Окупиране територије – Цела Србија била је шокирана када су 5. фебруара у бомбашком нападу у Косовској Митровици тешко повређени 10-годишња Милица и трогодишњи Боривоје Вучетић, који су са родитељима Снежаном и Стевом, избеглицама из околине Вучитрна, живели у Бошњачкој махали. Непознати нападач, за кога Срби тврде да је дошао из јужног дела града, убацио је експлозивну направу у собу Вучетића где су се Милица и Боривоје спремали за спавање.
Само захваљујући срећи и брзој реакцији лекара Здравственог центра у Косовској Митровици, где су деца доведена рањена гелерима, малишани су преживели напад, а после указане прве помоћи пребачени су у Београд где су на лечењу били 18 дана.
У међувремену, мале Вучетиће су у Косовској Митровици, а потом и у Београду, посећивали многи политичари, а обећања да ће им помоћи дали су и вицепремијер Александар Вучић, Крстимир Пантић, председник општине Косовска Митровица, Александар Вулин, директор Канцеларије за Косово и Метохију, и многи други…
Спас на 8. спрату
И заиста, Крстимир Пантић је одржао обећање, пошто им је кућа у Бошњачкој махали, где били подстанари, озбиљно оштећена, а и тамо због безбедности деце и шока који су претрпела више не могу да се врате, општина Косовска Митровица доделила је Вучетићима 8. фебруара на привремено коришћење стан на осмом спрату стамбене зграде у Колашинској улици у Косовској Митровици.
„Обрадовали смо се кад смо добили решење, деца и супруга су били у Београду, али свима нам је лакнуло јер смо очекивали да ћемо се вратити на сигурно, јер на тој висини деца више неће морати да страхују да ће им неко поново убацити бомбу у спаваћу собу. Али, при повратку из Београда чекао нас је шок, док смо се ближили Јарињу из општине Косовска Митровица јављено нам је да је наш стан заузет и да се у њега неко уселио. Касније смо сазнали да је то радница општине. Нама је речено да ми морамо у мотел, нисмо знали шта да радимо, деца су плакала“, прича глава породице Стеван Вучетић.
Вучетићи нису имали избора, сместили су се у једном мотелу кафани у месту Рударе близу Звечана, где Милица и Боривоје чекају да се уселе у стан који им је додељен. Деци је, после свега што су претрпела, потребан мир и дужи опоравак што у мотелској соби у Рудару немају.
„Сад смо ни на небу ни на земљи, немамо коме да се жалимо, кућа у Бошњачкој махали је знатно оштећена, све је у корову и хаосу, још стоји локва крви од наше деце, тамо нам нема повратка, а одлуку о додели стана надлежни у Косовској Митровици не могу или неће да спроведу“, прича Стеван.
Већ двапут су Вучетићи напуштали дом. Прво су 1998. године морали да оду из родног села Тараџа и наредну годину провели су у Вучитрну. Када је почело бомбардовање 1999. године, поново су морали да се пакују. Веровали су да ће се скрасити у Косовској Митровици. Снежана каже да им је већ све постало неиздрживо.
„Свакакве мисли нам пролазе кроз главу. Очајни смо, немамо куда са децом, дође нам да се сви комплетно бацимо у Ибар!“
Илегална општинарка
Према незваничним информацијама, потпредседник општине Косовска Митровица Момир Касаловић кључеве од стана додељеног Вучетићима дао је једној радници општине, она је, док су се Вучетићи у Београду борили за спас своје деце, ушла у стан и наводно у реновирање већ уложила неколико хиљада евра. Док су Вучетићи били у Београду, њихови рођаци су покушали да уђу у спорни стан, да виде у каквом је стању и убаце нешто намештаја, али их је на вратима дочекала непозната жена.
„Нисам ја овде илегално, нити сам се насилно уселила, кључеве сам добила од потпредседника општине Момира Касаловића. Није тачно да је стан додељен мојој ћерки која ради у општини, ја сам га добила и на њега имам право јер је све моје остало у јужном делу Косовске Митровице. Уосталом, Пантић тај стан није могао ни да додели, јер је одлука прво морала да прође на Општинском већу. Знам за случај Вучетића, жао ми је ове породице, ако жели да им помогне, општина то може да учини, јер у овој згради има још један празан општински стан, нека их уселе тамо“, рекла нам је госпођа Горица Костић, која тренутно држи кључеве спорног стана.
У Косовској Митровици где је већ дуго на делу двовлашће и жестоко спорење коалиционих партнера Српске напредне странке (Крстимир Пантић) и Демократске странке Србије (Марко Јакшић), нисмо успели да проверимо тврдњу Горице Костић да јој је кључеве од стана уручио заменик председника општине Момир Касаловић, нити по ком основу је, ако су стан већ добили Вучетићи, то учинио. Многи су нам рекли да је власт пред распадом, да су обе стране заузете лобирањем и да о Вучетићима и њиховим невољама тренутно нема ко да брине-
Нужни смештај
Председник општине Косовска Митровица Крстимир Пантић каже да је стан легално додељен Вучетићима и да се у њега илегално уселила радница општине.
„Поднета је кривична пријава, очекујем да Основни суд наложи принудно исељење. Полиција КПС неће да реагује, јер је уговор оверен у српском суду који они не признају. Вучетићи ће бити у хотелу док се њихов стан не испразни, имаће нужни смештај“, истиче Пантић.
Сумњива оптужба
После напада на Вучетиће КПС и Еулекс су ухапсили њиховог комшију са првог спрата Срђана Стојановића под сумњом да им је он бацио бомбу. Стојановић је сутрадан пуштен, изјавио је да је лично помагао рањеној деци и да их је одвезао до болнице. И Вучетићи су потврдили да њихов комшија нема никакве везе са овим гнусним чином. Био је ово још један покушај КПС-а и Еулекса да прикрију праве злочинце.
Опасан прозор
„Само кад помислим на то. Милица тек што се вратила из школе. Ја сам седела поред ње и хранила Боривоја. А онда – прасак. Стакло које лети. Експлозија. Скочила сам и зграбила децу која су крварила. Истрчали смо напоље. Само сам мислила да их склоним на безбедно, нисам била свесна шта се дешава. Тек када смо изашли напоље, схватила сам да је неко бацио бомбу кроз прозор „, причала је Снежана како се догодио напад.
