Српски народ је ових дана на евротлантској ветрометини, препуштен сам себи, и немилости властитог „однарођеног“ режима, и његових бриселских налогодаваца.
Српски народ на КиМ се данас налази пред биолошком, културном и духовном екстинкцијом- којом му прете, поред шиптарских сепаратиста, и властодржци из Србије.
Београдски квислинзи нашем народу на КиМ спремају судбину идентичну судбини крајишких Срба. Са једном јасном дистинкцијом- геноцид и етничко чишћење над крајишким Србима је спровела једна страна држава- док ће овај „косметски“ остати упамћен у историји као „геноцид“ Српске државе над властитим народом.
У таквој ситуацији, када је домаћа власт узурпирана од стране евро-атлантске агентуре, и када се све водеће Западне силе упиру из петних жила, да трајно издвоје Косово и Метохију из уставног поретка Србије, и потом распарчају остатак земље- једина нада и спас за опстанак, не само косметских Срба у својој матичној држави, већ и за опстанак Српске нације на Балкану, јесте пријатељска Руска Федерација.
Лично верујем да је Српски народ заслужио, својим историјски доказаним савезништвом и пријатељством према Руској држави- да му у овим „армагедонским“ историјским временима Братска Русија пружи сваку помоћ, укључујући и „директно мешање“ у унутрашње послове Србије, јер „унутрашњи послови“ Србије које спроводи „западно-инсталирани“ српски режим, данас немају никакве везе са Српским националним интересима, већ представљају вољу и самовољу Западних сила (амбасада) у Београду.
Ако је Запад имао такву дрскост, и дао себи за право, да 5 октобра 2000 организује и спроведе државни удар против тада легитимног и демократски изабраног председника Србије Слободана Милошевића, и на власт у Србији доведе своју петоколонашку агентуру- онда Руска Федерација (по мени) има свако право (па чак и обавезу) да отворено и активно помогне новоформирани уједињени Српски родољубиви фронт- да са власти уклони „издајничке естремисте“ из Немањине 11 (Владе Србије), који су потписивањем и активним спровођењем против-уставног Бриселског споразума и низа пратећих уредби, починили кривично дело велеиздаје, и извршили практично још један „пост-петооктобарски“ државни удар.
Дакле, уједињеним родољубивим снагама Србије није потребна подршка братске Русије за још један „државни удар“, који је ионако већ изведен у режији издајничке владе, већ је потребна конкретна подршка да се поново успостави и заштити важећи Уставни поредак у Србији, и заштити национални и територијални интегритет наше земље.
Догађаји последњих дана на северу КиМ, јасно указују докле је спреман да иде распамаћени Српски режим, који од сепаратиста и узурпатора Свете Српске земље бестидно тражи дозволу, да уђе на север Косова и насилном (оружаном) интервенцијом „за 45 минута“ заведе „ред „међу припадницима властититог народа , које бестидно назива „екстремистима“.
Ако је Руској Федерацији до сада можда и недостајао чврсти доказ, да се овде ради о велеиздаји Србије од стране властитог режима (у виду напредњачко-социјалистичке коалиције)- онда је тај доказ ових дана изашао у форми једног званичног државног документа- „Издвојеном мишљењу“ о неуставности бриселских споразума и уредби Владе Србије“- троје часних и храбрих судија Уставног суда Србије .
Ми смо на страницама ФБР портала објавили тај документ у целини на следећем линку:
Ово троје часних судија- ДР ОЛИВЕРЕА ВУЧИЋ, КАТАРИНА МАНОЈЛОВИЋ АНДРИЋ И ДР БОСА НЕНАДИЋ – су недвосмислено доказале да је Уставни поредак Србије нападнут и угрожен од стране властитог режима (Српске владе) уз подршку и обструкцију председавајућег Уставног суда Слијепчевића и његових „уставних судских полтрона).
У издвојеном мишљењу се јасно види да је Влада Србије свесно нарушила Уставни поредак земље у сва четири случаја потписивања незаконитих докумената (владиних уредби) са сепаратистима из Приштине, и да је потом свесно саботирала и игнорисала све захтеве Уставног суда за достављање неопходне документације да би се судски поступак окончао, са јединим циљем- обструкције Уставног суда; И да би се издајнички споразуми са косовским сепаратистима и бриселским налогодавцима спровели до краја и на трајну штету Српске нациије.
Такође овај документ недвосмислено доказује је већина уставних судија непобитно утврдила неуставност Бриселског споразума и сва четири консеквента акта (уредбе) Српске владе- али такође доказује и да председавајући суда Слијепчевић, бирократсикм смицалицама и у сарадњи са владом, покушава да неразуман и нелегалан захтев владе- да се одлука суда (који је већ оценио неуставност свих горњих аката) одложи на додатних шест месеци (да би се Српска јавност и Народна скупштина Србије довели пред политику „свршеног чина“ када илегални Бриселски споразум и против-уставне уредбе владе заживе у пракси)- и да се додатно,ово неразумно нелегално одлагање одлуке суда на чијем је челу судија Слијепчевић, одложи за додатних 6 месеци- односно на читавих ГОДИНУ ДАНА !?
