БОСАНСКИ БРОД – Прије два десетљећа Бродови на Сави били су у рату. Дословно. Данас опет, грађанке и грађане ова два града, Сава више дијели него спаја. Узрок није исти, али посљедице би могле бит – смрт. Тако барем кажу славонскобродска локална Управа те активисти невладиних организација и грађанских иницијатива за чист зрак.
Што смо чинили 1992., кад је пријетила погибељ, то смо Борислав Стипић и потписник ових редака учинили у петак 1. вељаче. Отишли смо у извор проблема – бродску Рафинерију нафте – како бисмо се приближили истини о загађењу зрака у Славонском Броду (Босанци ће о себи бринути сами).
Четрдесет и осам сати након наше молбе, љубазно су нас примили људи задужени за производњу, екологију и маркетинг у Рафинерији: Милорад Ћерић, Добро Марић и Раде Видаковић. Тијеком разговора у Управи и обиласка тог 150 хектара великог и беспријекорно чистог града пуног зграда, резервоара, производних постројења, комуникација… четири сата врло професионално ‘без маски’ одговарали су на наша питања.
Што прерађују и колико?
Држећи како је то једно од најважнијих питања, прво смо замолили нека нам кажу – коју врсту нафте прерађују и у којој количини.
– С 2319 запослених 1990. године, прерађивали смо 1,8 милијуна тона, лани смо, с 1450 запослених, прерадили милијун, а ове године, с истим бројем запослених, планирамо прерадити 1,2 милијуна тона руске ‘РЕБ’ нафте, исте оне коју прерађују рафинерије Ријека и Сисак. Оно што вас највише интересира, казат ћу вам на почетку разговора – та нафта у себи садржи 1,3 до 1,5 посто сумпора, док, на примјер, ирачка ‘Киркук’ нафта у себи садржи 1,8 до 2,3 посто сумпора. Темељна разлика између ове двије врсте нафте јесте да је ирачка нафта бензином и дизелом богатија од руске, али, као што сам казао, има и више сумпора.
Након што смо исказали чуђење тврдњом да руска нафта има мање сумпора од ирачке, добили смо таблицу „Опште карактеристике сирове нафте РЕБ“ коју објављујемо заједно с оном из Сиска. Осим тога, домаћини су устврдили како производе бензин и дизел еуропске каквоће.
Технолошка разина испод Ријечке
Сљедеће што нас је занимало јесте – на којој разини се налази технолошки поступак прераде нафте у Босанском Броду у односу на оне које има Хрватска у Ријеци и Сиску?
– Деведесете године прошлог стољећа босанскобродска Рафинерија имала је најсувременију технологију за прераду нафте у Југославији: ‘Хидрокрекинг – изомаx’ с постројењем ‘Цлаусс’, које служи за пречишћавање отпадних плинова и уједно производњу елементарног сумпора у текућем и чврстом стању.
Сукладно Еколошкој дозволи за рад, истом врстом нове технологије, производне капацитете намјеравамо повећати, а аутоматизацију процеса подићи на вишу разину. Посљедично, прерађиват ћемо три милијуна тона нафте, а из отпадних плинова 100 посто издвајати сумпор. Тренутно издвајамо од 95 до 96 посто док, рецимо Ријека, након модернизације, из отпадних плинова сумпор издваја 100 посто.
Имамо базни пројект за нови ‘Хидрокрекинг – изомаx’ којег је израдила америчка компанија УОП. Динамичким планом предвиђено је реконструкцију завршити до 5. просинца 2016. године. У том времену очекујемо и плиновод ‘Јужни ток’, јер плин намјеравамо користити као енергент у процесу прераде нафте, будући да је то јефтиније и еколошки прихватљивије. За исти посао Ријеци је требало 3,5 године. Хоће ли нама требати више или мање, видјет ћемо. Колико је мени познато, реконструкција ријечке рафинерије коштала је око једну милијарду, а наша ће коштати око седамсто милијуна еура, казао је Ћерић.
И у Босанском Броду – ‘Мјерна постаја’ само што није
Оно с чим се, већ четири године, интензивно и неуспјешно баве бродска градска и жупанијска Управа те еколошке удруге – друга мјерна постаја – проблем је и у бродској Рафинерији – немају је, а кад ће ју набавити, било је идуће питање.
– Као код вас у Славонском Броду и наша је мјерна станица у фази набаве. Натјечај је окончан и ускоро ће бит изабран добављач, рекао је човјек задужен за заштиту на раду и екологију, Добро Марић.
