Директор „Филмског центра Сарајево“ редитељ Адис Бакрач најавио је данас да ће тужити хрватског колегу Вељка Булајића због присвајања филма „Битка на Неретви“, тврдећи да се ради о филму чији је правни насљедник предузеће на чијем је челу.
„Јавно предузеће ‘Филмски центар Сарајево’ подићи ће тужбу против Булајића због незаконитог присвајања филма ‘Битка на Неретви’, као и незаконите продаје тог и филма ‘Козара’. Права су неспорна и припадају БиХ“, прецизирао је Бакрач.
Највећи филмски ратни спектакл са подручја бивше Југославије и службено припада хрватској кинематографији, потврдили су прије два дана „Јадран филм“ и Булајић – редитељ остварења које је четири деценије најчешће означавано као југословенско.
Међународни пројекат са више продуцената, од којих је дио био окупљен у Удружене југословенске продуценте, убудуће ће се на међународној сцени приказивати као филм хрватских аутора.
Бакрач, међутим, тврди да су права аутора уређена законом о ауторским правима и не задиру у право власништва и продуцентска права филма.
„Филмски центар Сарајево је у протекле двије године радио на рестаурацији тог филма, тако да ће гледаоци у БиХ и шире бити у прилици да га виде у потпуно новом издању – ХД формату који одговара стандардима свјетске дистрибуције“, истакао је Бакрач, уз тврдњу да је „Битка на Неретви“ босанско-херцеговачки филм снимљен у продукцији „Босна филма“ из Сарајева 1969. године.
Булајић је оцијенио да се филм нашао у „међупростору, потпуно међународно незаштићен“.
„Као аутор сам одлучио, уз консултацију с правним службама и комисијом УНЕСКО-а, да се ово дјело третира као филм хрватске кинематографије“, потврдио је још једном Булајић.
Он је нагласио да је извршни продуцент и организатор продукције „Јадран филма“ и да сматра логичним да филм буде представљан као ауторско дјело тог филмског центра, чији председник управе Винко Грубишић тврди да њихови потези не значе „својатање филма“.
Босанско-херцеговачки редитељ Харис Пашових сматра да је „Битка на Неретви“ југословенски филм и да су потези Булајића мотивисани кориштењем филмова произведених у Југославији, док је редитељ Пјер Жалица казао да се ради о „исхитреној и неутемељеној одлуци иза које стоји намјера да се филм продаје“.
„Битка на Неретви“ снимљена је 1969. и запамћена као један од најскупљих филмских пројеката код нас. Филм је имао велику гледаност -само у Југославији гледало га је више од четири милиона људи, уз 350 милиона у свијету.
Популарности филма придонијела је и глумачка екипа у којој су, уз домаће звијезде, били и славни Јул Бринер, Сергеј Бондарчук, Орсон Велс…
Годину дана након што је снимљен био је номинован за Оскара у категорији страног филма, а прије три године на фестивалу у Москви увршћен је међу десет најзначајњих филмова о Другом свјетском рату и у пакету с осталим изабраним насловима кренуо у свјетску биоскопску и телевизијску дистрибуцију.