Косово је због растућег сиромаштва и незапослености суочено са јачањем радикалног ислама, оцјењује бечки дневник „Стандард“ указујући да припадници те вјере захтијевају већа права и провоцирају противреакцију секуларних грађана.
Лист преноси да је петком главна џамија у Приштини препуна, и да хоџа проповиједа да „непријатељи Алаха обмањују младе муслимане“, наводећи да Интернет има штетан утицај, као и алкохол и дроге и да они имају за циљ заустављање снаге ислама.
Индиректна посљедица конфликта на Косову је строжи облик ислама који привлачи конвертите из свих крајева, констатује „Стандард“ додајући да јачање ове групе доводи у питање традиције и захтјеве једног друштва
које је било више дефинисано припадности албанском народу и проамериканизму него исламом. Вјерски конзервативци и хардлајнери, који су до 1999.били потпуно непознати, данас, иако мала, стално су растућа и видљива група, прије свега у већим градовима и појединим сиромашним дијеловима Косова.
Безбједносне снаге, преноси „Стандард“, известиле су да је строжи облик вјере након рата све присутнији као посљедица доласка исламских хуманитарних организација на Косову и школовање вјерских представника у арапским земљама. Они процјењују да тренутно на Косову има око 50.000 присталица конзервативног ислама. Поједине хоџе и конвертити привукли су пажњу косовских чувара реда, јер нова генерација вјерских конзервативаца сматра да секуларни Устав Косова дискриминише вјернике, и они захтијевају да се „олабави“ закон који забрањује вјерске симболе у државним школама, као и женама да носе мараме.
„Ако неко тврди да уживамо слободу вјере онда то није тачно“, истакао је Шефћет Краснићи, хоџа у главној џамији у Приштини, који је казао да муслимани захтијевају иста права као што имају њихови вјерници у Лондону или САД.
Министар унутрашњих послова Бајрам Реџепи, међутим, каже да су до сада сумње у вези с људским правима спријечиле да се дјелује против исламистичких хардлајнера. Он каже да је током његовог мандата као премијера Косова, прије девет година, било покушаја да се усвоји закон против радикалних секти, али су то спријечили „интернационалци“, службеници УНМИК-а.
Беџет Шаља, шеф једне организација за заштиту људских права на Косову, оцијенио је да су УН и ЕУ потцијениле опасност екстремизма. „Данас су интернационалци овдје, али ће они поново поћи, и остављају нас са бомбом која откуцава“, казао је он додајући да сиромаштво и порозна граница чини Косово плодним тлом за радикализам.
„Стандард“ подсјећа да су већина становника Косова муслимани, који вјеру живе на релативно опуштен начин, обиљежену османском и мистичном суфи традицијом.
Хардлајнери, чини се, више су обиљежени арапском интерпретацијом вјере и за себе кажу да су браниоци вјере и да се супростављају продирању западног секуларизма на Косово.
Представник Башкоху покрета који подржава јавне протесте и ненасилни отпор сматра да „не може бити демократска држава ако намеће секуларизам“.
Лист указује да долази и до напада на критичаре екстремистичког ислама, а ти напади су остали некажњени.
Професора Универзитета у Приштини Џабира Хамидија су напала маскирана лица, а он вјерује да је то због тога што је противник вехабија. Осман Муслиу, хоџа из Дренице, претучен је у џамији, јер је говорио против вехабија. Нападнути критикују да је реакција Исламске заједнице била недовољна, и да би та институција требало оштрије да осуди нападе на своје чланове.
