Ратко Младић – ко сам и шта сам боље ја да, то кажем него да о томе пишу други.Рођен сам 1943. године, када је Југославија горела у рату.Потом сам живео у југословенској федерацији, у којој се живело у миру. У релативном миру.
Знате ли зашто? Зато што је и прва и друга Југославија створена српским лешевима и заливена српском крвљу.
Али, српски народ, са толиким бројем жртава и са толико проливене крви није направио своју државу – Србију, као што су Италија, Француска, или Енглеска, Шпанија,Шведска…
Да. Био је у Југославији мир, али, какав мир! На штету Срба. Била је тамница. Голи оток. Затварани су Срби, који су у Другом светском рату изубили своје и питали зашто нису као Срби у тој Југославији. Сви други народи су имали свој интегритет…
У Првом светском рату за одбрану југословенских простора од свих изгинулих, сваки трећи био је Србин. У Другом светском рату изгинуло је око милион Срба.
Ми опраштамо сувише брзо. То је мана наше природе. Према студији ЦИА-е, у другом светском рату Немци су убили 78. 000 Срба, Италијани 28. 000, а Хрвати и муслимани 750. 000! Усташе су запањиле чак и нацисте!
После Другог светског рата – југословенски режим је од муслимана направио нацију! Од њих, који су под турском влашћу примили ислам за веру, а пре тога били или Срби, или Хрвати!
Када говорим о Србима, ја не делим српски народ на Србе у Книну, у Београду или мом Калиновику. То је све један народ. Али, Срби, који живе у Риму или Фалконеу, на пример, немају право на сопствену држву у Италији. Зато Срби, који живе на својој вековној територији имају право на своју националну државу.
Ми јесмо један народ и хоћемо своје. Туђе – нећемо.
Српско се зна: не даје се на сабљи узето.
Срби не држе ништа што је туђе. Шта више, у Сарајеву и око њега не држимо ни све што је наше.
У Сарајеву су највише уложили Срби, јер је овај град подигнут на српској територији… А сарајевски Срби су мученици 20. века. Тамо се све време рата у приватним затворима Срби муче, силују наше жене, сестре и мајке. Срби се убијају или излазе као костури, као лешеви.
Они су остали без имовине, деценијама и вековима стицане. Све што су њихови преци и они после њих стварали – уништено је, отето и опљачкано.
Ми, Срби, смо се опаметили. Нећемо више дозволити да нас раздвајају ни симболи, ни обележја, а ни циљеви, па ни било чији цртежи – мапе. Морамо чинити све да више никада у историји Србин не окрене оружје на Србина, ма шта једни о другима мислили.
Наш циљ јесте и остаје уједињење свих српских земаља, од Книна преко Бањалуке и Сарајева до Београда. Оно што је допуштено, на пример, немачком народу – да живи у једној држави – не може бити ускраћено српском народу. Недопустиво је да ми Срби једним уговором будемо разбијени на три дела.
Дрина никад није била граница, нити ће бити. Дрина је наша кичма. Она протиче кроз центар српских територија. О њој треба да певамо бар онолико колико певамо о Морави. Знате ли како је настала Дрина? Од суза српских мајки.
Ми не желимо да нестану муслимани и Хрвати. Свугде где је њихово, нека живе у миру. И ми сами ћемо им то омогучити. Хоћемо само да рачистимо неке ствари из историје, да им кажемо: то сте нам дужни, али вам опраштамо због тога и тога. И живите ту где сте. Не сметајте нам, нећемо вам сметати.
Ја не радим за плату. Моја зарада има цену у опстанку народа… Али, верујте, ја сам богат, зато што своје могућности могу да дам мом народу, а не да узимам од њега. Народ цени оне који му дају. Мој основни смисао живљења је да дам народу оно што могу у овим тешким тренуцима.
Никад не желим да се издигнем изнад народа. Све потиче и произилази из народа – све што је добро и све што је лоше.
У овом рату постигли смо већ најважнији успех: да Срби нису окренули оружје једни на друге и да Србе нису ставили у ред за клање! Моја основна стратегија и мојих сарадника, и желио сам да тај дух прође и кроз Врховну команду и Скупштину РС, јесте да је битно сачувати народ. Да народ претекне, а он ће родити и новог Карађорђевића и Младића, када му буду требали!
Генерал-пуковник Ратко Младић
