Гордана Наумовић, уважавана професорка руског језика широм света, као самохрана мајка 33 године живи у подрумској вешерници од 20 квадрата
Да ли сте знали да по уџбенику професорке из Србије руски језик уче на многим факултетима у државама некадашњег Совјетског Савеза? Или да је у Србији једина цивилна добитница ордена који додељују козаци за изузетне резултате и допринос ширења руског језика? Какве везе имају Ломоносов и Пушкин са једним новобеоградском подрумом од 20 квадрата?
Заједнички именитељ у свим одговорима на ова питања јесте Гордана Наумовић, професорка руског језика и књижевности, која, иако позната и уважавана широм света, као самохрана мајка 33 године живи у подрумској вешерници величине 20 квадрата, без природног светла и чистог ваздуха. То што су свакодневицу њених ћерки и њену обележиле три операције од најтеже болести, пацови, изливање канализације, издувни гасови аутомобила и несносан смрад контејнера који улазе у „стан”, поглед на двориште у висини комшијских стопала – прича нам онако успут, показујући награде.
Најновија је са Међународне олимпијаде „ЛИК России 2014”, на којој је конкурисала са филмом под називом „Духовне везе Русије и Србије кроз векове”, чији је она аутор. Награда је први пут припала једном друштву, а не појединцу – Друштву српско-руског братства „Александар Невски” из Пожаревца, у којем је професорка ангажована. На овој олимпијади је победила са својим ученицима и студентима 2011, 2012 и 2013. године.
– Интересантно је да су у филму учествовали и јеромонаси српских манастира Рукумија, Миљково и Лешје, који су на руском говорили о Светом Сави и његовом одласку са руским монахом на Свету гору – објашњава професорка и прича како је у марту ове године победила на међународном конкурсу који су расписали Универзитет „Ломоносов”, Савез новинара и Савез ратних ветерана, на тему „Страница породичне славе”, чиме је стекла право да се њена прича штампа у Русији у књизи истог назива.
Први је добитник и повеље Крима која је установљена прошле године, а почетком године је одликована и за изузетне резултате и допринос ширењу руског језика у Србији на Свечаној козачкој академији у Руском дому у Београду.
– Повељу је потписао генерал Наљимов, који је директно указом председника Путина постављен на ту функцију – каже с поносом професорка Гордана.
Чини се да за ову жену нема препрека и да јој ништа није тешко. До прошле године је предавала на Универзитету Сингидунум, а пре тога је 36 година била професор Угоститељско-туристичке школе. Активна је у друштву у Пожаревцу, пева у хору у Руском дому, волонтира и помаже најугроженијим суграђанима.
– Крпим крај с крајем, само ја знам како. Надлежнима сам до сада упутила више од 130 молби, од града до врха државе, од Ђиласа и Шапића до Вучића и Николића, не би ли се коначно решило наше стамбено питање, али никаквих резултата није било – прича професорка.
Када је њено присуство неопходно на некој међународној конференцији, пут финансирају њени добротвори – Гоца и Моша Филиповић, којим је бескрајно захвална. Захваљујући њима је била и четири пута на Међународној конференцији „Великоје рускоје слово” професора руског језика, посвећеној годишњици рођена Пушкина, која се сваке године одржава на Јалти.
По чему се њене школске књиге разликују од других, а из њих уче деца и са територије бивше СФРЈ? Професорка одговара да је свесна да деца интернета не воле дуге текстове, па зато иза лекција у њеним књигама следи по 20 различитих вежбања која су кратка, осмишљена тако да ученика заинтригирају и насмеју. Увела је и стрипове, шах, загонетке, анегдоте….
Каже, свако ће пре узети да реши осмосмерку него да набуба лекцију, а при томе неће бити ни свестан да учи. Питамо је на крају одакле та љубав према руском језику и са изненађењем добијамо одговор да је погрешила шалтер када се уписивала на Филолошки факултет и, уместо у ред за југословенску књижевност, стала у ред за руски језик.
Остало је историја.
——————————————————————-
Шта су руске архитекте оставиле Београду
Нека од најзначајнијих здања у међуратном Београду пројектовале су руске архитекте – Патријаршија, црква Ружица на Калемегдану, Бели двор, Народна скупштина, Главна пошта… Ово је била и тема филма „Утицај руских архитеката – емиграната на формирање изгледа Београда” којим су њени студенти освојили награду на Међународној олимпијади „ЛИК России 2012”. Награђени филмови ове професорке, као и њених ђака и студената могу да се погледају на Јутјубу.
Извор: Политика/Сандра Гуцијан