Ја се овде нећу упуштати у све детаље овог документа, који је свакако доступан свим заинтересованим на горњем линку, већ ћу у овом завршном поглављу, образложити кључни пасус издвојеног мишљења (односно оцене неуставности поступака и законских аката Владе Србије) ове три часне жене, судије Уставног суда Србије- који недвосмислено указује на катастрофалне последице овакве издајничке политике и потеза Српског режима…
ЦИТАТ КЉУЧНОГ ДЕЛА ЗАКЉУЧКА ОДЛУКЕ ТРОЈЕ УСТВНИХ СУДИЈА УСС:
„Застајањем са поступком у овом случају не отклања наступање штетних последица за физичка и правна лица, а посебно у ситуацији када доносилац оспорене уредбе ни у једном од три поднета захтева није указао на евентуалне штетне последице које би наступиле доношењем одлуке о касирању Уредбе. Управо обратно, даљим важењем и применом оспорене Уредбе продужавају се штетне последице њене неуставности, а одређивањем рока од шест месеци за застајање са поступком заправо се омогућава да неуставна Уредба у потпуности буде извршена.“
Прва реченица указује на опасност намерног временског одлагања одлуке Уставног суда, које ће неминовно довести до наступања „штетних последица за физичка и правна лица“ –Овде се ради о штетним последицама успостављања илегалне шиптарске државе на територији суверене Републике Србије. Те штетне последице ће угрозити „физичка и правна лица“- овде се ради о Српском народу на Космету и легалним државним институцијам државе Србије на северу КиМ.
Судије такође наглашавају да Влада Србије ни у једном од три поднета документа није доказала да би поништавање њених аката (уредби) са сепаратистима из Приштине наступиле било какве штетне последице по уставни поредак земље (што је сасвим логично- јер би поништавање незаконитих уредби владе ишло у прилог уставности).
Ови три часне жене- судије УСС, потом наглашавају да „даљим важењем и применом оспорене Уредбе продужавају се штетне последице њене неуставности“ –овде се недвосмислено указује на чињеницу да је Влада Србије потписивањем и спровођењем неуставних уредби са Приштином намерно произвела „штетне последице“ по Устав Србије, њену територију и посебно по Српски народ са КиМ- односно напала Уставни поредак властите земље. И да ће свака даљна примена тих споразума и уредби значити континиураино и свесно кршење Устава Србије од стране њеног режима.
Последња реченица је кључна за разумевање „велеиздајничке намере“ београдског режима-„одређивањем рока од шест месеци за застајање са поступком заправо се омогућава да неуставна Уредба у потпуности буде извршена.“- Овде судије Уставног суда јасно указују на позадину опструкције УСС од стране Владе Србије и председавајућег суда Слијепћчевића- а то је да се накнадним роковима од 6 месеци, блокира рад и одлука Уставног суда, и у међувремену Косово и Метохија у потпуности (илегално) издвоје из Уставног поретка Србије (као што то видимо ових дана на примеру залагања Српског режима да на територији властите државе спроведе по сваку цену изборе једне стране „државе“).
Дакле овде постоји очигледна намера српских властодржаца да се „неуставност“ у земљи одржи по сваку цену, све док се не заокружи државност илегалне шиптарске државе на територији АП Косово и Метохија, и потом Народна скупштина Србије и Српска јавност ставе пред политику свршеног чина…
Из свега овог јасно произилази да је Уставни поредак и опстанак Српске нације данас највише угрожен, не само од Западних хегемониста и њихових обавештајно-војних ресурса, већ пре свега од стране властитот петоколонашког режима из Београда („екстремиста из Немањине 11).
Такође је јасно, да Српски народ, а нарочито онај његов национално најсвеснији и најродољубивији корпус, није у стању да се самостално избори против такве удружене и западно спонзорисање издајничке машинерије, која поред контроле власти, контролише и све водеће медије…
…И такође је јасно, да у тој борби између „Давида и Голијата“ Српски народ може да изађе као победник само уз помоћ свог „великог Руског брата“.
Дакле Браћо Руси, помозите нам да сачувамо своју државу и нацију, и то данас, јер сутра нас више неће бити.
Снажна, територијално целовита, и национално независна Србија ће бити не само гарант опстанка Српске нације, већ и бескомпромисни пријатељ и гарант руских интереса на Балкану. Ако данас „падне“ Србија, следећа мета, наших заједничких непријатеља, биће Русија…
БРАЋО РУСИ- „ОМОГУЋИТЕ“ НАМ САМО 45 МИНУТА, ДА СЕ ОБРАЧУНАМО СА ЕКСТРЕМИСТИМА ИЗ НЕМАЊИНЕ 11… И НИШТА ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ КАО ПРЕ…
У име свих Српских Родољуба, Публициста и аутор М. Новаковић
Српски журнал