Нема вишка сумпора којег би испуштали у зрак
Будући да нас је један експерт и сурадник СБплуса мало едуцирао прије одласка у Рафинерију, покушали смо поставити питање с кључем, али без резултата. Наиме, питали смо – За колико сумпора, текућег и у гранулама, имате тржиште?
Насмијешивши се прије одговора, Ћерић нам је казао: – Свих шест до седам тисућа тона сумпора, као нуспроизвода, пласирамо на тржиште, највише у Цинкарну Цеље. Не испуштамо намјерно у зрак нити киле сумпора „јер га немамо гдје пласирати“. Дапаче, све што можемо произвест – пласирамо на тржиште. Није то узрок повременог повећаног загађења зрака у оба Брода, а које би узроковала рафинерија.
А што јесте узрок? питали смо. Да није можда узрок чињеница да годишње ‘спржите’ седамдесетак тисућа тона мазута сумњиве каквоће – за властите потребе – у процесу прераде нафте. Односно чињеница да, у процесу прераде не користите плин као енергент.
– Није то узрок нашем проблему у тој мјери да бисмо га требали тако драматично издвојити, нити је наш енергент, како ви кажете, сумњиве каквоће. Примарни узрок повремено екстремног загађења зрака јесу планирани и непланирани ‘инциденти’. Наиме, вријеме од покретања производње до успоставе ‘радног режима’ креће се од 48 до 72 сата. У том интервалу, из отпадних плинова сумпор се издваја од 0 посто на почетку до 96 посто на крају ‘уходавања’. То се догађа тијеком редовитог годишњег ремонта те за вријеме процесних ‘инцидената’ којих је лани било шест. Дакле, лани је Рафинерија, због ремонта и стајања због кварова, тијеком четрдесетак дана, емитирала повећане количине сумпора, што се осјетило у оба Брода и околици. Али, такав процес је предвиђена норма, која вриједи свугдје у свијету, казао је Ћерић.
Гудронска јама као еколошка бомба
Гудронска јама, један је од великих еколошких проблема, а налази се у кругу рафинерије и пуна је разног опасног отпада индустрије прераде нафте. Јесу ли нови власници, с Рафинеријом, купили и еколошки отпад, или не? питамо господина Видаковића, који нам се чини ближим ‘газдама’ од Ћерића и Марића.
– Јама није купљена, али, власник Рафинерије, заједно са ‘широм друштвеном заједницом’, радит ће на санацији тог простора. Према процјени пројектаната, санација јаме коштат ће око 15 милијуна еура. Дио отпада бит ће прерађен у процесу прераде нафте, а дио ће бит спаљен у Њемачкој. Иначе, додаје Марић, од осамдесетих година у јаму се не одлаже отпад јер, у постојећем технолошком процесу, нема отпада каквих је било тијеком прераде на старој технологији.
Транспорт нафте и њених деривата
У оној мјери у којој је локација важна за трговину робом широке потрошње, у тој мјери је важан транспорт за трговину нафтом и њеним дериватима. Због тога питамо – колики су капацитети цестовног транспорта готових производа? Лимитирају ли они количину производње?
– Дакако да лимитирју. Око 1,8 милијуна тона производа можемо транспортирати цестама. Због тога и радимо на алтернативним транспортним могућностима – на изградњи продуктовода дном корита Саве и повећању пловности Саве, њезиним измуљењем.
Наводно, терминал у Рушчици требао би градити ЈАНАФ, продуктовод би требала градити Оптима, а Рафинерија саставити продуктовод с терминалом и рафинеријом.
Тренутно ЈАНАФ-ов цјевовод за транспорт сирове нафте користимо седам до десет дана мјесечно, закључио је Ћерић.
Након разговора вођеног у Управи Рафинерије, господин Марић провезао нас је поред свих постројења, показао нам мозак и срце овог гиганта – Контролну салу за управљање процесима и потпуно нов Лабараториј у којем ради 130 кемијских стручњака које води темпераментна Рускиња Људвила Халатијец те допустио снимати све што смо пожељели.
Добро дошли!
Желећи закључно провјерити колико је Рафинерија заиста отворена за јавност, упитали смо – бисте ли допустили удругама грађана из Славонског Брода – које се баве заштитом околиша – да посјете Рафинерију, разговарају с Вама мериторније од нас те обиђу постројења као што смо то ми учинили? Одговор је гласио – Дакако. Нека само изволе. Добро дошли!
Преузето са Сбплус.хр
Превод: http://www.pravoslavljedanas.info/Konvertor.htm
