Прошло је 20 година од распада Совјетског Савеза, а исто толико на светској сцени постојала је само једна глобална сила – САД. Руски премијер Владимир Путин зато жели да врати некадашњу славу СССР-а и то стварањем Евроазијске уније. Како би се Србија снашла у тој унији?
И нова српска актуелна власт фаворизује улазак Србије у Европску унију, “гарантујући” нове инвестиције и отварање нових радних места, као и свеобухватно подизање животног стандарда грађана Србије. Међутим, истина је сасвим другачија. Европска унија грца у економским проблемима услед презадужености појединих земаља попут Грчке, Шпаније, Португалије, Италије.
Такође, у свим земљама расте број незапослених, што представља повод за масовне штрајкове који паралишу нормално функционисање наведених земаља. Растући број незапослених настаје као последица условљавања помоћи презадуженим земљама нарочито од стране Немачке.
Европска унија (ЕУ) налази се у најтежем периоду од свог настанка. Суочена са кризом, могућим распадом. Са друге стране, источно, кључ уједињења земаља некадашњег Совјетског Савеза држи руски премијер Владимир Путин. Русија, Белорусија и Казахстан већ су потписале Декларацију о стварању Евроазијске уније.
Комисија ће почети са радом 1. јануара 2015, а крајњи политички циљ новог-старог председника Русије јесте обнова „империје“ од Пацифика до Црног мора. А можда и даље?
Србија између истока и запада
Наиме, у појединим плановима те нове уније налази се и Србија. Руски социолог Игор Панарин предвиђа да би Београд могао да постане једна од четири престонице ове Уније и то 2020, дакле датума кад би Србија требало да се нађе, ако не у ЕУ, а онда на њеним вратима.
Србија се, дакле, опет нашла у дугорочним, а опет далеким, плановима и истока и запада. Чињеница је да смо претходних година исток запоставили. Аналитичари и економски експерти слажу се да би од Евроазијске уније могли да профитирамо, али оцењују да је мало вероватно да ћемо се у њу и интегрисати са оваквом политиком.
Унији су већ приступиле Русија, Белорусија и Казахстан, а кандидати су и Киргистан и Таџикистан. У Москви се чују идеје да би поред бивших совјетских земаља унији могле да приступе и друге државе источне Европе.
Евентуални улазак у Царинску унију, под претпоставком да наша економија постане компатибилна са захтевима тог тржишта, могао да подстакне привредни развој Србије. Било би добро да се повећа обим руских инвестиција у Србију. Имамо перспективу да сарађујемо са тим делом света, али је прича о нашем чланству преурањена.
Симић: Имамо шта да понудимо
Професор Факултета политичких наука Предраг Симић за С медиа портал оцењује да би Србија коначно морала да нађе равнотежу између истока и запада.
– Овај пројекат јесте нека врста реконструкције СССР-а и руске империје – оцењује Симић. – Али са друге стране, нестанак СССР-а је имао за резултат нестанак равнотеже у којој је живела и друга Југославија и без које ни Србија ни други балкански народи нису могли да буду безбедни. У тој неравнотежи је дошло и до распада Југославије.
Ипак та равнотежа још увек не постоји јер је Русија тек на путу до оне позиције коју је имала за време хладног рата.
Премијери Русије, Украјине и још шест бивших совјетских република (Белорусија, Казахстан, Јерменија, Киргизија, Молдавија и Таџикистан) потписали су споразм о оснивању зоне слободне трговине.
Симић истиче да би Србија имала шта да понуди будућој Евроазијској унији, али да, нажалост, ничега нема у довољној количини:
– Србија већ пласира тамо своје производе, али Србија нема довољно производа! Кад би сви воћари и повртари продавали своју робу тамо, то не би било довољно ни за тржиште Москве. Већ имамо споразум о слободној трговини, али га слабо користимо.
Шангајска организација
Шангајска организација за сарадњу веома брзо може постати језгро нове Евроазијске уније која представља противтежу Европској унији. Засад Евроазијска унија не укључује Кину, али нема сумње да ће сарадња између поменуте уније и Пекинга бити веома блиска како у војном, тако и у економском сектору, што је од великог значаја када је у питању финансијска стабилност јединственог евроазијског тржишта.
Евроазијска унија има залеђину на коју се може увек ослонити у економском погледу, а ту залеђину представља управо Пекинг. Кина, као тренутно друга економска сила света, осигураће Евроазијској унији финансијску стабилност која недостаје Европској унији и чиме она не може да се подичи.
Евроазијска унија би такође гарантовала и војну сарадњу. Иако то није наведено у оснивачкој декларацији, то би у суштини подразумевало стварање новог блока који би могао у свему да парира ЕУ или НАТО пакту.
ЕУ и Космет
Питање Косова и Метохије се додатно проблематизује у контексту уласка Србије у ЕУ. Уколико Србија приступи ЕУ то ће подразумевати и вођење заједничке унутрашње и спољне политике што “на мала врата” омогућава потпуну независност тзв. државе Косово.
Бивши амбасадор Русије у Београду Александар Конузин је упозорио и на ову опасност која ће постати акутна уколико Србија добије пуноправно чланство у ЕУ. Дакле евентуално чланство Србије у ЕУ донеће много проблема пре свега самим грађанима Србије а затим ће и додатно закомпликовати односе са Руском Федерацијом.
Треба да будемо потпуно отворени. Евроазијска унија представља младу и нову унију земаља на тлу Азије и Европе. Русија ће бити предводник те нове уније која ће понављамо представљати заједницу земаља које деле економску, културно-политичку, економску и војну сарадњу.
Србија евентуалним чланством у Евроазијској унији може само просперирати, јер будућност припада Русији и Кини у сваком погледу. Осим тога Евроазијска унија у свему може парарати ЕУ и НАТО пакту, а нарочито Сједињеним Државама које су, да не заборавимо, са осталим чланицама НАТО пакта и бомбардовале тадашњу СРЈ и самим тим помогле стварању једне независне квази државе на вековном тлу Србије.
Перспективе Србије у Евроазијској унији су отворене и неслућене. Наша економија би уз подршку Русије и других земаља Евроазијске уније врло брзо могла да изађе из кризе. Тржиште Евроазијске уније је огромно, да и не говоримо о природним богатствима Русије и осталих земаља поменуте уније. Међутим, постоји неколико препрека прикључењу Србије Евроазијској унији од којих је највећа наша “политичка елита” и њена девиза да “Европска унија нема алтернативу”.
Већина наших политичара плаши српски народ да би Русије могла бити нови хегемон који ће уништити Србију.
Све ово су најобичније будалаштине јер морамо да подсетимо да смо за Русију и њен народ везани не само културолошки већ и историјски и језички, тако да би било сасвим природно да Србија постане чланица Евроазијске уније која, за разлику од Европске уније, има перспективу да се носи са унутрашњим проблемима.
Актуелна власт у Србији би дакле требала узети у обзир чињеницу да постоје и друге алтернативе и да би паролу Европска унија нема алтернативу требало заменити са паролом Европска унија ипак има алтернативу, а та алтернатива се зове Евроазијска унија.
(Србин.инфо, НСПМ, С медиа)
