Недељник „Време”, у броју који ће се данас појавити на киосцима, наставио је да истражује шта се десило са спомен-плочом Гаврилу Принципу из Сарајева, која је после априлског рата 1941. године, постала лични плен вође Трећег рајха Адолфа Хитлера. Наиме, она му је као ратни трофеј предата 20. априла 1941. године у командном возу који се тог дана налазио у Штајерској. Тај тренутак забележио је Хитлеров лични фотограф Хајнрих Хофман, а ову слику, потпуно непознату широј јавности без обзира на њен значај, јер указује на својеврсну везу између два светска рата, пронашао је недељник „Време” у Баварској државној библиотеци у Минхену. Новинари овог недељника, Андреј Ивањи и Момир Турудић, покушали су да пронађу ову плочу.
Њих је траг из Хитлеровог воза водио у Војни музеј у Берлину, некадашњи Арсенал. „Политика” ексклузивно преноси делове тог текста и још једну фотографију нестале спомен-плоче Гаврилу Принципу.
…На наше питање да ли се плоча још налази у музеју, а ако тамо није, да ли постоји неки запис где је могла да буде пребачена, др Свен Ликен у име музеја одговора: „Као што је већ речено, плоча се више не налази у нашој кући, она би била и пре 1989 (пад Берлинског зида, прим. аут.) леп експонат. Није постојао и не постоји разлог да се ускрати посетиоцима. У том смислу, полазим од тога да је 1945. или касније уништена, можда једноставно, јер приликом крчења рушевина Арсенала након разарања нико није препознао њен значај или није умео да прочита шта на њој пише? Или ју је можда Југославија узела. Већ 1945. преко војне мисије. Или је касније добијена на поклон од ДДР-а, Улбрихт је дао Титу? Могуће су многобројне спекулације. Ми, у сваком случају, ништа не знамо. У две збирке код нас, у којима би морала да буде, да постоји, свакако није. О томе сам се распитао.”
Велики број експоната некадашњег Арсенала је током бомбардовања и чишћења рушевина уништен или је нестао у ратном и послератном хаосу. Немачки историјски музеј је стога саставио каталог једног дела изгубљених објеката. У њему се не спомиње Принципова плоча, али др Герхард Квас, укључен у израду тог каталога, указује на хаотично измештање музејског фундуса током Другог светског рата још од краја 1942. године. Он каже да је с почетком савезничких бомбардовања за директоре музеја приоритет био да пронађу сигурна места за складиштење експоната. Како је Црвена армија напредовала, тако су упаковане музејске експонате, склоњене из Берлина, поново премештали. Квас наводи пример како је 1944. године од седам вагона пуних историјских драгоцености, пет пало у руке совјетских и пољских трупа и ту им се губи сваки траг. Током свих тих селидби није могла да се води прецизна евиденција…
Да ли је, међутим, оригинална спомен-плоча у славу Гаврила Принципа заиста уништена? Сумњу у ову теорију изазива једна фотографија која се налази у дигиталном архиву слика Аустријске националне библиотеке (www.bildarchivaustria.at/Pages/ImageDetail.aspx?_iBildID=1074592), која је датирана „око 1950. године”, а на којој се види троје људи са шеширима како стоје пред спомен-плочом Гаврилу Принципу о којој је овде реч. Фотографија је заведена под насловом „Спомен-плоча атентата у Сарајеву”, под рубриком „места” (у потпису фотографије на немачком стоји „места”, у множини, а не „место” настанка) збуњујуће је наведено „Сарајево”. Аутор је познати аустријски фотограф јеврејског порекла рођен у Хановеру Алберт Хилшер (1892–1964).
У централи немачких социјалдемократа, модерном здању познатом под именом Кућа Вилија Бранта, у коме се управо воде коалициони преговори о будућој немачкој влади, били су изненађени фотографијом коју је објавило „Време”. Био би то сјајан политички гест, када би Немачка спомен-плочу Гаврилу Принципу могла да врати Сарајеву и то у очи стогодишњице почетка Првог светског рата, гласио је један од коментара.
