Високе температуре, које прелазе и 40 степени Целзијусових, у домовима здравља неких градова су чак и удвостручиле број пацијената. Откако трају врућине, домови здравља имају знатно више пацијената који се јављају жалећи се на главобољу, стомачне тегобе и болове у грудима.
Грађани у РС су и јуче били погођени тропским врелинама, које ће потрајати до петка, када се очекује благо захлађење. Ако је вјеровати прогнозама, борба с врелинама тек слиједи, јер нас сутра, а посебно у четвртак очекују паклене врућине које ће бити до чак 43 степена Целзијуса у Бањалуци.
Из тог разлога, надлежни препоручују возачима да због високе дневне температуре путују у раним јутарњим или каснијим послијеподневним часовима.
У Дому здравља Бањалука рекли су да је повећан број пацијената чије су тегобе изазване временским приликама, усљед високих температура. Навели су да се углавном ради о пацијентима који имају хроничне болести, првенствено кардиоваскуларне и респираторне, али и да је повећан број пацијената са колапсом, несвјестицама и главобољама.
„Већи број грађана тражи помоћ у вечерњим сатима, тако да у Служби хитне помоћи медицинске услуге у ноћној смјени добије око 100 грађана и буде обављено 15 кућних посјета“, кажу у бањалучком Дому здравља.
У Служби хитне помоћи у Бијељини казали су да је код њих број пацијената готово удвостручен те да се највише јављају с главобољама, стомачним тегобама и боловима у грудима. Тако им се за 24 часа у просјеку јави између 200 и 220 пацијената, што је велики пораст у односу на дане када није било тропских врућина. Према њиховим ријечима, високе температуре могу често бити узрок колапса, али и главобоља, малаксалости, слабије концентрације, раздражљивости и несанице. У Хитној помоћи у Требињу казали су да уопштено имају повећан број пацијената.
Са друге стране, у Хитној помоћи у Добоју навели су да и немају већи број пацијената од уобичајеног, иако се температуре крећу око 40 степени. Кажу да су у питању пацијенти осјетљиви на хроничне тегобе, особе са високим крвним притиском, те старије особе и мала дјеца осјетљива на температурне промјене. Према њиховим ријечима, пацијенти се најчешће жале на повишену температуру, општу слабост, вртоглавицу, повраћање и дехидрирање.
Из тог разлога, љекари препоручују уношење што више течности, али не газираних пића, алкохола и напитака с превише кофеина и шећера. Поред тога, препоручују расхлађивање просторија, али да собна температура није мања од десет степени у односу на спољну, те посебно апелују на возаче да нагло не излазе из расхлађених аутомобила.
