Роми као најбројнија национална мањина у БиХ и даље се суочавају са низом потешкоћа у остваривању својих основних људских права, па их тако поједини угоститељи и не желе услужити у својим објектима.
Да је стање алармантно, показује и драстичан примјер из прошле године, када су три особе ромске националности избачене из кафића у Сарајеву зато што им је особље рекло да не могу бити послужени јер су Роми.
„Конобарица је том приликом рекла да има наредбу од власника објекта да не послужује Роме“, наведено је у годишњем извјештају Омбудсмана за људска права БиХ за прошлу годину.
Из тог разлога ова институција је отворила истрагу која је показала да дискриминација Рома произлази из дубоко укоријењених предрасуда и стереотипа да су Роми „просјаци“, „крадљивци“, „необразовани“, што додатно доприноси њиховој маргинализацији.
„Након упућивања препоруке омбудсмана, власник угоститељског објекта је изразио кајање због инцидента и нагласио да је дошло до неспоразума те да су Роми добродошли у његовом објекту“, рекао је Предраг Раосављевић, помоћник омбудсмана и шеф Одјела за елиминацију свих облика дискриминације у овој институцији. Према његовим ријечима, у прошлој години су запримљене три жалбе на дискриминацију Рома.
„Број жалби не одражава ни приближан стварни број случајева дискриминације Рома, управо због чињенице да живе на маргинама друштва, што утиче и на могућност кориштења правних лијекова и законских механизама за заштиту својих права“, казао је он.
Раосављевић је додао да су Роми и даље у незавидном положају, јер већина њих једва успијева да живи без социјалне помоћи, углавном нису здравствено осигурани, мало њих има посао, а већина ромске дјеце не иде у школу. Раосављевић је казао да је неопходно да држава настави с напорима прије свега у образовању Рома.
А да ових примјера има више, само што их малобројни пријављују, сложио се и Дерво Сејдић, потпредсједник Ромског информативног центра у БиХ, који је поручио да је бх. друштво још, нажалост, болесно од стереотипа и предрасуда према Ромима, који се сматрају грађанима другог реда.
„Зашто је то тако, треба питати и грађане БиХ. Данас имамо дискриминацију на свим нивоима и пољима друштвеног живота, од институционалне до оне свакодневне у обичном животу“, рекао је Сејдић.