У последње три деценије држава Србија уложила је у руднике, Трепчине топионице, брану Газиводе, термоелектране у Обилићу, рафинерије, железницу, путеве и друге објекте на Космету 18 милијарди евра, а од 1999. године 1,5 милијарди евра.
Како истиче Миливоје Милетић, директор Бироа за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије, вредност српске имовине на Космету тренутно прелази 200 милијарди евра.
Све што је иоле вредело Албанци су кроз намештене приватизације већ приграбили. Сада су на северу на удару све фирме којима још управљају Срби и које Србија сматра својом имовином.
– Влада Србије тренутно на Косову потражује 376 објеката, али ниједан још није успела да поврати – каже Милетић.
Већ месецима из Приштине стижу позиви тамошње агенције за приватизацију ради процене вредности и продаје једне фирме на северу коју је изградила Србија с циљем да задржи Србе на овим просторима.
– Слична упозорења добијају и директори других предузећа на северу – каже Вукоје Вукојевић, директор погона Лоле у Лешку код Лепосавића и председник Привредне коморе Косова и Метохије. Он додаје да се “засад не одазивају на те позиве”, као и да имају пуно проблема у пословању.
– Пошто нисмо регистровани у Приштини, отежана нам је слобода кретања, због царина и других проблема на пунктовима не можемо ни у Србију – каже Вукојевић.
Из Приштине не крију да су им најинтересантнији: Трепча и њени рудници (Стари трг, Бело брдо, Црнац, Копорић), брана, језеро и хидроцентрала Газиводе код Зубиног Потока, трафостаница Валач код Звечана… Сву ову имовину у Приштини сматрају власништвом државе Косово и желе да продајом напуне празну касу, али и “врате дуг” Медлин Олбрајт, Веслију Кларку, Кристоферу Делу, Вилијаму Вокеру и другима који су Косово гађали уранијумским бомбама, а сада се појављују као власници или представници великих компанија које желе да купе највеће енергетске објекте у покрајини.
Отимају и Симпову фабрику
– Мада је наша фирма стопроцентно у власништву Симпа, из Приштине су одавно “бацили” око на њу и имају намеру да је приватизују. Тренутно смо пред затварањем, јер нам је ограничена слобода кретања, па не можемо да се снабдемо репроматеријалом, нити да у Србију и у Скандинавију, где смо углавном пласирали наше производе, извеземо намештај – прича Славољуб Ђурђевић, директор Фабрике ламелираног намештаја у Зубином Потоку.
Фабрике без заштите
– Ако останемо у независном Косову, а нашу фирму истуре на продају, нико од Срба неће моћи да је купи, јер су Срби сиромашни. Да је држава Србија раније приватизовала, отимачина би била теже изводљива. Сада је на српском народу да се брани, да остане део Србије и да тако заштити и своје фабрике, електране и руднике – каже Дарко Поповић, рудар из рудника Црнац код Лепосавића.
