Србија спремна за договор, али не и на понижење, поручио српски премијер Ивица Дачић на сједници Савјета безбједности УН у Њујорку. Хашим Тачи затражио од Београда да плати ратну одштету и расформира паралелне структуре на северу.
Дан послије седме рунде дијалога у Бриселу и сазнања да су Београд и Приштина „ни близу ни далеко“ од рјешења, премијер Србије Ивица Дачић и косовски премијер Хашим Тачи обратили су се Савјету безбједности УН различитим порукама.
Док је Дачић истицао спремност на компромис, а неспремност на уцјене, Тачи је бескомпромисно одбацио могућност да заједница српских општина има извршна овлашћења и најавио да ће од Београда затражити ратну одштету.
О компромису је говорио и шеф УНМИК-а Фарид Зариф, као и амбасадори који су учествовали у дискусији. Они су поздравили политички дијалог и истакли да се надају да ће до договора доћи. Зариф је истовремено упозорио да упркос напретку дијалога, ситуација на терену остаје крхка.
Српски премијер Дачић поручио је на Ист риверу да је Београд потпуно привржен дијалогу са Приштином и постизању трајног мира између Срба и Албанаца, али и указао да помирење „подразумијева доношење тешких одлука за обе стране“.
„За видљиви напредак, потребна је политичка храброст и спремност на компромис. Србија је спремна да компромис успије, али није спремна на понижења и уцјене“, истакао је Дачић, додајући да Србија неће промијенити принципијални став о непризнавању једнострано проглашене независности Косова.
Дачић се заложио за већу активност УНМИК-а, повећање нивоа присуства Еулекса, али и ефикасније те двије мисије. По његовим ријечима, УНМИК је „једино легитимно међународно присуство према коме народ на сјеверу Косова и Метохије и даље исказује повјерење“.
„За нас је неприхватљиво додатно ограничавање надлежности Администрације УН за Косовску Митровицу усљед недостатка финансијских средстава. Потребно је истаћи да је УНМИК једино легитимно међнародно присуство према коме народ на сјеверу Косова и Метохије и даље исказује повјерење.“
Осврћући се на извјештај генералног секретара УН Бан Кимуна о раду УНМИК-а, који се односи на период од 16. октобра до 15. јануара, Дачић је указао на „веома нестабилан и осјетљив положај српске заједнице на терену и постојање значајних безбједносних изазова“.
У периоду од 1. октобра 2012. до 31. јануара 2013. забиљежена су укупно 93 етнички мотивисана напада у којима је једно лице лишено живота, а 20 повријеђено. Током јануара, у року од неколико дана, оштећена су или уништена 102 надгробна споменика на православним гробљима.
Додатну забринутост и немир, како је рекао Дачић, изазвало је континуирано повећање броја привођења и притварања припадника српске заједнице, без давања објашњења по ком правном основу су спорни налози издати.
И поред поштовања свих раније утврђених процедура, званичницима Републике Србије и угледним јавним личностима не дозвољава се улазак и боравак на Косову и Метохији, чиме се онемогућава остваривање основних људских права на слободно кретање, указао је Дачић, посебно истичући случај из јануара када је посјета Косову одбијена и предсједнику Томиславу Николићу, који је имао намјеру да присуствује Божићној литургији.
Кад је ријеч о повратку, према подацима за 2012. годину, на простор Косова и Метохије вратило се само 302 особе српске националности, за разлику од 2011. године када се вратило 464 особе. По Дачићевим ријечима, „ово свједочи о тренду континуираног смањивања броја повратника“.
ТАЧИ ТРАЖИ РАТНУ ОДШТЕТУ
По мишљењу Хашима Тачија, за проблеме на терену крив је Београд који у покрајини игра „деструктивну улогу“, користи „нелегалне структуре на Косову и наставља да отежава политичку и безбједносну ситуацију“.
Тачи је позвао Београд да расформира „паралелне структуре“ на Косову и заложио се за потписивање „мировног споразума“, у којем би се Србија извинила се због злочина почињених 1990-их година и којим би било регулисано питање ратне одштете.
Нагласио да је „Косово суверена држава“ и да је тај процес „неповратан“.
„Желим да вјерујем да је мој колега из Србије Ивица Дачић једнако забринут за владавину права на севјеру и да жели да се српска заједница тамо развија и живи нормално и без страха“, рекао је Тачи.
Косовски премијер одбацио је могућност да се заједници српских општина да извршна власт, оцјењујући да је максимум Ахтисаријев план.
Говорећи о дијалогу у Бриселу, Тачи је рекао да је „уздржани оптимиста“ да ће практична питања бити ријешена и да ће на тај начин бити створен „главни предуслов који ће довести до узајамног признања“.
Тачи је истакао да у дијалогу „нема преговора о суверенитету и територијалном интегритету Косова“, што, како је казао, подржава и међународна заједница јер би промјена граница и подјела територије могли да доведу до дестабилизације.
„Србија је прихватила легитимитет и уставност Косова тиме што је пристала да призна дипломе издате на Косову“, рекао је Тачи и позвао Београд да буде разуман, рационалан и да искористи прилику која се пружа за нормализацију односа.
Тачи је, такође, оцијенио да је Косово „један од најуспјешнијих процеса изградње државе у историји УН“ и позвао је преостале сталне чланице Русију и Кину које нису признале Косово да то учине.
ЗАРИФ: УЧЕСНИЦИ У ДИЈАЛОГУ ЗАСЛУЖУЈУ ПРИЗНАЊЕ
Док су и Дачић и Тачи указали на „безбједносне изазове“, шеф УНМИК-а Фарид Зариф описао је ситуацију на терену као „крхку“.
Зато, како је навео, сви међународни органи морају да уложе појачане напоре како би дијалог остварио свој пуни потенцијал. „Учесници политичког дијалога на највишем нивоу показали су храброст и далековидост и заслужују признање због тога што су предузели тежак, али незамењив процес“, рекао је Зариф.
„Политички дијалог је у критичној фази. Стране се крећу ка кључном напретку, али стабилност на терену ипак остаје крхка“, истакао је Зариф.
Зариф је подсјетио да је на терену дошло до изазова, укључујући неколико инцидената, уз „реторику која распирује страсти које угрожавају равнотежу политичког процеса, али и напоре да се споразуми примјене“.
„Сувише тога је стављено на коцку да бисмо игнорисали потребу да се умањи нестабилност. Потребна је кохерентна акција свих међународних органа да би се створили услови у којима политички разговори могу да остваре свој пуни потенцијал и напоре морамо да прилагодимо ситуацији на терену“, истакао је Зариф.
