да је после гашења Републике Српске Крајине било 3.500 кућа и других објеката које је држава уступила на коришћење, махом досељеним Хрватима из БиХ и додаје да се српске куће и институције културног наслеђа знатно спорије обнављају него имовина већинског народа.

На питање да ли ће ћирилица добити „зелено светло“ у Хрватској, он каже да то мора да се догоди, јер нема избора – или да спроводе постојећи закон, или да га мењају. „Нонсенс је да на улазима у насеља стоје двојезични написи на другим мањинским језицима, а да таквих натписа нема само у местима где су Срби у већини“.

Он наводи да на славонско-барањском простору има 3.800 српских основаца и средњошколаца, а ниједна српска школа још није добила званичну регистрацију у Трговачком суду у Осијеку.

„Наша сведочанства прећутно се признају у Хрватској и у Србији, али када би неко званично проверавао, то су дипломе нерегистрованих школа. Власт избегава регистрацију јер бисмо у том случају ми имали право да запошљавамо искључиво наставнике српске националности“, закључио је он.

Коментариши чланак

Коментара