САД су озбиљно размишљале да дозволе РС референдум о отцјепљењу двије до три године након склапања мировног споразума и понуде стварања конфедерације РС са Југославијом како би осигурале завршетак конфликта прије 1996. године и америчких избора.

Ово је наведено у документу од 20. јула 1995, који је Сенди Бергер, савјетник за националну безбједност предсједника САД Била Клинтона, послао Медлин Олбрајт, државном секретару, и осталим највишим званичницима Клинтонове администрације о приједлозима како окончати конфликт. Иначе, ЦИА објављује око 300 докумената који ће бацити ново свјетло на догађаје током рата у нашем региону, објавилче су данас „Независне новине“.

У документу под називом „Излазна стратегија за БиХ“ наведена су два могућа сценарија за завршетак рата. Први сценарио се односи на брзи завршетак конфликта и мировни споразум до краја 1995. године, а други предвиђа могућност наставка рата у 1996. години, уколико сукобљене стране не пристану на договор у 1995. Бергер у документу упозорава да је за САД боље конфликт завршити прије америчких предсједничких избора 1996. године.

„За нас је боље суочити се с овим питањима ове године него да се бавимо операцијом повлачења НАТО-а током изборне кампање, јер ће странке имати снажнију потребу да нас или покушају обрукати или да нас увуку у сукоб. Одмах треба да почнемо консултације с нашим савезницима на нашу стратегију послије повлачења“, написао је Бергер.

Бергер јасно упозорава да је за Америку боље рат завршити у 1995, али да је свјестан да српској страни то не одговара јер је још била војно јача од бошњачко-хрватских снага, па је у девет тачака предложио како да администрација Србима понуди озбиљне уступке.

Уколико Срби не би пристали на подјелу 49:51 одсто, Бергер је предвидио могућност да Бошњаци прихвате мање од 51 одсто у замјену за нешто квалитетнију територију. У четвртој тачки је понуда Србима за велику аутономију српских подручја и обимне специјалне и паралелне везе са Србијом.

„Ако буде неопходно, треба да притиснемо Бошњаке да дозволе Србима спровођење референдума након двије до три године, као што смо се сложили у пакету из 1993. године. Наша аргументација би била да, ако Бошњаци не могу убиједити српску популацију да је њихова будућност у реинтеграцији, нема сврхе блокирати мирно раздвајање по узору на чехословачки модел“, наводи се у документу.

У преосталим тачкама споразум се бави тактиком како приволити Слободана Милошевића, предсједника Србије, на сарадњу. У тактици коју су назвали „Или ради, или заћути“ била би понуђена редукција санкција уколико буде био спреман да призна БиХ.

Други сценарио је неповољнији по српску страну и предвиђа повлачење УНПРОФОР-а, дизање ембарга на оружје Бошњацима и ескалацију ваздушних удара против Срба у трајању од годину дана. У тих годину дана би, према Бергеровим процјенама, дошло до изједначавања ситуације на фронту.

„Бошњацима бисмо јасно рекли да су након тих годину дана препуштени сами себи“, стоји у документу.

Након истека годину дана, била би размотрена могућност слања копнених снага у БиХ, које би имале функцију мировних трупа, које би замијениле УНПРОФОР, уколико би постојала воља да се такве снаге упуте.

„Осим што бисмо обезбиједили оружје и обуку ради појачања војске бх. снага, обезбиједили бисмо им (бх. страни) ефективну противваздушну одбрану, којом би предуприједили српску ваздушну моћ“, истичу у документу.

Други сценарио предвиђа и погодности за Милошевића, с обзиром на то да се у ово вријеме САД, из истог разлога као и у БиХ, залажу за брзо рјешење конфликта у Хрватској.

Иако САД разматрају могућност економске помоћи Фрањи Туђману, предсједнику Хрватске, с циљем одгађања напада на Крајину, пожељнији им је сценарио присиљавања Туђмана и Милошевића на мировни споразум.

„Треба да идемо и даље и у мировном споразуму предвидимо да Милошевић Туђману препусти Крајину у замјену за дио Источне Славоније и гаранцију стварања конфедерације босанских Срба и Федералне Републике Југославије након склапања мировног споразума“, пише Бергер.

ОЛБРАЈТОВА НЕОДРЕЂЕНА О ОТЦЈЕПЉЕЊУ

Медлин Олбрајт, амерички државни секретар, у одговору од 3. августа 1995. Сендију Бергеру, савјетнику за националну безбједност, није искључила могућност референдума о отцјепљењу РС, али је истакла да фаворизује опцију дизања ембарга на оружје, ваздушне ударе против Срба и предавање одговорности Бошњацима за завршетак конфликта.

Написала је да прижељкује рјешење по којем би Федерација ушла у унију са српским ентитетом, како би био сачуван територијални интегритет БиХ.

О приједлозима о референдуму и праву на отцјепљење Србима, Олбрајтова је неодређена, али не искључује ту могућност. Она сугерише да би постизање споразума без ваздушних удара у ствари погодовало српској страни да искористи право на мирно отцјепљење од БиХ и да се „придружи потенцијалној великој Србији“. Такође, навела је да би рјешење без војних удара значило и непријатан посао у вези с мирном размјеном територија између српске и бошњачке стране, како би се стране уклопиле у план контакт групе.

За војну подршку Бошњцима навела је два услова – да њихово територијално освајање не пређе границе из плана контакт групе, те да се Бошњаци ограде од радикалних исламских елемената у БиХ.

Коментариши чланак

Коментара