Команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу је у току фаза одбране и изношење доказа који оповргавају тезе тужиоца. Почетком ове фазе одбране генерала, пред тим одбране се је појавио још један апсурдни неочекивани проблем.
Судије, на челу са председавајућим Оријем су се активно и отворено ставили у службу Тужилаштва те буквално терају, спречавају и на други начин покушавају да утичу на исказе сведока одбране. Одбрана се успешно одупире томе и у овом стадијуму процеса ће изнети све чињенице које ће показати објективну истину о догађајима везаних за сарајевски дио оптужнице. На ову тему смо разговарали са сином команданта Младића, Дарком Младићем.
Вашем оцу, команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу је почео процес одбране пред Хашким трибуналом. Видели смо да Тужилаштво на све начине покушава да дискредитује сведоке одбране који су на веома детаљан начин описали, како дејства непријатељске стране, тако су и потврдили све чињенице које је изнела одбрана. Реците нам нешто о досадашњем току процеса.
Почела је одбрана генерала Младића, сада смо у трећој недељи, а одбрана је почела извођење доказа везаних за сарајевски део оптужнице. Када кажете да Тужилаштво покушава да дискредитује сведоке оно у суштини ради свој посао. То је у опису њиховог посла, да покушавају да руше сведоке и то није ништа спорно.
Међутим, оно што нажалост боде очи је то, што то није посао судија. Судије, поготово председавајући, нажалост показује потпуно другачији однос према сведоцима одбране, него што је показивао према сведоцима оптужбе. У оба случаја су нажалост, помагали Тужилаштву где су неке њихове сведоке враћали након што их је одбрана дискредитовала и показала њихову пристрасност покушавајући да их спасу од нелогичности којима су били изложени у унакрсном испитивању. Сада имамо случај да је Ори практично жешћи од тужилаштва у покушајима да сруши сведоке одбране иако то није његов посао.
То је очигледна пристрасност председавајућег судије.
Да, управо то, очигледна пристрасност. То није посао судије да он руши сведоке. Он чак користи и неке технике које би у суштини требале бити технике Тужилаштва за рушење сведока, а никако судија. То је свима који прате веома јасно и то већ од првог сведока. То је један негативан однос, са неповерењем и чак агресивно понашање против сведока, нарочито када сведоци изговоре нешто што се не уклапа у тезе Тужилаштва. То је пракса која се наставља у раду овог судије, чак и сада још очигледнија.
Такав став судија према одбрани је био и од самог почетка овог процеса.
Да, од почетка процеса је било чак и комичних ситуација. На пример када је оптужба доводила сведока који каже да би све учинио да генерал Младић буде осуђен, што га је аутоматски дисквалификовало, а судија га је враћао питањима, „Ви наравно кеда сте рекли да бисте све учинили да он буде осуђен нисте под тим мислили да бисте лагали“. То је апсурдно, његово је да одмери шта је ко рекао или да пита да се ствари разјасне. Са друге стране, сада када је почела одбрана видимо како он агресивно испитује сведоке као да је тужилац. То је мучно гледати, искрено речено.
Такорећи, судија утиче на њихов одговор.
Да, то је суштина. То је оно што је веома спорно и што овај процес чини једним неправедним процесом, и због чега се оваквим начином неће моћи доћи до проналажења објективне истине, него супротно, ако суд овако активно подупире тужиочеве тезе ово је само очигледан покушај нелегалне верификације тужиочеве теорије. Објективност суда већ не постоји. Оно што је занимљиво је да у њиховим медијима, који прате афирмативно рад Тужилаштва и суда, такво понашање судије Орија се назива „активни однос судије“. То је један еуфемизам за стављање судије на страну тужиоца. Свакоме ко то гледа, то је болно очигледно.
Ратко Младић
Оно што потврђује ове чињенице је и данашњи потез судије Орија који је по ко зна који пут удаљио команданта Младића са суђења и још једном показао да је очито на страни Тужилаштва.
Када је мој отац покушао да се консултује са адвокатом зато што је покренута за њега једна јако болна тема, односно манипулација са жртвама, два војника, гардисте који су страдали код објекта Караш, десио се опет такав случај. У тренутку када је желео да се обрати адвокату, да му да неке инструкције везано за то, судија га је једноставно истерао напоље и ускратио му прилику да се посаветује са адвокатом, и да му да упуте шта би требало да се у том тренутку укаже. Овим је спречен његов покушај да демантује те гласине које се шире још одавно, из ко зна којих кухиња, односно да је он повезан са смрћу тих младих гардиста. Судија је то једноставно спречио, да адвокати на неки начин са њим заједно поставе још нека питања везана за тај случај.
Ипак упркос томе Ми се нећемо обазирати на то. Наш циљ је да наши сведоци кажу нашу истину о том рату и већ се то види јер смо показали кроз сведоке, људе који су очевици са терена, да је тамо на делу био сукоб између две војске, те да је стратегија муслиманске војске од почетка била производња инцидената како би довели до ситуације да на њиховој страни интервенише НАТО пакт, а у чему су на крају рата и успели. То је просто очигледно. Сви људи који су тамо провели то ратно време, знају да је са муслиманске стране била далеко интензивнија снајперска ватра у односу на наше а и да су отварали снајперску ватру по свом становништву са циљем да изазову страну интервенцију у њихову корист. Они су имали покретне минобацаче монтиране на камионе које су довозили у близину различитих цивилних објеката и места како би изазвали буквално цивилне жртве. Наша страна је наравно, по војној логици одговарала на ватрене тачке када их неко гађа. То је важно да се чује, да наши људи то кажу, без обзира што судије који треба објективно да пресуде, одбијају ту врсту сведочења. Али, јавност је чула и чуће, и једном ће неко објективан ставити све то на неку објективну вагу и оценити какав је заиста био карактер тог рата, без обзира какво пристрасно мишљење имао неко о томе.
Извор: Глас Русије
