Загреб – Највећа банка Русије јача своје присуство у Хрватској. Сбербанка и Хрватска банка за реконструкцију и развој потписали су споразум о сарадњи. За обе стране он отвара врло занимљиве перспективе, уверени су експерти.
Сбербанка Русије већ ради у Хрватској и има тамо мрежу офиса и банкомата, они су припали кредитној организацији после куповине аустријске банкарске групе VBI са активима у десетини земља Источне Европе. Али за сада је удео Сбербанке у Хрватској мали – око 2% тржишта. Зато овде постоји врло велик потенцијал за даљи раст, каже начелник аналитичке управе Банке корпоративног финансирања Максим Осадчи.
У првом реду то је, наравно, обично кредитирање. То може да буде и пружање банкарских гаранција, и, коначно, суфинансирање разних пројеката.
Заједнички пројекти у земљи већ постоје, обим премађује четврт милијарди долара. Сбербанка је изјавила да је спреман да подржи напоре Хрватске на проширењу извоза, између осталог у Русију и ЗНД, као и да помаже руским инвеститорима који долазе у Хрватску. За саму земљу сарадња са Сбербанком је одлична могућност за увећање прилива инвестиција. јер чланство у ЕУ, где је земља ступила прошлог лета, за сада није донело значајна улагања, истиче старији научни сарадник Института за славистику РАН Петар Искендеров.
Склапање датог споразума привлачи новац не само водеће руске банке, већ и других финансијских институција из Русије, које су, несумњиво, заинтересоване за то да учествују у инвестиционим програмима. Онај механизам који је положен у дати споразум може да буде проширен и реализован на нивоу других банкарских струкутра и корпорација две земље. Европски фондови за развој сада су фокусирани углавном на подршку проблематичних земаља зоне евра. И, наравно, неће издвајати довољна средства за финансирање пројеката у Хрватској, која у зону евра не улази и тешко да ће у догледној будућности ући. Зато управо руски новац може да буде кључан у реализацији антиркизних програма хрватске владе.
Мада ситуација у хрватској привреди није проста, она остаје занимљиво тржиште за улагање средстава, наставља Максим Осадчи.
То су у првом реду девелоперски пројекти, везани за индустрију туризма. У хрватској је развијена бродоградња, машиноградња, тако да у принципу има где да се инвестира. Мада, наравно, проблеми такође постоје. Тамо је врло велики нивио незапослености – на нивоу од 20%, унутрашњи бруто производ пада. Али ипак то је, наравно, прилично привлачан објекат. Хрватска ће добити приступ ресурсима Сбербанке. Његови активи су негде пола трилиона долара. А унтрашњи бруто производ Хрватске је око 80 милијарди долара.
За сада нагомилане руске инвестиције у земљи налазе се на нивоу од оо 400 милиона долара. А робна размена две земље не премашује 2 милијарде годишње. При томе извоз из Хрватске у Русију налази се на нивоу од 250 милиона. Не чуди што се Хрватска банка за реконструкцију и развој нада у првом реду у развој у овом правцу. Јер новим члнаовима ЕУ по традицији није једноставно да освоје западна тржишта.
Извор: Глас Русије