До српских кућа и имања, Албанци с Косова најчешће долазе преваром. Укњижују се приказујући лажне купопродајне уговоре, пуномоћја и тако постају власници. Вриједност имовине коју је више од 30.000 српских породица тамо оставилo процјењује се на најмање четири милијарде долара.
Од 1999. године до данас не престаје отимање српске имовине на Косову и Метохији. До српских кућа и имања, Албанци с Косова најчешће долазе преваром. Укњижују се приказујући лажне купопродајне уговоре, пуномоћја и тако постају власници.
Да би вратили имовину, Срби су принуђени на дуге, исцрпљујуће и неизвјесне судске спорове пред косовским судовима. Међународна заједница ћути.
Породичне куће, три генерације Обрадовића у Пећи присвојио је први комшија Албанац. Укњижио се као власник, а пред судом се позвао на закон о забрани промета непокретности између Срба и Албанаца из деведесетих година.
Душан Обрадовић каже да је комшија, са којим је до посљедњег дана живио у нормалним, комшијским, односима, успио да преведе кућу на своје име.
„Са два лажна свједока, пред судом, успио је да дође до првостепене пресуде и да кућу преведе на своје име и на основу те пресуде у катастру да заврши посао и умало да прода, али смо то, хвала Богу, сазнали и спријечили“, објашњава Обрадовић.
Некретнинама на Косову и Метохији тргују чак и преминуле осбе. Крађом идентитета и фалсификованим личним картама преваранти продају куће, земљу, станове.
Служе се и злоупотребом пуномоћја које им дају пријатељи или рођаци. Умјесто да штите, најчешће продају имовину. Тако је продата, па порушена, кућа у центру Пећи породице Шантрић.
Адвокат Славиша Вукосављевић каже да људи углавном касно сазају да су остали без имовине, да се оно што се до јуче водило на њих или на неког претка данас води на треће лице које нити знају нити су му икада дали пуномоћје.
„У највећем броју случајева ради се о таквим ситуацијама да је лице које слови као титулар права својине као власник Србин да се ради о покојнику, да иза њих није вођен оставински поступак“, рекао је Вукосављевић.
И надлежни кажу да овакве преваре нису од јуче, проблем датира од јуна 1999. године, с доласком међународних снага и одласком Срба.
Начелник Косовског управног округа Владета Костић сматра да би управо зајденица српских општина ријешила то питање, али зајeдница са „извршним овлашћењима у судству и полицији“.
„Та заједница српских општина имала би и овлашћења што се тиче урбанистичког плана онда бисмо имали увид и у катастарске листе и до овкавих проблема не би долазило, а успели бисмо и институционално да исправимо ове грешке и пробелме ових људи с којима се сада сусрећу“, каже Костић.
Са Косова и Метохије послије 1999. године избјегло је више од тридесет хиљда српских породица, а вриједност имовине коју су тамо оставиле процјењује се на најмање четири милијарде долара.
