Недавно сам још једном пажљиво прочитао своје дневнике са материјалима о рату против Југославије 1999. године. Тада сам радио у Београду и заједно са Србима преживео све ужасе рата и кошмаре ноћних бомбардовања једног од најлепших градова Европе. До данас се чудим храбрости и издржљивости београђана, и желим још једном да наведем речи оних угледних београђана који су преживели ове дане са читавом земљом:
Борка Вучић, директор Централне банке Југославије и министар финансија земље, која је 2009. године трагично погинула у саобраћајној несрећи, овако је говорила о овим догађајима:
Агресија НАТО-а 1999. године коначно је дотукла нашу земљу. Финансијски рат је био исто тако суров као и војна дејства на Балкану. Народ се разишао по својим угловима, престао нормално да ради. Многи Срби су изгубили земљу у Босни, Хрватској, на Косову, и претворили се у бедне избеглице. Ми смо сметали САД у директном и преносном смислу – само Београд није хтео да се потчини Вашингтону и тада су решили да нас сломе и баце на колена. Малим земљама је једноставније управљати и давати им потребне савете о томе како и зашто да живе на овом свету. После Милосрдног анђела САД и Пенгатон су одузели од нас Косови и претворили ову покрајину у снажну војну базу. Сада сви наши суседи – Бугарска, Румунија, Мађарска, под сталном су контролом и управом прекоокеанских стручњака.
Зоран Анђелковић је познати политичар. У различито време био је на дужности потпредседника Скупштине Србије и био је генерални секретар Социјалистичке партије Србије. У разговору са мном Зоран Анђелковић је био једнозначан у својим жестоким оценама дејстава САД и НАТО на пролеће 1999. године.
Пролеће 1999. године нас је одбацило десет година уназад. Мнхоги људи су изгубили своје рођаке и чланове породица, разорили су нам важне инфраструктурне објекте – мостове, путеве, предузећа, фабрике. НАТО агресија је тешка и врло болна рана. Она ће дуго болети. Американци сами схватају данас да су 1999. године извршили велику грешку, напавши на Србију. Нажалост, то је закаснело признање. Више не могу да се врате погинули, који нису криви зато што су рођени у Србији. Мени се чини да су Американци до данас уверени да из великих криза треба излазити помоћу великих ратова. Најважније је очистити складишта од старог оружја и почети производњу новог. У војне буџете се улажу стотине милијарди, трилиони долара. Војна индустрија није само оружје, то су нове технологије. И у САД 90-их година управо се појавила таква ситуација и они су решили да започну рат на Балкану. Вашингтон је тада донео одлуку, прикочивши развој Европе, развој ЕУ и увукао је европљане у рат против мале Србије. Једноставно сам убеђен да је актуална финанијска и политичка криза у Европи резултат операције Милосрдни анђео. за злочине против Србије и њених народа на Старом континенту плаћају обични грађани ЕУ.
Бомбардовали су нас по цео дан на све стране. Ови ужаси ће остати заувек и не дај Боже да се то деси још некоме из других земаља. Сваки пут смо седели у склоништима, чекали која ће наредна зграда бити нападнута. Много сам разговарао са људима који су преживели Други светски рат. Они су говорили да је то био рат у којем се армија једне земље супротставила другој. 1999. године нисмо ратовали ни против кога, једноставно су нас убијали из ваздуха.
Емир Кустурица је био отворенији од осталих. Као прави уметник који је посветио свој живот Југославији и Србији, он је одлично схватао и схвата шта је то пролеће 1999. године.
Сада кажу: ако ниси са нама, против нас си. Југославију су бомбардовали и уништавали само због Косова. Затим су нам одузели Косово. Србе, мали народ, Американци су претворили у изопштенике, почели да га уништавају из ваздуха. А у Бриселу и Вашингтону ова бомбардовања су назвали хуманитарном акцијом за спас Албанаца на Косову.
Мишљење аутора не мора да се подудара са ставом редакције.
