Данас се навршава седам година од смрти бившег предсједника Србије и СРЈ Слободана Милошевића у притвору Хашког трибунала.
Рођен је 20. августа 1941. у Пожаревцу, гдје је завршио гимназију а дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1964. године.
Маја 1989. изабран је за предсједника Предсједништва тадашње СР Србије. На првим вишестраначким изборима, децембра 1990, изабран је за предсједника Србије.
Претходно, на оснивачком конгресу Социјалистичке партије Србије, 27. јула исте године, постао је први предсједник те странке настале уједињењем дотадашњег Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије. На челу СПС налазио се до смрти.
На пријевременим изборима, децембра 1992, поново је изабран за предсједника Србије, а од 1997. до октобра 2000. године био је предсједник Савезне Републике Југославије.
Милошевић је предводио делегацију у којој су се налазила по три члана из СРЈ и Републике Српске током мировних преговора у Дејтону (САД), новембра 1995. године.
Потписник је Споразум о миру у БиХ, познатог и као Дејтонски споразум, децембра 1995. у Паризу.
Период владавине Слободана Милошевића окончан је октобра 2000. побједом кандидата Демокатске опозиције Србије на изборима за предсједника СРЈ.
Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу објавио је 27. маја 1999. године, током НАТО бомбардовања Србије (односно СРЈ), оптужницу против Милошевића.
Ухапшен је 01. априла 2001. а изручен Хашком трибуналу 28. јуна исте године, на Видовдан.
Милошевић је у више наврата тврдио да је неко у Хагу предузимао „активне и смишљене кораке“ да уништи његово здравље и да су, с циљем да се то прикрије, судије тог суда одбиле да му дозволе да оде на лијечење на кардиоваскуларну клинику у Москви.
Тадашњи главни тужилац Трибунала Џефри Најс је током суђења у више наврата тврдио да Милошевић манипулише својим здрављем одбијањем да слиједи прописани љекарски режим.
Најс је неколико година касније изјавио, међутим, да је било политичких притисака на рад хашког суда, али да је Милошевић учинио себи лошу услугу када је одлучио да се брани сам, јер је тако пропустио прилику да пред јавност и суд изнесе неке значајне доказе.
„Вјерујем да би судије, у коначном разматрању, узеле у обзир и те аргументе. Али ко зна какав би био резултат. Судије су тако водиле поступак да никако није могао да се жали због неправичног поступања. Давали су му велику слободу коју је он, можда користио против сопственог интереса“, рекао је Најс, додавши да је њих у Тужилаштву нервирало то што је Милошевићу попуштано због здравственог стања, да му је дозвољено да сам испитује свједоке и да су му судије свашта толерисале.
Милошевићеви посмртни остаци допремљени су из Хага у Београд 15. марта 2006, а наредног дана је његово тијело изложено у холу зграде Музеја „25. мај“ у оквиру музејског комплекса на Дедињу.
Сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу, 18. марта 2005, уз звуке Посмртног марша и руске народне пјесме, испраћен бројним поштоваоцима.
