У емисији „Пресинг“ о томе шта крију објављени документи америчке ЦИА о распаду Југославије и дешавањима 90-тих и зашто је скинута тајна са строго чуваних докумената говорили су бивши министар иностраних послова СР Југославије Владислав Јовановић, издавач биографије Џулијана Асанжа – Урош Балов, новинар Политике Драган Вукотић и бивши шеф Прес центра Главног штаба ВРС Милован Милутиновић.
Документи које је објавила ЦИА су безначајни у односу на оно што је Америка урадила, тврди бивши министар иностраних послова СР Југославије и амбасадор Југославије у УН-у Владислав Јовановић. То што је објавила документе много раније, тачније након 18 година, довољно говори да је Америка била у журби и хтјела је тиме нешто да постигне. „Породица Клинтон покушава да врати дио старе славе. Вјероватно, због Хилари Клинтон која жели да се појави на политичкој сцени као кандидат за предсједника САД“, сматра Јовановић. Од преко 300 докумената које је ЦИА објавила, једини који је вриједан пажње јесте онај о самоопредјељењу Срба, јер је, јаже Јовановић, то била табу тема од 1991. до 1995. године.
Милован Милутиновић, бивши шеф Прес центра Главног штаба ВРС, тврди да је ово објављивање докумената покушај породице Клинтон да се покаже како је била хумана да заштити свијет од „разорних Срба“.
„Од почетка југословенске кризе, ЦИА је имала улогу на овим просторима и она је директан учесник у растурању Југославије“, сматра Милутиновић. Крајем 1993. ВРС је, како тврди, добила обавјештење да ЦИА спрема нешто крупно. „Озбиљно су нас упозорили да не предузимамо никаква дејства по Сарајеву. Тада су се 4. фебруара десиле Маркале 1. Војска РС већ дуже вријеме није испалила ни једну гранату. То показује да је ЦИА радила чудне ствари“, каже Милутиновић. „ЦИА је 1994. по налогу Клинтона тражила да се у Сребреници направи масовни покољ око 5.000 Бошњака. Ако они жртвују Бошњаке, Америка ће тражити крај рата. Сувише су крваве руке ЦИА-е у рату у БиХ“, сматра он. Такође тврди, да је 80 одсто домаћих људи радило за ову обавјештајну агенцију.
Урош Балов, издвач биографије Џулијана Асанжа, сматра да ови подаци нису оперативни подаци ЦИА-е већ анализе, што умањује њихов значај. Депеше су, сматра, исцрпније од извјештаја ЦИА. Има их око милион и оне доносе конкретне податке, извјештаје са терена.
Владислав Јовановић тврди да је ЦИА још 1993. године предложила верзију мапе БИХ сличну Дејтонској мапи, по етничким линијама.
