РОДЕ – ЕВО, ЈА ИСТИНУ СВЕДОЧИМ
Када је ђаво у лику Тита, закорачио 1945. године у Србију, и стао међу Српски Род, ударио је шаком о сто и узвикнуо нема Бога. И од тога трена, почео је себи да ствара следбенике – ученике – комунисте. А који су имали само један задатак и циљ: Разбожити и расрбити Србе, натерати их да не мисле својом главом. Зашто, па из простог разлога, да их лакше уништи, као и Србију, јер су опасни сведоци, да Бог и Његов син Исус Христ постоје.
И да ли су у томе успели, не нису, јер ево, постоје још увек сведоци, Срби, појединци, који знају да овај овоземаљски живот ништа не вреди, ако се ђаволу не стане на пут и не каже: Ми смо Божији ученици, ми сведочимо да нас је Бог створио, да смо његова деца, и да нам је сам Господ Бог државу дао. Дао да је чувамо, обрађујемо и од ђавољег семена чистимо и требимо, како би и деца наша, која сутра иза нас долазе, могла Бога и сина му Исуса Христа да спознају, и о њима сведоче, славе их, и њихово постање обзнане. А како то све учинити, па просто, једноставно, исто онако, како је то чинио и Исус Христ. Ићи међу људе, без страха, и истинитом речју сведочити, о злу, које је ту међу нама. Да, међу нама Србима, и то само са једним циљем и једним задатком, да нас све, цео Српски Род, прогута и уништи за сва времена, јер смо православни и опасни сведоци, да ђаво, над Богом, победу извојевати не може.
Као што је није могао извојевати, ни на сину Божијем, Исусу Христу, који победи сотону, Васкрсну. Те нам (човечанству), посведочи, да се против зла, којег ђаво сије и замеће, ево, и сада, по Србији и Републици Српској, у целоме Српском Роду, вреди борити. Јер овоземаљски живот, тај дар од Бога, не вреди ништа, ако се човек-Србин, док је гост на земљи не бори за истину, правду, Божију реч, Отаџбину Србију, Републику Српску и цео Српски Род. Јер кад дође смртни час, ни један човек, србин, неће никаквим материјалним благом, моћи, померити тај час, или откупити свој живот, да би га поново живео. А не, тад ће све бити у Божијим рукама, и нека, тако и треба, јер то је највећа и најлепша правда, коју је Бог човеку разоткрио. А пошто је тако, и никако друкчије, имаш ли право брате Србине, Божије дете, да се оглушиш о ово моје сведочење и позив на борбу.
Јосип Броз Тито и Александар Ранковић Лека, 1.5.1957. године (фото архива Политике) /мобилни телефон 1957?/
Борбу против ђавола и његовог зла и његових следбеника, који су се Западу (Америци, ЕУ и НАТУ) окренули, тој кући ђавољој, из које ти пристиже пламен, буктиња, пожар, који ће да те прогута, ако му се не супротставиш и у помоћ, Православну сестру Русију не позовеш.
С поштовањем, песник за децу и одрасле, Милосав Миле Кнежевић, раб Божији.
