Ми смо робље у невидљивим оковима: Ово су десет ствари које морате знати како бисте се истински ослободили.
Пошто је промјена парадигме најтежи ударац за его уходани живот, јако мало људи се одлучи на такве мјере, али дефинитивно има истине у речима Стива Џобса: “Једино они довољно луди да изјаве како ће промијенити свет – тај свет и заиста промене ‘.
Легендарни цитат Жан-ЈЖака Русоа да је ‘човек је рођен слободан, а свуда је у оковима’ већ вековима изазива филозофско-социолошке расправе, а данас је доиста тешко разлучити који фактори разликују ‘роба’ од истински слободног појединца. Стручњаци су направили дубљу анализу и издвојили десет тачака које су добар путоказ у освешћивању, а ми ћемо их прилагодити и анализирати складу хрватској ситуацији.
Опструкција гласања – Не постоје разлике између парламентарних странака
У ситуацији када је очигледно да се цела политичка сцена покушава поларизирати на свега две опције, јасно је да већ годинама не постоје ‘леви’ или ‘десни’. Чак је и класични дух либерализма и конзервативности одавно нестао што видимо код проблематике канабиса, расправама без правих аргумената о здравственом васпитању, ГМО-у и сличним контроверзама.
Код нас је фрапантан консензус око кључних питања попут уласка у ЕУ, продаје Космета Шиптарима где само ретки појединци изражавају другачије мишљење, и то због популистичких или пред (пост) изборних ствари. Неспособност и корупција обесхрабрују грађане да у складу са Уставом узму ствар у своје руке, а све чешће видимо и полицијску репресију као алат власти.
Отуђеност од грађана видљива је кроз бахату реторику, сарадња са интересним групама кроз политичке потезе док о подобности, сукобу интереса и непотизму не вреди трошити ни речи – довољно је само провести поређења са запосленима у државном и локалном апарату уз чланске карте странака да увидимо како је свим странкама ‘ухљебљивање’ најважнији форте.
Бијег од тренутног монетарног система – Банкарске институције су одговорне за економско стање
Пароле ‘новац је дуг’ и ‘дужничко ропство’ постале су реалност кроз дуги низ година, готово још од Вилсоновог препуштања америчке државне банке у руке приватног ФЕД-а прије тачно сто година. Политички САД-а сектор у потпуности зависи о сигналима с Волстрита, монета се ствара дословно из ничега, те се на њу наплаћују камате, а све је посложено на начин да се креира зависност грађана о таквом систему.
Када је започела фамозна криза посве нормално је било да поједине банке као Голдман Сакс остварују контроверзне опклада на разне системе, а одговорност је већински била само финансијска, и то с малим законским пеналима. Сви говоре како је новац једноставно нестао, но како га нико није ‘запалио’ остаје питање – где?
Велике банке су богатије и моћније него икада, људима се одузимају некретнине због неотплате мање од 5% дуга, људи живе у шаторским градовима, а политичари за све окривљују ‘културу нерада’. Док се испија шампањац с монетарним сектором, онда тако што не чуди превише.
Пацифизам – Не постоје ‘превентивни удари’ и ‘ратови за мир’
Корак до потпуне слободе је спознаја да је једина допуштена форма насиља самоодбрана. Идеје о ‘превентивним ратовима за мир’ долазе из дистопијских класика попут Орвеллове презентације друштвеног инжењеринга Фабијанског друштва назване ’1984 ‘где новоговор укључује бројне друге контрадикције.
Јасно је да своје војне потезе не доносимо ми него то други чине за нас, а ми слепо слушамо путем политичара но право је питање докле ћемо бити као нојеви. Ситуација у Сирији далеко је шира од сукоба ‘диктатора Ал-Асада’ и ‘демократски настројене опозиције’, у Египту није спроведена демократизација него тоталитаризам, Либија је од најјаче економије Африке дошла у стање расула уз европску контролу нафтних налазишта, Ирак никада није имао оружје за масовно уништење, Авганистан нема праве везе са Бин Ладеном који је заправо из Саудијске Арабије, бацање његовог тела у море није муслимански обичај … Овако би могли набрајати до сутра, а никог не занима како предузети потезе против сарадње с очигледно експанзионистичке политике Запада.
Природна исхрана – Отрови су свуда око нас
Што више напредује медицина, то су људи више болесни – невероватно, али истинито статистички, упркос уочљивој и нелогичној контрадикцији. Аспартам, ацесулфам К, флуор, арсен, жива, алфатоксини, неиспитани ГМО, Хи-Фи сигнали, мобители, нездрава храна, адитиви, вештачке боје – све је то само један део много веће целине. Свакодневно кроз медије откривамо нове начине тровања због којих нико не одговара, већ напротив, интересне групе остварују никад веће профите.
Некада ‘теорије завере’, данас ‘нормалне’ чињенице у нашим животима. Конзумеризам је изнад свега, стављају се пломбе и заштитни ормари у трговачким центрима на храну, а свима је економичније купити храну у таквим ланцима него подржати домаћу природну производњу код кумице на плацу. Сви знамо да нас трују, но очито нас у потпуности боли брига.
Морал – Власт мора поштовати Устав и слушати народ
‘Власт произлази из народа и припада народу као заједници слободних и равноправних држављана’. Или тако барем каже први чланак Устава Републике Србије. Самим тиме би и полиција требала служити грађанима, као и државна бирократија. Наоружани репресивни апарати, затвори, рестриктивни закони и високи порези то оповргавају. Полиција је постала алатка власти против народа, референдум је готово онемогућен, порези иду уз ‘длаку’ крупном капиталу, а грађани из дана у дан губе послове и плаћају све веће намете.
