Пише: Добросав Никодимовић
Срби имају трагичну историју. Та трагичност и данас траје, њене последице су огромне, али поправљиве, и нажалост трагична српска историја се наставља и понавља.
Погледајмо каква нам је савременост: у непрекидној смо кризи, економској, егзистенцијалној, етничкој, безбедносној, цивилизацијској. Сви сегменти живота су заустављени, стојимо у месту док други народи иду напред. Измењена је и наша људска природа, десоцијализујемо се, одрођавамо се, постајемо емоционално тупи, празни, тврди, увлачимо се сами себи под кожу, жмуримо на све људске невоље и држимо се само својих нагона, духовно осиромашујемо, друштвена надградња је сужена на нагонске захтеве. Једноставно, дегенеришемо се. Нестаје некад велики српски народ, снажног духа, велике социјалне међусобне љубави, спреман на безграничну жртву за ближњег, за свој народ и своју државу. Једноставно, постајемо једно ново биће, али врло сиромашно духом, декомплексно, упрошћено. Колективна свест скоро нестаје и даље се расејавамо и лако прилазимо другим народима, лако и безболно, са радошћу, без имало драматике. То нас води у нестајање српске нације а тиме и српске заједнице која се зове породица и држава.
Како да се вратимо себи, како да зауставимо сопствено нестајање, како да преокренемо смер у пожељну перспективу?
Једноставно, да се вратимо својој историји и традицији, својим идентитетима, српској цивилизацији, и својој националној свести, да пронађемо себе.
Срби су даровали неколико народа.
Некада су Црногорци били најбољи Срби, живи извор српске нације, нема места у Србији где не живе Црногорци. Сада су декларисали себе посебном нацијом. Имају своју територију, државну организацију, узели и деформисали су српски језик за црногорски језик, отимају Српску Православну Цркву, а оснивају црногорску православну цркву. Граница Црна Гора – Србија одавно административно функционише.
Друга нација која се формира од Срба су Бошњаци. Немају своју територију, немају државну организацију, немају свој језик и писмо, али све то насилно и вештачки стварају и траже своју територију у Рашкој области, родном месту Србије, будућу државу зову турским именом Санџак. Имају своју исламску веру и верску организацију. Српски језик деформишу у босански језик. Досада нису имали свој јасан и чврст национални идентитет.
Босна је била српска држава, Босанци су махом српскога порекла, сада муслимани Балкана желе да то буде њихова матична држава.
Али многи су свесни свога српског порекла и себе сматрају Србима исламске вере са особеном културом, верски опредељеном. Исламизирани Срби веома би се радо вратили српској нацији, али на достојанствен начин, али да задрже своју исламску веру.
Македонци су се формирали и као нација, и као држава и као посебна црква. А то је била српска државна територија, Стра Србија, а њени становници углавном Срби и Грци. Сада су Срби у Македонији национална мањина.
Огроман број Албанаца су српскога порекла. Прво су Срби примили ислам, затим су албанизирани. Сада су ти албанизирани Срби смртни непријатељи својој браћи православним Србима. Отели су територију Србије и сада формирају другу албанску државу на Балкану.
Маса Срба у средњем веку се одселила у Аустроугарску, неколико десетина хиљада породица се одселило најмање у два велика турнуса, заједно са српском православном црквом. Маса тих Срба су постали Аустријанци, Мађари, Румуни, Руси.
Нема броја колико Срба је прешло у католичанство и истовремено променило свој национални идентитет. Највише њих је прихватило хрватски национални идентитет. Страшан геноцид над Србима у Хрватској је допринео да Срби Хрватске конвертују у хрватску нацију. Језик им је био и остао српскохрватски. Вера хришћанска, римокатоличка.
Најмање 6 до 9 милиона Срба су турски држављани који су присилно исељавани у Турску од 14. до 20. века. Ти Срби, иако су турцизирани, никад нису прихватили турски национални идентитет без остатка.
Непрекидно се Срби и даље исељавају из Србије и расејавају по целом свету, по свим континентима: Канада, САД, Азија, Аустралија, Африка. Дуготрајна нередовна ситуација у Србији је психички исцрпела њене становнике и врло лако и врло радо се конвертују у нове нације и нове конфесије.
Србија у средњем веку је имала око 10 милиона Срба, сада нас има мање од 7 милиона. Где су нестали ти Срби? Па у другим нацијама нас има највише, више него у Србији, а у многобројним ратовима изгинули су милиони Срба, помрли у епидемијама заразних болести а и стално мигрирамо.
Неопходно је да се створи национални, државни програм и апарат да сви Срби, ма где живели и ма којој конфесији припадали, имају свој српски национални идентитет, да се тако изјашњавају, и да се на томе озбиљно, дугорочно, упорно, непрекидно ради, да се укључе сви чиниоци који на било који начин могу да допринесу томе. Морају се сви Срби вратити својој српској матици и да буду СВИ СРБИ ЈЕДНА НАЦИЈА. То је стратешки, национални и цивилизацијски интерес државе Србије и српскога народа.
Овај текст ће бити послат свим релевантним српским чиниоцима:
- Државним органима Србије,
- Српским државама на Балкану,
- САНУ
- СПЦ
- медијима
- свим српским асоцијацијама у Србији и свету,
- политичким странкама Србије,
- појединцима Србима, угледним јавним личностима
Сви ови чиниоци имају своју свест о овом српском националном проблему и своју замисао како да се то реши. И требало би да имају сопствени програм, самосталан или у склопу државног програма, како да се реши овај српски национални цивилизацијски проблем.
Удружење грађана Нови Пазар
