Душанка Мајкић, посланик СНСД у Представничком вијећу Парламентарне скупштине БиХ, сматра да су невладине организације потребне сваком друштву.
„Међутим, да се степен људских права мјери бројем невладиних организација у БиХ, гдје би нам био крај?“ рекла је Мајкићева у „Пресингу“.
Она је потврдила да је до 2002. године била активно укључена у рад невладиног сектора, што ју је на извјестан начин опредијелило за каснији политички ангажман. Према њеном мишљењу, невладине организације су допринијеле да се јавни ангажман и положај жена у друштву знатно поправи, у чему је и сама дала значајан допринос, али је слична афирмација постигнута и у односу према младима.
Душанка Мајкић је критиковала поједине НВО јер нису транспарентне у вези са финансирањем и платама запослених, а „они имају право да прате и критикују, а о њима нема транспарентних података.“
Посланик СДС-а у Представничком дому БиХ, Борислав Бојић, коменатаришући недавни догађај са ЦЦИ, рекао је да не постоји невладина организација непожељна за парламент.
Бојић каже да Центру цивилних иницијатива није забрањено да прати засједање парламента, већ да сједи у сали док не обезбиједи, прије свега, одређене информације за које су били заинтересовани у Колегијуму Парламентарне скупштине.
„Мој интерес за невладин сектор је опште познат. И сам сам био активан у невладиној организацији и знам како је људима који се сталешки боре за своја права. Постоје различите врсте невладиних организација, међутим, постоји правило да иза невладиних организација стоји нека влада“, додао је Бојић.
Бојић истиче да је добро да се кроз расправу и дискусију говори на тему невладиних организација, с циљем да се дође до доброг законског рјешења који ће ову област уредити, јер је сигуран и да су НВО заинтересоване да ова област буде законом уређена.
„Сасвим је нормално да сви ми као грађани имамо право да знамо шта, на примјер, раде посланици у парламенту. То је у реду и потпуно демократски“, рекао је Златан Охрановић, директор Центра цивилних иницијатива БиХ.
Нагласио је да на web страници организације постоје сви релевантни подаци о томе ко чини организацију, чиме се бави, ко су донатори…те да нема ништа спорно у вези са радом НВО.
„Новац који се сваке године дијели невладиним организацијама је строго контролисан новац. Наша организација, на примјер, има редовне међународне ревизије“, истиче Охрановић.
Појаснио је да су Центри цивилних иницијатива организација која запошљава 40 радника, да су имали десетак пројеката, од чега је најпрепознатљивији мониторинг рада представника власти.
Ивана Корајлић, портпарол Транспаренси интернешенала БиХ, организације која се бори против корупције, каже да они не могу директно смањити корупцију, али да могу кроз различите активности да дјелују да дођу до тог нивоа гдје ће бити мањи дио корупције и гдје ће се институције више посветити овоме.
„Не можемо говорити о спремности институција да сарађују са невладиним сектором. Када год неко од невладиних организација иступи јавно и говори о појединачним случајевима корупције, не наилази ни на одобравања, ни на спремност за сарадњу, додала је Корајлићева.
Она је рекла да се финансира од страних донација, али и да мисли да смо сви у овој држави страни плаћеници.
„Кад погледамо како се финансирамо као држава, све те паре на неки начин долазе из иностранства. Од различитих кредита, различитих фондова, тако да смо сви, с те стране, страни плаћеници“, закључила је Корајлићева.
Муниса Марић, представница НВО „Дон“ из Приједора рекла је да представља специфичну организацију која се, за разлику од многих у БиХ, бави проблемима посебних категорија и група људи, а рјешава конкретне ствари.
„Ми градимо мостове пријатељства и доносимо позитивнију причу о Приједору. Бавимо се интересима дјеце и усмјеравамо их према позитивним стварима“, каже Марићева.
Она је констатовала да су ИПА фондови Европске уније намијењени Босни и Херцеговини, а само мали број невладиних организација повлачи та средства за конкретне пројекте.