Улога Владе би морала бити заштита државе, а како државу чине њени грађани све би требало да функционише по једноставном постулату – никоме не чини ништа нажао. На тај начин би се поштовале грађанске слободе, не би било корупције и сви који би од тога одступили били би ригорозно кажњени. Нажалост, када одмах одмахне руком на ово и све сматрамо утопијом, јасно је да тренутна ситуација не буди наду у оптимизам.
Критичко размишљање – Власник медија је владајућа елита
У Србији је одувек уврежено мишљење како уколико нешто није у медијима аутоматски није вредно ни пажње. Такав ментални склоп створили су политичари и већ деценијама убиру плодове. Креирање јавног мњења путем пропаганде, цензуре и аутоцензуре постало је нормалан начин пословања, а трагично је у коликој мери се Срби лако поларизирају, било због ‘партизана и четнике’, ‘верника и атеиста’, ‘патриоте и Европљане’, ‘научника и верујуће ‘итд
Када власници највећих медија одласке на састанке Билдерберг групе и тамо испијају скупоцена вина с владајућом структуром, то није’ теорија завере ‘већ сасвим нормално дружење, а када се медији групно организују за или против неког кандидата на изборима или уласка у ЕУ онда је то плурализам. Понекад је тешко поверовати да др Менгеле својевремено није био у праву када је изјавио: ‘Шта вас више лажемо, ви мање верујете у то’.
Неосуђивању – неистомишљеници нису непријатељи
Дубоке поделе у хрватском друштву резултат су плански осмишљене дистракције – јесте ли приметили како сваки пута када се треба нешто изузетно битно изгласати или су политичке странке изложене великим аферама, пласира се нека сасвим другачија прича?
Већина наших идеја су само мисаоне форме и ментални склопови који нису наши већ смо информацију добили из неког извора, често и злонамерног. Дезинформатори манипулишу егом појединаца на начин да им отежавају промене парадигме и размишљања, те је из тога кључно да уочимо њихову индоктринираност и хипнозу и не реагујемо на агресиван начин. Предрасуде, табу теме, догме и друштвене норме служе као окови на менталној мапи и свако мора схватити како непријатељ није комшија који подржава Партизан, Звезду или Војводину или цркву, лаичку државу него онај ко је лансирао ту поделу и коме таква ситуација највише одговара да би из ње извлачио корист – супарништво зна бити занимљиво, али не када неко држи са висине држи све конце у рукама.
Постојање шире слике – Интерес није увек нужно ‘теорија завере’
Етикетирање у ‘теоретичаре завере’ врхунско је оружје за завјеренике. Подсетимо, урота, завера или конспирација у најширем смислу означава тајно удруживање две или више особа у сврху припремања, помагања и извршавања одређене радње на штету неке особе или организације, и то најчешће уз злоупотребу нечијег поверења. Уколико посматрамо дефиницију тешко је не веровати у глобалну заверу.
Важно се присетити и да су некада теоретичари завере ‘округле Земље’ били спаљивани од стране научника везаних уз ‘равну плочу’, а посебно је занимљиво приметити како је по дежурним ‘прагматици’ немогуће да поједини страни политичари имају везе са стварањем фамозног ‘Новог светског поретка ‘док је код нас апсолутно свима јасно да’ наши политичари у потпуности зависе о интересним групама и властитој корупцији ‘.
Да смо наивци, помислили би да су светске политичке иконе ‘свеци’, но када видимо Берлусконија и екипу онда нам је јасно како поређење снаге економије и конспиративност политичара немају апсолутно никакве везе. Једна светска држава, монета, војска и Влада под тоталитаристичком чизмом све су ближи појмови, а пре свега десет година се исмијавало оне који су тврдили такве ‘небулозе’.
Ритуална позадина – Постоје чудне езотеријске праксе елите
Небитно верујете ли у духовну позадину света или не, битно је да ‘они’ верују. Тако су бројни празници свих религија прилагођени оним вавилонским и паганским из ранијих времена (попут прославе зимског солстиција, Луперкалија итд), бројна бизарна симболика се пласира путем поп културе, а владајућа елита и данас одлази на церемоније тајних друштава или спаљивање животињских жртава пред Молоко , великом божанском совом у контроверзном Бохемиан Гровеу.
Недавне афере у Британији откриле су уске повезнице педофилије и сатанизма, слични догађаји већ деценијама потресају и бројне религијске инстанце и више овакво мишљење дефинитивно није ‘лудост’. Скривена рука је ту, а зашто се бави окултним вјештинама тешко је одговорити.
Буди промена коју желиш видети у свету – Снага је у људима, не у елити
Мишљење да је глас грађана ‘небитан’, да се ‘ионако ништа не може променити “и да су’ људи инфериорни пред политичарима ‘у потпуности је погрешан. Истина је да ће свако једино сам себи поправити будућност јер су пароле попут оне да ће нам ‘ЕУ помоћи да напредујемо’ потпуно депласирани популизам и класична ‘навлакуша’.
Свако се сам прво мора одлучити да идентификује са себи прихватљивим постулатима и принципима и онда се посветити њиховој промоцији у пракси. Пошто је промена парадигме најтежи ударац за его и уходани живот, јако мало људи се одлучи на такве мере, али дефинитивно има истине у речима Стива Џобса: ‘Једино они довољно луди да изјаве како ће променити свет – тај свет заиста и промене’.
(Дневно, прилагодио Србин.инфо)
